Честерег

Из Википедије, слободне енциклопедије
Честерег
Centar Česterega gledano od Zrenjanina.jpg
Центар Честерега
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1113
 — густина 114/км2
Географске карактеристике
Координате 45°33′29″ СГШ; 20°31′33″ ИГД / 45.558166° СГШ; 20.525833° ИГД / 45.558166; 20.525833Координате: 45°33′29″ СГШ; 20°31′33″ ИГД / 45.558166° СГШ; 20.525833° ИГД / 45.558166; 20.525833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 83 м
Површина 12,2 км2
Честерег на мапи Србије
Честерег
Честерег
Остали подаци
Поштански број 23215
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Честерег (мађ. Csősztelek, нем. Tschesterek,Neuhatzfeld) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1113 становника.

Положај[уреди]

Језеро код Честерега

На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази међународни пут бр 149, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 m надморске висине (неколико метара више од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.

Историја[уреди]

О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним ceztureg (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње Csoztelek што се може превести као насеље пољских чувара.

Први становници су били Мађари, а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723. године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио Јозеф Чекоњић који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније. Немци се досељавају почетком XIX века. Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.

Демографија[уреди]

Према попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. Године 1900. забележен је највећи број од 2.767 становника. После I светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931. године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. Пред ослободилачком војском су сви Немци избегли, пошто су углавном сарађивали с окупатором. Само је једна породица сарађивала с покретом отпора.[тражи се извор]) На немачка имања су населили колонисти, по завршетку Другог светског рата, током 1945-1946. године, из Босне и Херцеговине. Тада се знатно повећао број становника.

У насељу Честерег сада живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,0 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 511 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века је присутан константан пад у броју становника.

Пијаца у Честерегу где се до 1948. налазила католичка црква.
Темељи нове православне цркве.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.296
1953. 2.248
1961. 2.101
1971. 1.766
1981. 1.581
1991. 1.465 1.445
2002. 1.391 1.472
2011. 1.129
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.294 93,02 %
Роми
  
27 1,94 %
Хрвати
  
15 1,07 %
Југословени
  
14 1,00 %
Мађари
  
11 0,79 %
Црногорци
  
2 0,14 %
Македонци
  
2 0,14 %
Словенци
  
1 0,07 %
непознато
  
6 0,43 %
Дијаграм кретања броја становништва у Честерегу од 1836 до 2002. године


Образовање[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
ОШ Петар Кочић

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]