Божур Ивановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Божур Ивановић
Божур Ивановић, сликар
Лични подаци
Датум рођења(1936-04-10)10. април 1936.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти18. август 2005.(2005-08-18) (69 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Уметнички рад
Пољеликовна и примењена уметност

Божур Ивановић (Београд, 1936 — Београд, 2005) био је српски академски сликар, сценограф и графички дизајнер.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Београду је Академију ликовних уметности уписао 1959. године. Први професор сликарства био му је Ђорђе Андрејевић Кун, а дипломирао је 1963. године у класи професорке Љубице Цуце Сокић. Био је члан УЛУС-а и СУЛУВ-а. Као млади сликар радио је од 1965. до 1970. године као сценограф у Народном позоришту "Стерија" у Вршцу,[1] где је од 1966. предавао ликовну уметност на Педагошкој академији.

Ликовна уметност[уреди | уреди извор]

Ивановић је стилски пролазио кроз различите стваралачке циклусе, који рефлектују његове животне фазе и окружења.

Као студент је био фасциниран фреско-сликарством, и одмах након дипломирања почиње да се бави професионално рестаурацијом и копирањем фресака у Србији и Македонији, укључујући манастире Манасија и Псача, где је радио 1964. године, након разорног земљотреса у Скопљу. Тај утицај се очитава у његовом раном сликарству снажних боја и контраста и великих формата.

У периоду бављења организацијом и децентрализацијом културе у Панчеву, у апстрактну фигурацију Ивановићевих слика продиру банатски мотиви - амбари, салаши, капије, орнаменти на кућама, њиве и виногради, дефинишући његову најпознатију сликарску фазу "Амбари".

У позним годинама већином је боравио у црногорском селу Радовићи у Боки Которској, где је сликао бокељске пределе.[2]

Сценографија[уреди | уреди извор]

Вршачки период Божура Ивановића обележен је сценографским радом, у коме су присутни препознатљив уметнички израз и ликовни и архитектонски елементи који се провлаче и кроз његово сликарство. Током овог периода Ивановић успоставља блиску сарадњу са Народним позориштем у Темишвару. Ивановићеве ретроспективне изложбе омогућавају да овај сегмент његовог рада буде поново документован, тумачен и вреднован у целини.[3]

Међу више од тридесет остварења,[4] издвајају се сценографије за представе:

  • 1966. ’’Смрт Стефана Дечанског” Јована Стерије Поповића, Народно позориште "Стерија", Вршац.[5]
  • 1968. ’’Партија шаха” Станислава Гроховјака, Народно позориште "Стерија", Вршац,[6]
  • 1969. "Богојављенска ноћ" Виљема Шекспира, Народно позориште "Стерија", Вршац ("прозрачни декор у ренесансном стилу")[7]

На 18. Сусрету позоришта Војводине 1968. године Ивановић је награђен за сценографију у представи ’’Партија шаха”, захваљујући чему је и сам био члан специјалног жирија на 21. Сусрету 1971. и главне оцењивачке комисије на 40. Сусрету 1990. године.[8]

Примењена уметност и дизајн[уреди | уреди извор]

Мање је познато да се Божур Ивановић, поред ликовне уметности и сценографије, успешно бавио и графичким дизајном.

Седамдесетих и осамдесетих година XX века стварао је визуелни идентитет бројних компанија у Србији: Фабрике авиона "Утва" - Панчево, Предионице памучног предива "Трудбеник" - Панчево, Честерешке фабрике текстила "Четекс", Вршачке пиваре, Млинске индустрије "Ратар" - Панчево (генерације памте његова паковања за брашно). Године 1976. је дизајнирао серију етикета за Винарски комбинат "Вршачки виногради", од којих су неке и данас у употреби.[9]

Ивановић је аутор корица књига "И би ријеч", "Понекад свјетлост"[10] (1991) и "У беспућу"[11] (1995) црногорског песника Милете Томовића.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Божур Ивановић је излагао и био награђиван на више колективних изложби, али му је као зрелом уметнику због политичке неподобности у време социјализма било практично онемогућено да организује самосталне изложбе. Његова дела постхумно се излажу у Милану (циклус "Амбари") и Панчеву (ретроспектива слика, цртежа и сценографија), како би се приближила домаћој и међународној јавности, сагледао и проучио његов опус и препознао његов допринос српској уметности.

Самосталне изложбе

  • 1969. Слике, Вршац
  • 1969. Слике и сценографије, Сомбор
  • 2015. Божур Ивановић: Амбари, Павиљон Републике Србије, World Expo 2015, Милано[9] (постхумно)
  • 2017. Божур Ивановић (1936—2005) - изложба цртежа и документарног материјала, Културни центар Панчева, Панчево, 3-28.7.2017. (постхумно)
  • 2017. Божур Ивановић (1936—2005) - изложба слика, Народни музеј Панчево, Панчево, 3-28.7.2017. (постхумно)

Колективне изложбе

  • 1959. Фестивал студената Србије и Црне Горе
  • 1959-63. изложбе студената Ликовне академије
  • 1971. III изложба Народноослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије, Галерија Дома ЈНА, Београд[12]
  • 1971. Изложба нових чланова УЛУС-а примљених 1971. године, Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Београд[13]
  • 1972. УЛУС јесен 1972. Педесеттрећа изложба ликовних уметника Србије, Галерија УЛУС-а, Београд
  • 1973. Изложба УЛУС-а, Галерија УЛУС, Београд
  • 1975. Изложба Цртеж ликовних уметника Војводине, Галерија Матице српске, Нови Сад[14]
  • 1976. VI Панчевачки октобарски салон, Галерија Културног центра Панчево, Панчево[15]
  • 1977. I Ликовни салон Јужног Баната, Галерија "Јован Поповић", Опово[16]
  • 1977. Ликовна колонија „Делиблатски песак“, Галерија Културног центра Панчево, Панчево[17]
  • 1978. II Ликовни салон Јужног Баната, Народни музеј Вршац, Вршац
  • 1978. Ликовна колонија „Делиблатски песак“, Галерија Културног центра Панчево, Панчево[18]
  • 1980. X Панчевачки октобарски салон, Галерија Културног центра Панчево, Панчево
  • 1982. Ликовно стваралаштво Панчева 1945-60, Народни музеј Панчево, Панчево [19]
  • 1982. Изложба ликовних и примењених уметника Војводине - Панчево, Дом омладине Банатски Брестовац, Банатски Брестовац[20]
  • 1983. VII Ликовни салон Јужног Баната, Галерија Центра за културу Ковин, Ковин[21]
  • 1983. XIII Панчевачки октобарски салон, Савремена галерија Центра за културу "Олга Петров", Панчево[22]
  • 1984. XIV Панчевачки октобарски салон, Савремена галерија Центра за културу "Олга Петров", Панчево[23]
  • 1985. XV Панчевачки октобарски салон, Савремена галерија Центра за културу "Олга Петров", Панчево[24]
  • 1985. Изложба Панчево инспирација ликовних уметника, Мала галерија Центра за културу "Олга Петров", Панчево[25]
  • 1989. 125 година Гимназије "Урош Предић" Панчево, Савремена галерија Центра за културу "Олга Петров", Панчево[26]
  • 1995. Изложба Тргови и улице Панчева, Савремена галерија Центра за културу Панчево, Панчево[27]
  • 2008. 57. Годишња изложба чланова СУЛУВ-а, Галерија ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад[28] (постхумно)

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1959. Награда за сликарство на Ликовно-књижевном фестивалу студената Србије и Црне Горе,
  • 1968. Награда за сценографију на XVIII Сусрету професионалих позоришта у Зрењанину, за представу "Партија шаха" Народног позоришта "Стерија" из Вршца,[29]
  • 1977. Награда I Ликовног салона Јужног Баната, за цртеж "Трло",[16]
  • 1983. Награда VII Ликовног салона Јужног Баната, за цртеж "Амбар".[30]

Учешће у ликовним колонијама[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Главонић, Сава и Владимир Велешински: ’’Панчевачки ликовни уметници XX века”. Панчево: Пан-арт, 2004.
  2. ^ Николић, Мила: ’’Божур Ивановић: АМБАРИ / GRANAI’’. Милано: Павиљон Републике Србије, EXPO Milano 2015, 2015.
  3. ^ Николић, Мила: ’’Божур Ивановић (Ретроспектива)’’. Панчево: Културни центар Панчева и Народни музеј Панчево, 03-28.07.2017.
  4. ^ Музеј позоришне уметности Србије (2017). „Ивановић Божур”. Музеј позоришне уметности Србије: Театрослов. Приступљено 01. 11. 2021. 
  5. ^ Војвођански музеј (Позоришни музеј Војводине): Алманах позоришта Војводине 66/67 (књига 1.). Нови Сад, 1967, стр. 61
  6. ^ Каришик, Милутин (ур.): Четрдесет сусрета позоришта Војводине 1947-1990, Нови Сад, 1990, стр. 42
  7. ^ Културно-просветна заједница општине Суботица: Руковет, часопис за књижевност, уметност и друштвена питања (књ. 15), 1969, стр. 399
  8. ^ Каришик, Милутин (ур.): Четрдесет сусрета позоришта Војводине 1947-1990, Нови Сад, 1990, стр. 79
  9. ^ а б Николић, Мила: ’’Божур Ивановић: АМБАРИ / GRANAI’’. Милано: Павиљон Републике Србије, EXPO Milano 2015, 2015.
  10. ^ Томовић, Милета: ’’’Понекад свјетлост”’, Библиотека Савремена поезија, 1991.
  11. ^ Томовић, Милета: ’’’У беспућу”’. Подгорица: Ободско слово, Библиотека Савремена поезија, 1995.
  12. ^ Дом ЈНА: III изложба Народноослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије. Београд, 1971.
  13. ^ УЛУС: "Слике, скулптуре, графике. Чланови примљени 1971.", каталог изложбе. Београд, 1971.
  14. ^ Јовић, Ђорђе: Цртеж ликовних уметника Војводине, монографија. Нови Сад: Матица српска, 1975, стр. 79.
  15. ^ Културни центар Панчево: Шести панчевачки октобарски салон, каталог. Панчево, 1976.
  16. ^ а б Први ликовни салон Јужног Баната, каталог и записник о раду жирија. Опово, 1977.
  17. ^ Културни центар Панчево: Ликовна колонија „Делиблатски песак“, каталог. Панчево, 1977.
  18. ^ Културни центар Панчево: Ликовна колонија „Делиблатски песак“, каталог. Панчево, 1978.
  19. ^ Крстић-Блага, Борислава: Ликовно стваралаштво Панчева 1945-60. Панчево: Народни музеј Панчево, 1982, стр. 3,9
  20. ^ Дом омладине Банатски Брестовац: "Изложба ликовних и примењених уметника Војводине - Панчево", каталог. Бан. Брестовац: Октобарски дани, 1982.
  21. ^ Центар за културу Ковин: Седми ликовни салон Јужног Баната Ковин '83., каталог и извештај о раду жирија. Ковин: Центар за културу Ковин, 1983, стр. 2, 8.
  22. ^ Центар за културу "Олга Петров", Сава Главонић (ур.): Панчевачки октобарски салон ’83, каталог. Панчево: Центар за културу "Олга Петров", 1983.
  23. ^ Центар за културу "Олга Петров", Сава Главонић (ур.): Панчевачки октобарски салон ’84, каталог. Панчево: Центар за културу "Олга Петров", 1984.
  24. ^ Центар за културу "Олга Петров", Сава Главонић (ур.): Панчевачки октобарски салон ’85, каталог. Панчево: Центар за културу "Олга Петров", 1985.
  25. ^ Центар за културу "Олга Петров", Сава Главонић (ур.): Панчево инспирација ликовних уметника. Панчево: Центар за културу "Олга Петров", 1985.
  26. ^ Центар за културу "Олга Петров", Сава Главонић (ур.): 125 година Гимназије "Урош Предић" Панчево. Панчево: Центар за културу "Олга Петров", 1989.
  27. ^ „Архитектура и урбанизам Панчева '95”. Свеске. Година V, ванредни број: 141. 1. мај 1995. 
  28. ^ СУЛУВ: Ликовна стварност бр. 8, 2008
  29. ^ Каришик, Милутин (ур.): Четрдесет сусрета позоришта Војводине 1947-1990, Нови Сад, 1990, стр. 42,
  30. ^ Центар за културу Ковин: Седми ликовни салон Јужног Баната Ковин '83., каталог и извештај о раду жирија. Ковин: Центар за културу Ковин, 1983, стр. 2, 8

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божур_Ивановић&oldid=26109692”