Бранко Рашовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко Рашовић
Branko Rašović (1966).jpg
Бранко Рашовић
Лични подаци
Пуно име Бранко Рашовић
Датум рођења (1942-04-11)11. април 1942.(77 год.)
Место рођења Краљевина Југославија Подгорица,
, Црна Гора,
Краљевина Југославија
Позиција одбрамбени
Јуниорска каријера
1957-1962 Будућност
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1962-64
1964-69
1969-74
Будућност Југославија
ФК Партизан Југославија
Борусија Д. Немачка
Укупно
22 (0)
210 (2)
109 (4)
341 (6)
Репрезентативна каријера
1961-62
1962-65
1963-64
1964-67
Југославија, омл. Југославија
Југославија, мл. Југославија
Југославија Б Југославија
Југославија Југославија
Укупно
7 (0)
5 (0)
3 (0)
10 (0)
25 (0)

Бранко Рашовић (11. априла 1942, Подгорица) је бивши фудбалер Будућности, Паризана, Борусије Дортмунд и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.


Спортска биографија[уреди]

ФК Будућност[уреди]

Рашовић је са фудбалом почео у Будућности из Подгорице. Играо је на месту центархалфа. Био је вискок и одлично је играо главом. Већ као омладинац је био запажен и добио је позиве за омладинску и младу репрезентацију Југославије.[1]

У фудбалској сезони 1961/62, је успео са својим тадашњим клубом Будућност из Титограда, да се пласира у прву југословенску лигу. Играо је једну сезону 1962/63 у прволигашкој конкуренцији и Будућност је опет испала у другу лигу. Следећу сезону је играо у другочигашкој конкуренцији, али је добио позив од Партизана и у сезони 1964/65 опет је заиграо у прволигашкој конкуренцији али овај пут за тим Партизана из Београда.

ФК Партизан[уреди]

Рашовић је у Партизану играо пет година, од 1964. па до 1969. године. Већ прве сезоне по доласку у нови тим, 1964/65, се усталио у прву једанаесторку и освојио титулу шампиона Југославије. Те прве сезоне је одиграо седамнаест првенствених утакмица за Партизан.

За Партизан је одиграо укупно 210 утакмица и постигао је два гола, ниједан у првенству.

На интернационалном плану је за Партизан одиграо тридесет и девет утакмица и постигао је један гол. Круна каријере му је била утакмица у Купа шампиона 1966. године одигране у Бриселу, када је Партизан у финалу играо против Реала из Мадрида.

Куп шампиона са Партизаном[уреди]

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескоћена са укупим скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погодцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[2]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2 : 1 Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Гол у 70. минуту 70'
Фернандо Серена Гол у 76. минуту 76'
(Репортажа) Васовић Гол у 55. минуту 55'

ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Југославија Мане Бајић
НА 9 Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Југославија Милан Галић
НА 11 Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Југославија Абдулах Гегић

Борусија Дортмунд[уреди]

После Партизана, Рашовић 1969. године прелази у Немачког прволигаша Борусију из Дортмунда. У првој лиги се Борусија задржава у наредне три сезоне, а у наредне две сезоне 1972–73 и 1973–74 игра у регионалној немачкој лиги. То је уједно била и задња Рашовићева сезона активног професионалног играња.

У Борусији је провео пет сезона и одиграо је 78 прволигашких утакмица и 30 утакмица регионалне лиге. Укупно је одиграо 109 лигашких утакмица за Борусију.

Репрезентација Југославије[уреди]

Рашовић је свој деби за сениорску репрезентацију Југославије имао 1. априла 1964. године, на пријатељској утакмици против Бугарске. Утакмица је одиграна на стадиону Радничког из Ниша, популарно названог Чаир. Пред 10.000 гледалаца утакмица се завршила победом Југославије са 1:0.

Од репрезентације се Рашовић опростио 7. октобра 1967. године на утакмици која се играла у оквиру квалификација за европско првенство против Немачке. Утакмица се играла у Хамбургу пред 70.573 гледалаца и завршила се победом Немачке са 3:1. И поред овог пораза Југославија се квалификовала за Европско првенство и забележила је један од највећих успеха, играла је други пут у својој историји у финалу Европског првенства.

Рашовић је за сениорску репрезентацију Југославије одиграо укупно 10 утакмица.[3]

Тренерска каријера[уреди]

Тренерским послом Рашовић је почео да се бави од 1978. године у Партизану. Ту је остао све до свог одласка у спортску пензију 2008. године .[4][5]

Играчка статистика у ФК Партизан[уреди]

Статистика са Партизановог сајта[6]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 96 0
Интернационалне 29 0
Пријатељске 59 1
Куп Југославије 1 0
Куп европских шампиона 9 0
Средњоевропски Куп 1 1
Куп Ослобођења Београда 2 0
Турнир у Мостару 2 0
Укупно 210 2

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]