Честерег

Честерег
Честерег;
	Центар Честерега
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2011.	1113
— густина	114/км2
Географске карактеристике
Координате	45°33′29″ СГШ; 20°31′33″ ИГД / 45.558166° СГШ; 20.525833° ИГДКоординате: 45°33′29″ СГШ; 20°31′33″ ИГД / 45.558166° СГШ; 20.525833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	83 м
Површина	12,2 км2
	Честерег Честерег на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	23215
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Честерег (мађ. Csősztelek, нем. Tschesterek,Neuhatzfeld) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1113 становника.

Положај[уреди | уреди извор]

Језеро код Честерега

На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази међународни пут бр 149, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 m надморске висине (неколико метара више од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.

Историја[уреди | уреди извор]

О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним ceztureg (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег, који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње Csoztelek што се може превести као насеље пољских чувара.

Први становници су били Мађари, а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723. године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио земљопоседник Јозеф Чекоњић, који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније.

До Честерега су у лето 1863. године стигли скакавци. Правили су штету усевима ноћу, кад захлади, а дању би попадали по земљи. Народ је метлама тада по дану скупљао и уништавао ту штеточину. Дневно је по 300 кибли скакаваца било убијено и закопавано у земљу (јаме).^[1]

Немци се такође досељавају почетком XIX века. Прославили су маја 1929. године "стогодишњицу" од досељавања.^[2] Село је предвођено кнезом Фердинандом Хегером организовало велику свечаност.^[3] Вредни немачки наполичари су неплодно ритско земљиште претворили у плодно и уређено. Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. Године 1900. забележен је највећи број од 2.767 становника. После I светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931. године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. Пред ослободилачком војском су сви Немци избегли, пошто су углавном сарађивали с окупатором. Само је једна породица сарађивала с покретом отпора.^{[тражи се извор]}) На немачка имања су населили колонисти, по завршетку Другог светског рата, током 1945-1946. године, из Босне и Херцеговине. Тада се знатно повећао број становника.

У насељу Честерег сада живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,0 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 511 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века је присутан константан пад у броју становника.

Пијаца у Честерегу где се до 1948. налазила католичка црква.

Темељи нове православне цркве.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.296
1953.	2.248
1961.	2.101
1971.	1.766
1981.	1.581
1991.	1.465	1.445
2002.	1.391	1.472
2011.	1.129

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.294	93,02 %
Роми	27	1,94 %
Хрвати	15	1,07 %
Југословени	14	1,00 %
Мађари	11	0,79 %
Црногорци	2	0,14 %
Македонци	2	0,14 %
Словенци	1	0,07 %
непознато	6	0,43 %

Дијаграм кретања броја становништва у Честерегу од 1836 до 2002. године

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	2	1
80+	11	13
75—79	11	36
70—74	29	48
65—69	38	58
60—64	58	56
55—59	42	40
50—54	50	58
45—49	55	59
40—44	35	33
35—39	56	49
30—34	52	44
25—29	43	42
20—24	47	35
15—19	41	46
10—14	41	40
5—9	32	39
0—4	27	24
Просек :	40,0	43,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	412	446	479	489	535	520	511

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	130	135	87	96	45	10	4	3	1	0	2,72

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	570	180	336	39	14	1
Женски	618	103	343	148	24	0
УКУПНО	1.188	283	679	187	38	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	252	48	0	10	102
Женски	181	22	0	0	94
УКУПНО	433	70	0	10	196
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	27	8	10	13
Женски	0	1	24	4	2
УКУПНО	9	28	32	14	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	14	5	2
Женски	2	1	8	12	10
УКУПНО	2	4	22	17	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	1

Образовање[уреди | уреди извор]

ОШ Петар Кочић

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1929.
^ "Политика", Београд 21. мај 1929. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Србски дневник", Нови Сад 1863. године

[2] "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1929.

[3] "Политика", Београд 21. мај 1929. године

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Претрага

Мени за навигацију