Пређи на садржај

Белојевићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Белојевићи
ДржаваКнежевина Србија
ПосједиТравунија[1] (са Конавлима) (залеђе Дубровник и Бока Которска, са сједиштем у Требињу)[2]
Владарска титулаЖупан
ОснивачБелоје
Посљедњи владарЧучимир
Владавина839—969.
НационалностСрпска
ВјераХришћанство

Белојевићи су били српска раносредњовјековна властелинска и владарска породица која је владала Травунијом и Требињем. Оснивач породице, Белоје, био је господар Травуније за вријеме кнеза Властимира (око 836—850), иако је можда имао ово звање и током владавине Радослава или Просигоја (fl. 819—822). Властимирову кћерку је оженио Белојев син Крајина, а титулу кнеза добија некада послије српско-бугарског рата (839—842).[1] Крајинин насљедник је наставио да влада Травунијом (залеђем Дубровника и Боке Которске, са сједиштем у Требињу[2]) у име српске круне, као и његов син Хвалимир и унук Чучимир.

  • Белоје (прије 839), господар Требиња
  • Крајина (fl. 847), оженио Властимирову кћерку 847/848, постаје жупа Травуније

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Веселиновић & Љушић 2008, стр. 28.
  2. ^ а б Radonjić, стр. 109–110
  3. ^ а б "Sebraneʹ spisy", pp. 759
  4. ^ Runciman 1988, стр. 213
  5. ^ Grumel, стр. 390

Извори и литература

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]