Божевац (Мало Црниће)
Божевац | |
|---|---|
 Споменик НОБ-а | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Мало Црниће |
| Становништво | |
| — 2011. |  1390 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 32′ 10″ С; 21° 23′ 20″ И / 44.536166° С; 21.389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 195 m |
.svg)  Божевац Божевац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 12313 |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Божевац је насеље у Србији у општини Мало Црниће у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1390 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
_052.jpg)
Божевац је село недалеко од Пожаревца и реке Млаве. То ратарско насеље на рубу Стишке равнице један је од значајнијих трговачких и занатских центара и раскршћа овог краја почетком 20. века. Први подаци о Божевцу датирају из 16. века тачније из једног Турског тефтера из 1542. године, који је издала Мађарска академија наука и тада броји 9 домова. 1718. године Аустрија окупира ове крајеве и врши попис насеља и становништва који открива ненасељеност овог подручја. У том попису Божевац броји 11 домова. Током 19. века почиње интензивније насељавање места. Попис из 1820. године региструје 113 домова а 1844. нешто више, 185 домаћинстава са 1305 становника. У то време Кучево броји 124 куће а Петровац 152. Поименични попис 13. јула 1863. регистроваће 261 домаћинство. А у том периоду се бележе и први досељеници Новог Божевца који ће бити и родоначелници постојећих рејона у селу. То су били Ћоса, Тулеја, Пантелеја, Голуб, Аврам и Мата. Крајем 19. века је све више трговачких радњи, занатлија, кафана те је настала потреба да се уради урбанистички план центра ради планског формирања чаршије, пијаце, изградње цркве, школе, амбуланте и апотеке.
Одлуком Владе Краљевине Србије 1896. године Божевац је проглашен за варошицу са правом на организовањај пијаце и великог сеоског вашара. 1901. године се усваја урбанистички план села. Трогодишња школа почиње са радом 1842. године а први свештени храм датира са почетка 18. века и у функцији је све до краја истог, а 1896. је завршена и освештана садашња црква Св. Апостола Томе.Камен темељац за постојећу школу положен је 30.јула 1928.године а највише су ангажовани око изградње ове школе инг Петар Ракић, шеф Грађевинског одсека Области пожаревачке и грађевински инжењер Душан Миљковић. Тог дана била је велика свечаност у селу. Постојећа зграда школе је отворена 1928. а 1964/65 су јој дорађена бочна крила и добија садашњи изглед.
Пре рата 1912. године село има преко 4.000 становника, четворогодишњу школу, пошту, телеграф и лекара. Између два рата Божевац се развија производно и трговински тако да је производња и трговина стоком била у пуној експанзији. Земљорадничка задруга је основана 1924. а Фудбалски клуб 1926. године. После рата све до 1956. године Божевац је општинско место када одлуком Владе Србије општина прелази у Мало Црниће. Асфалтни пут Божевац-Диван је рађен 1975. године. Дом културе је завршен осамдесетих година иако у њему већ 50 година делује културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“. У последњих 20 година су урађене велике развојне акције од општег значаја становништва и то комасација земљишта, телефонизација у сопственој режији грађана и изградња путева. Божевац и даље изграђује инфраструктуру за савремен и нормалан живот мештана.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Божевац живи 1479 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (41,9 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 7 | 14 | ||
| 80+ | 23 | 44 | ||
| 75—79 | 48 | 71 | ||
| 70—74 | 71 | 109 | ||
| 65—69 | 50 | 56 | ||
| 60—64 | 36 | 52 | ||
| 55—59 | 53 | 46 | ||
| 50—54 | 56 | 69 | ||
| 45—49 | 68 | 52 | ||
| 40—44 | 44 | 43 | ||
| 35—39 | 50 | 42 | ||
| 30—34 | 62 | 54 | ||
| 25—29 | 65 | 55 | ||
| 20—24 | 50 | 53 | ||
| 15—19 | 60 | 38 | ||
| 10—14 | 49 | 48 | ||
| 5—9 | 45 | 37 | ||
| 0—4 | 39 | 29 | ||
| Просек : | 41,9 | 47,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 743 | 160 | 489 | 68 | 22 | 4 |
| Женски | 798 | 77 | 503 | 177 | 37 | 4 |
| УКУПНО | 1.541 | 237 | 992 | 245 | 59 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 449 | 371 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 362 | 308 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 811 | 679 | 0 | 0 | 9 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 6 | 15 | 4 | 9 |
| Женски | 0 | 0 | 22 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 6 | 37 | 5 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 6 | 5 | 7 | 5 |
| Женски | 0 | 2 | 3 | 10 | 9 |
| УКУПНО | 0 | 8 | 8 | 17 | 14 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 9 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 13 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
