Бранко Бајић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНКО БАЈИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Бранко Бајић
Датум рођења1911.
Место рођењаНови Сад
 Аустроугарска
Датум смрти19. новембар 1942.(1942-11-19) (30/31 год.)
Место смртиНови Сад
 Краљевина Мађарска
Професијаправник
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Бранко Бајић (Нови Сад, 1911Нови Сад, 19. новембар 1942), адвокат и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођен је 1911. године у Новом Саду.

Током студија на Правном факултету приступио је револуционарном студентском покрету. Године 1937. је био један од организатора Омладинског културно-привредног покрета (ОМПОК) на простору Војводине. Овај покрет је убрзо постао значајна организација, на чији се рад могла ослонити, тада илегална, Комунистичка партија Југославије (КПЈ). Учествовао је и у организовању Омладинске матице, а 1938. године је био члан Иницијативног одбора Странке радног народа.

У чланство Комунистичке партије примљен је 1939. године и исте године укључен у састав Месног комитета КПЈ за Нови Сад. Априла 1940. године постављен је за секретара Месног комитета КПЈ за Нови Сад, а јула исте године укључен је у састав Окружног комитета КПЈ за јужну Бачку. Септембра 1940. године на Шестој покрајинској конференцији КПЈ за Војводину изабран је члана Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Исте године је као адвокат пред судом успешно брано 30 комуниста, међу којима је био и Жарко Зрењанин, секретар ПК КПЈ за Војводину.

После Априслког рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године био је један од организатора устанка у Војводини. Новембра 1941. године укључен је у састав Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. У јесен 1942. године постављен је за председника Покрајинског Народноослободилачког одбора Војводине и уредника листа „Слободна Војводина“.

Мађарска полиција је 19. новембра 1942. године открила базу Покрајинског комитета КПЈ за Војводину у Новом Саду, у којој су се налазили Светозар Марковић Тоза и Бранко Бајић. Они су тада пружили оружани отпор полицији. После краће борбе, Бранко је погинуо, а Тоза је био тешко рањен, ухваћен и касније убијен.

Једна улица у новосадском насељу Детелинара носи његово име. Музеј социјалистичке револуције Војводине (данас Музеј Војводине) је 1975. године у оквиру едиције „Социјалистичка мисао у Војводини“ издао „Сабране списе Бранка Бајића“ које је приредио историчар Живан Милисавац.

Литература[уреди]