Честерег

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Честерег
Centar Česterega gledano od Zrenjanina.jpg
Центар Честерега
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Пад 1113
 — густина 114/км2
Географске карактеристике
Координате 45°33′29″ СГШ; 20°31′33″ ИГД / 45.558166° СГШ; 20.525833° ИГД / 45.558166; 20.525833Координате: 45°33′29″ СГШ; 20°31′33″ ИГД / 45.558166° СГШ; 20.525833° ИГД / 45.558166; 20.525833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 83 м
Површина 12,2 км2
Честерег на мапи Србије
Честерег
Честерег
Остали подаци
Поштански број 23215
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Честерег (мађ. Csősztelek, нем. Tschesterek,Neuhatzfeld) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1113 становника.

Положај[уреди]

Језеро код Честерега

На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази међународни пут бр 149, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 m надморске висине (неколико метара више од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.

Историја[уреди]

О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним ceztureg (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег, који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње Csoztelek што се може превести као насеље пољских чувара.

Први становници су били Мађари, а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723. године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио земљопоседник Јозеф Чекоњић, који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније.

До Честерега су у лето 1863. године стигли скакавци. Правили су штету усевима ноћу, кад захлади, а дању би попадали по земљи. Народ је метлама тада по дану скупљао и уништавао ту штеточину. Дневно је по 300 кибли скакаваца било убијено и закопавано у земљу (јаме).[1]

Немци се такође досељавају почетком XIX века. Прославили су 1929. године "стогодишњицу" од досељавања. Село је предвођено кнезом Фердинандом Хегером организовало велику свечаност.[2] Вредни немачки наполичари су неплодно ритско земљиште претворили у плодно и уређено Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.

Демографија[уреди]

Према попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. Године 1900. забележен је највећи број од 2.767 становника. После I светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931. године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. Пред ослободилачком војском су сви Немци избегли, пошто су углавном сарађивали с окупатором. Само је једна породица сарађивала с покретом отпора.[тражи се извор]) На немачка имања су населили колонисти, по завршетку Другог светског рата, током 1945-1946. године, из Босне и Херцеговине. Тада се знатно повећао број становника.

У насељу Честерег сада живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,0 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 511 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века је присутан константан пад у броју становника.

Пијаца у Честерегу где се до 1948. налазила католичка црква.
Темељи нове православне цркве.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.296
1953. 2.248
1961. 2.101
1971. 1.766
1981. 1.581
1991. 1.465 1.445
2002. 1.391 1.472
2011. 1.129
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.294 93,02 %
Роми
  
 27 1,94 %
Хрвати
  
 15 1,07 %
Југословени
  
 14 1,00 %
Мађари
  
 11 0,79 %
Црногорци
  
 2 0,14 %
Македонци
  
 2 0,14 %
Словенци
  
 1 0,07 %
непознато
  
 6 0,43 %
Дијаграм кретања броја становништва у Честерегу од 1836 до 2002. године


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 2
  
  
 1
80+ 11
  
  
 13
75—79 11
  
  
 36
70—74 29
  
  
 48
65—69 38
  
  
 58
60—64 58
  
  
 56
55—59 42
  
  
 40
50—54 50
  
  
 58
45—49 55
  
  
 59
40—44 35
  
  
 33
35—39 56
  
  
 49
30—34 52
  
  
 44
25—29 43
  
  
 42
20—24 47
  
  
 35
15—19 41
  
  
 46
10—14 41
  
  
 40
5—9 32
  
  
 39
0—4 27
  
  
 24
Просек : 40,0 43,4

Образовање[уреди]

ОШ Петар Кочић

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
  2. ^ "Политика", Београд 21. мај 1929. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Честерег&oldid=20874831“