Ивица Осим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ивица Осим
Ivica Osim - SK Sturm (1999).jpg
Ивица Осим
Лични подаци
Датум рођења (1941-05-06)6. мај 1941.(77 год.)
Место рођења Сарајево, Краљевина Југославија
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1959—1968
1968
1969—1970
1970—1972
1972—1975
1975—1976
1976—1978
Жељезничар
Зволе
Жељезничар
Стразбур
Седан
Валансјен
Стразбур
Репрезентативна каријера**
1964—1969 Југославија 16 (8)
Тренерска каријера
1978—1986
1986—1992
1991—1992
1992—1994
1994—2002
2003—2006
2006—2007
Жељезничар
Југославија
Партизан
Панатинаикос
Штурм Грац
Џеф јунајтед
Јапан
* Датум актуелизовања: 23. јануар 2016.
** Датум актуелизовања: 23. јануар 2016.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1968. Италија Југославија

Иван Ивица Осим (рођен 6. мај 1941. у Сарајеву) је бивши југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер, а касније и фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди]

Почео је да игра 1954. у пионирском тиму сарајевског Жељезничара, а за прву екипу дебитовао је 1959. и до 1970. одиграо 250 првенствених и куп утакмица и постигао 95 голова. Укупно је одиграо 465 утакмица и постигао 186 голова. Први тренер му је био Спасоје Абрамовић. Играо је заједно у тандему с Драгом „Мишом“ Смајловићем у ФК Жељезничару.

Напустивши Жељезничар, играо је осам година у Француској: четири сезоне за Стразбур, три за Седан и једну сезону за Валансјен. Каријеру је завршио 1977. када почиње да се бави тренерским послом.

Уз три сусрета за младу (1962—1963), одиграо је и 16 утакмица за репрезентацију Југославије и постигао осам голова.

Дебитовао је 13. октобра 1964. против репрезентације Марока (3:1) у Токију, на фудбалском турниру Олимпијских игара у Јапану, на коме је одиграо свих пет утакмица и постигао четири гола. Учествовао је и на финалном турниру Купа европских нација 1968, али је на утакмици против Енглеске (1:0) у Фиренци био повређен и није играо у финалу. Последњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 30. априла 1969. против Шпаније (1:2) у Барселони, у квалификацијама за Светско првенство у Мексику.

Тренерска каријера[уреди]

Жељезничар[уреди]

По завршетку играчке каријере постао је тренер и 1978. године преузима свој матични клуб, Жељезничара. Било је то непосредно по повратку Жељезничара из друголигашког друштва, где је провео једну сезону. Са „Жељом” долази до финала Купа Југославије 1981. године али губи финале од Вележа са 3:2.[1] Иако је Жељезничар био клуб скромних финансијских могућности, Осим успева да их одржи у средини или врху југословенског фудбала.

У сезони 1983/84. Жељезничар је до самог финиша био један од кандидата за титулу, али није издржао па је завршио на трећем месту и изборио наступ у Купу УЕФА. Осим успева да сарајевски клуб одведе до полуфинала овог такмичења где их је чекао мађарски Видеотон. У првој утакмици полуфинала купа УЕФА, Видеотон је на свом терену славио са 3:1, да би на у реваншу на препуној Грбавици 24. априла 1984. године ФК Жељезничар све до самог краја утакмице водио са 2:0 и једном ногом већ био у финалу Купа УЕФА, где га је чекао славни Реал Мадрид. Међутим у 87. минуту утакмице Видеотон постиже гол за коначних 2:1 и тако пролази у финале.[2]

Југославија[уреди]

На летњим Олимпијским играма 1984. године у Лос Анђелесу, био је асистент Ивану Топлаку, тадашњем селектору олимпијске фудбалске репрезентације Југославије која је освојила бронзану медаљу.

У октобру 1986. године је постао селектор репрезентације Југославије. Није успео са националним тимом да се пласира на Европско првенство 1988. године у Западној Немачкој. Ипак касније је успео да одведе национални тим на Светско првенство 1990. године у Италији. На првенству у Италији, Југославија пролази групну фазу, избацује Шпанију у осмини финала после продужетака али несрећно испада у четвртфиналу од Аргентине после слабијег извођења пенала. На крају, Југославија је по резултатима освојила незванично пето место. Ово је био највећи успех југословенског националног тима у ери модерног фудбала. Осим напушта репрезентацију са почетком сукоба у Босни и Херцеговини, у пролеће 1992. године, након што је изборио пласман на ЕП у Шведској (на којем Југославија није играла због санкција).[3]

Партизан[уреди]

Осим је у лето 1991. године постављен за тренера Партизана. Тада је паралелно био и тренер Партизана и селектор Југославије. Иако је, бар на папиру, Партизан имао за нијансу слабији тим од тадашњег званичног европског првака, Црвене звезде, Осим је у четири директна окршаја са Звездом био непоражен и имао позитиван биланс - једну победу и три ремија. У финалу Купа Југославије, играном 1992. године, Партизан је у две утакмице био бољи од Ц. звезде (1:0 у гостима и 2:2 у Хумској) и освојио трофеј.[4] У првенству су црно-бели завршили на другом месту иза Црвене звезде која је имала четири бода више.

Каснија каријера[уреди]

Године 1992. преузима грчки Панатинаикос, где остаје до 1994. године. У две сезоне колико је био тренер Панатинаикоса осваја Куп Грчке 1993. године, а у сезони 1992/93. је завршио на другом месту Првенства Грчке са једним бодом мање од првопласираног АЕК-а.

У јулу 1994. године преузима аустријски Штурм из Граца. У периоду од 1994. до 2002. године са Штурмом два пута осваја Бундеслигу Аустрије, једном Куп и два пута Суперкуп Аустрије, те игра Лигу шампиона од 1998. до 2000. године. Оставку на клупи Штурма даје у септембру 2002. године.

У периоду од 2003. до 2006. године био је тренер јапанског Џеф јунајтеда, са којим 2005. године осваја Куп Јапана. Био је то први пехар у историји клуба. На место свог помоћника доводи сина Амара Осима, који касније преузима клуб, након што је Ивица Осим промовисан као селектор репрезентације Јапана 21. јула 2006. године.

Водио је репрезентацију Јапана на АФК азијски куп 2007. године. У четвртфиналу су на пенале избацили Аустралије. У полуфиналу су поражени од Саудијске Арабије, те су изгубили и утакмицу за треће место од Јужне Кореје. Четири месеца након Азијског купа, Осим је доживео мождани удар, те је 7. децембра 2007. године за новог селектора Јапана изабран Такеши Окада.

Трнерски успеси[уреди]

Партизан[уреди]

Панатинаикос[уреди]

Штурм Грац[уреди]

Џеф јунајтед[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]