Филон Александријски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Philon.jpg

Филон Александријски (грч. Φίλων, лат. Philo, око 20. године п. н. е. - око 40. године не.) - јудејски научник и философ (неоплатоничар). Један од оснивача Александријске егзегетске школе. Основни предмет његових анализа било је Мојсијево Петокњижје.[1] Доктринарна јудаистичка мисао карактерише дела Филона Александријског као мисли које настају под снажним утицајем јелинизма. Егзегетски метод Филона искоришћен је и у делима Оригена, блаж. Августина, светог Амвросија Миланског и неких других ранохришћанских писаца. Насупрот увреженом схватању да филозоф треба да се посвети изградњи себе и по својој савршености приближи богу, његов циљ је био да докаже онтолошку ништавност људских бића.[2]

Његови радови објављени су: "Philonis Opera quae supersunt", Берлин, 1896-1930; 1962-1963. Руски превод: Филон Јудејац, "Ο контемплативном животу“ - /Смирнов, „Терапеути и Филонови радови“, Кијев, 1909. Такође и у делу: „Текст Кумрана“, Москва, 1971. година, 1. део/ Филон је био Јеврејин из свештеничког рода, и живео је до око 40. године после Христа. Учио се у Александријској школи и повео се по духу Платонове науке. Због тога је и увео алегоријски смисао при тумачењу Светог писма[3]. (Phot. Cod. 103)

Референце[уреди]

  1. ^ Кубат, Родољуб (2005). „Библијски теолог - Филон Александријски - Неки аспекти Филоновог схватања Логоса и поистовећење Логоса са старосавезним Анђелом Господњим”. Богословље. 1—2: 49—65. Приступљено 17. 1. 2019. 
  2. ^ „Philo of Alexandria”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 17. 1. 2019. 
  3. ^ „PHILO JUDÆUS”. Jewish Encyclopedia. Приступљено 17. 1. 2019. 

Види још[уреди]