Пређи на садржај

Национална библиотека Белорусије

С Википедије, слободне енциклопедије
Национална библиотека Белорусије
Нацыянальная бібліятэка Беларусі
Оснивање15. септембар 1922.
16. јун 2006. (отворена редизајнирана зграда библиотеке)
Локација Минск
 Белорусија
Координате53° 54′ 01″ С; 27° 38′ 53″ И / 53.9004° С; 27.6481° И / 53.9004; 27.6481
Обим9.200.000 публикација
ДиректорРаман Сцјапанович Матуљски
АдресаТрг Независности 116, Минск
Веб-сајтНационална библиотека Белорусије

Национална библиотека Белорусије (блр. Нацыянальная бібліятэка Беларусі, рус. Национальная библиотека Беларуси) је национална библиотека Белорусије која се налази у главном граду Минску. Библиотека је основана 15. септембра 1922. године. У њој се налази највећа збирка белоруских штампаних материјала и то је трећа библиотека на свету по збирци књига на руском језику (од ње већу збирку имају само московска Државна библиотека Русије и петроградска Национална библиотека Русије.[1]

Структура библиотеке

[уреди | уреди извор]

Национална библиотека Белорусије је смештена у новој згради модерне архитектуре високој 72 метра у Минску. Председник Белорусије Александар Лукашенко је 7. марта 2002. године је потписао нацрт О изградњи зграде државне установе Национална библиотека Белорусије. Зграда има 22 спрата и завршена је у јануару 2006. године. Библиотека има капацитет за око 2.000 читатеља и дворану за састанке са 500 седећих места. Главна архитектонска компонента је облик дијаманта, те се из тог разлога зграда назива Белоруски дијамант. Нову зграду библиотеке дизајнирали су архитекте Михаил Виноградов и Виктор Крамаренко. Зграда је званично отворена 16. јуна 2006. године.[2][3]

Белоруска национална библиотека је главни информациони и културни центар земље. Садржи збирку преко 9 милиона примерака различитих медија. Године 1993. национална библиотека је почела да ствара властите електроничке информационе ресурсе. Генерисана је збирка библиографских, графичких, текстуалних, звучних и језичних база података.[1] У ту збирку укључено је преко 2 милиона снимљених записа. Опсег базе података белоруске националне библиотеке је врло широк: хуманистичке науке, друштвене науке, историја, уметност и култура Белорусије. Библиотека такође користи приступ базама података других библиотека и академских институција, укључујући и оне стране.[4][1]

Ресурсе библиотеке користи велик број грађана. Преко 90.000 белоруских грађана корисници су библиотеке и годишње користе 3,5 милиона разних њених ресурса. Библиотеку дневно посети 2.200 људи а дневно се из ње позајмљује око 12.000 примерака књига и осталог материјала.[5][1]

Осим што је функционална, национална библиотека је и атракција града Минска. Смештена је у парку на обали реке. У њеној опсерваторији, на врху зграде, се може бацити поглед на цео град. 2009. године је била једина грађевинска структура из које се Минск могао јавно гледати.[1] Простор испред библиотеке користи се за многе јавне концерте и изложбе.[1]

Основни параметри зграде

[уреди | уреди извор]
  • Основа зграде - 113.669 km²
  • Површина фондова - 54.960 km²
  • Обим зграде - 420.558 m³
  • Обим фондова - 200.580 m³
  • Висина зграде - 73,670 м
  • Богатство фондова - 14.000.000 јединица грађе
  • Број читалачких места - 2.000
  • Број читаоница - 20
  • Број аутоматизованих радних места корисника и персонала - више од 1.500.

Познати сарадници

[уреди | уреди извор]
  • Јулија Бибила
  • Олга Малинина
  • Марија Масежњик
  • Раман Матуљски
  • Фаина Мерина
  • Јосиф Симановски
  • Николај Улашчик
  • Александар Суша

Везе са Србијом

[уреди | уреди извор]

Годинама уназад на Београдском сајму књига учествују представници белоруских издавачких кућа, истакнути књижевници и радници културе, а Национална библиотека Белорусије је том приликом поклањала енциклопедије и едукативне књиге Народној библиотеци Србије[6]. Године 2018. на Конгресу слависта у Београду гостовао је заменик директора Националне библиотеке Белорусије Александар Суша и том приликом српску јавност ближе упознао са наслеђем Франциска Скарине и радом библиотеке[7].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Званични веб-сајт Националне библиотеке Белорусије Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2007) (језик: белоруски)
  2. ^ Архитектонски студио Виктора Крамаренка
  3. ^ „Архитектонски студио Михаила Виноградова”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 15. 05. 2017. 
  4. ^ Национална библиотека Белорусије на веб-сајту "Emporis.com" (језик: енглески)
  5. ^ Фото галерија библиотеке Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2007) (језик: белоруски)
  6. ^ Лазаревић, Дајана. „Недеља дана са делегацијом Белорусије на Сајму књига у Београду”. АС Инфо. АСоглас. Приступљено 28. 2. 2021. 
  7. ^ Лазаревић, Дајана (2018). „Разговор с Аљесом Сушом, замеником директора Националне библиотеке Белорусије” (PDF). Књижевни преглед. 18: 133—137. Приступљено 28. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]