Конавли

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска племена у раном средњем веку, укључујући и Конављане

Конавли (Конавле или Конавље) су географска и историјска област на источној обали Јадранског мора, а обухватају крајњи јужни део данашње Далмације, од града Цавтата до полуострва Превлаке. Подручје Конавала се данас налази у саставу општине Конавле, која припада Дубровачко-неретванској жупанији у Републици Хрватској. Административни центар општине је град Цавтат.

Током раног средњовековног раздобља, Конавли су били посебна српска област, односно једна од тадашњих српских земаља. Током 9. и 10. века, Конавли су били повезани са суседном српском кнежевином Травунијом, а главни историјски извор за тадашњу историју ових области су историографски списи византијског цара Константина VII Порфирогенита,[1] који је Конавле и Травунију описао управо као српске области:

Земља Травуњана и Конављана је једна. Тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који je пребегао цару Ираклију из некрштене Србије ... Архонти Травуније увек су били под влашћу архонта Србије.[2]

Назив[уреди]

Током римске владавине овим просторима у непосредној близини Конавља налазио се град Епидаурус (у близини данашњег Цавтата) који је нестао током словенског насељавања Балкана. Римљани су, да би снабдели град водом, изградили велики систем водоводних канала који су ишли преко данашњег Конавоског поља. У близини села Водовађе и даље се могу видети остаци тог водовода. Претпоставља се да је цела област и добила име по тим каналима — Конавли (Конавље, Конавле). Грбаљски законик у 27. члану помиње реч канали као конали.

Прошлост Конавала[уреди]

Српске земље у 9. веку, укључујући и Конавле у саставу Травуније

Конавље је као саставни део Травуније од давнина било у саставу српских држава Властимировића, Војислављевића, Немањића и Котроманића и делило је њихову судбину све до 1427. године када прелази у руке Дубровачке републике.

Подела и продаја Конавала[уреди]

Јачање обласних феудалаца у средњовековној Босни довела је до поделе Конавља 1419. године између Сандаља Хранића Косаче и Петра I Павловића. Северни део од села Обода до тврђаве Сокол припао је Павловићима, а јужни Хранићу. Дубровчани су ускоро закључили савез са Сандаљем из којег је произашла куповина Конавља. Иако је имао само јужни део Сандаљ је републици продао цело Конавље, за дупло већу своту новца без обзира на то што је Радослав Павловић полагао право на северни део Конавља. Тако је на крају након дугих свађа и нагађања Конавље припојено Дубровачкој републици и постало њен највећи извор хране.

Географија Конавала[уреди]

Конавље се простире од села Обода, на око 1.5 km од Цавтата до уске клисурице која затвара плодно поље на југу и повезује га са Суторином. Цело поље се пружа паралелно са јадранском обалом од које га дели Доња Гора, док га од залеђа Балкана дели кршевита Горња Гора. Током средњег века Конавље је чинио и приморски појас између Доње Горе и мора.

Доња Гора[уреди]

Доња Гора одваја Конављанско поље од јадранског мора. Простире се паралелно са линијом обале у дужини од 33 km. Највиши врх је Илијино Брдо са својих 561 метар нмв., док је цео предео брдовит и прекривен зеленилом.

Горња Гора[уреди]

Североисточни крај Конавља и његову границу према унутрашњости чини кршевити планински масив Горња Гора. Њен највиши врх је Снијежница (1234 m нмв.) са које се пружа поглед на:

Понорница Љута[уреди]

Изнад села Љута, подно Снијежнице, из голе стене извире обилни поток Љута. У њега се на његовом путу ка северозападу улива већи број поточића, међу којима су Дуги Поток и Копачица. Нешто јужније од села Обода Љута понире у крашком терену. Она поново избија у пећини Јазови из које се улива у Јадранско море.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]