Белојевићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Белојевићи
Држава Кнежевина Србија
Посједи Травунија[1] (са Конавлима) (залеђе Дубровник и Бока Которска, са сједиштем у Требињу)[2]
Владарска титула Жупан
Први владар Белоје
Посљедњи владар Чучимир
Владавина 839—969.
Националност Српска
Вјера Хришћанство

Белојевићи су били српска раносредњовјековна властелинска и владарска породица која је владала Травунијом и Требињем. Оснивач породице, Белоје, био је господар Травуније за вријеме кнеза Властимира (cca 836—850), иако је можда имао ово звање и током владавине Радослава или Просигоја (fl. 819—822). Властимирову кћерку је оженио Белошев син Крајина, а титулу жупана добија некада послије српско-бугарског рата (839—842).[1] Крајинин насљедник је наставио да влада Травунијом (залеђем Дубровника и Боке Которске, са сједиштем у Требињу[2]) у име српске круне, као и његов син Хвалимир и унук Чучимир.

Чланови[уреди]

  • Белоје (прије 839), господар Требиња
  • Крајина (fl. 847), оженио Властимирову кћерку 847/848, постаје жупа Травуније

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Veselinovic, p. 24
  2. 2,0 2,1 Radonjić, pp. 109-110
  3. 3,0 3,1 "Sebraneʹ spisy", p. 759
  4. Runciman (1988). стр. 213.
  5. Grumel, p. 390

Литература[уреди]