Божевац (Мало Црниће)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Божевац
1-Crkva-Svetog-Tome-u-Bozevcu 1387989378.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Мало Црниће
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1390
Географске карактеристике
Координате 44°32′10″ СГШ; 21°23′20″ ИГД / 44.536166° СГШ; 21.389° ИГД / 44.536166; 21.389Координате: 44°32′10″ СГШ; 21°23′20″ ИГД / 44.536166° СГШ; 21.389° ИГД / 44.536166; 21.389
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 195 м
Божевац на мапи Србије
Божевац
Божевац
Остали подаци
Поштански број 12313
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Божевац је насеље у Србији у општини Мало Црниће у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1390 становника.

Историја[уреди]

Божевац је село недалеко од Пожаревца и реке Млаве. То ратарско насеље на рубу Стишке равнице један је од значајнијих трговачких и занатских центара и раскршћа овог краја почетком 20. века. Први подаци о Божевцу датирају из 16. века тачније из једног Турског тефтера из 1542. године, који је издала Мађарска академија наука и тада броји 9 домова. 1718. године Аустрија окупира ове крајеве и врши попис насеља и становништва који открива ненасељеност овог подручја. У том попису Божевац броји 11 домова. Током 19. века почиње интензивније насељавање места. Попис из 1820. године региструје 113 домова а 1844. нешто више, 185 домаћинстава са 1305 становника. У то време Кучево броји 124 куће а Петровац 152. Поименични попис 13. јула 1863. регистроваће 261 домаћинство. А у том периоду се бележе и први досељеници Новог Божевца који ће бити и родоначелници постојећих рејона у селу. То су били Ћоса, Тулеја, Пантелеја, Голуб, Аврам и Мата. Крајем 19. века је све више трговачких радњи, занатлија, кафана те је настала потреба да се уради урбанистички план центра ради планског формирања чаршије, пијаце, изградње цркве, школе, амбуланте и апотеке. Одлуком Владе Краљевине Србије 1896. године Божевац је проглашен за варошицу са правом на организовањај пијаце и великог сеоског вашара. 1901. године се усваја урбанистички план села. Трогодишња школа почиње са радом 1842. године а први свештени храм датира са почетка 18. века и у функцији је све до краја истог, а 1896. је завршена и освештана садашња црква Св. Апостола Томе.Камен темељац за постојећу школу положен је 30.јула 1928.године а највише су ангажовани око изградње ове школе инг Петар Ракић, шеф Грађевинског одсека Области пожаревачке и грађевински инжењер Душан Миљковић. Тог дана била је велика свечаност у селу. Постојећа зграда школе је отворена 1928. а 1964/65 су јој дорађена бочна крила и добија садашњи изглед. Пре рата 1912. године село има преко 4.000 становника, четворогодишњу школу, пошту, телеграф и лекара. Између два рата Божевац се развија производно и трговински тако да је производња и трговина стоком била у пуној експанзији. Земљорадничка задруга је основана 1924. а Фудбалски клуб 1926. године. После рата све до 1956. године Божевац је општинско место када одлуком Владе Србије општина прелази у Мало Црниће. Асфалтни пут Божевац-Диван је рађен 1975. године. Дом културе је завршен осамдесетих година иако у њему већ 50 година делује културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“. У последњих 20 година су урађене велике развојне акције од општег значаја становништва и то комасација земљишта, телефонизација у сопственој режији грађана и изградња путева. Божевац и даље изграђује инфраструктуру за савремен и нормалан живот мештана.

Демографија[уреди]

У насељу Божевац живи 1479 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (41,9 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 510 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.309
1953. 3.329
1961. 3.121
1971. 2.935
1981. 2.739
1991. 2.480 2.130
2002. 1.788 2.206
2011. 1.390
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.715 95,91 %
Румуни
  
9 0,50 %
Хрвати
  
2 0,11 %
Црногорци
  
1 0,05 %
Украјинци
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
Бугари
  
1 0,05 %
непознато
  
53 2,96 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]