Пређи на садржај

Суботиште

Координате: 44° 50′ 25″ С; 19° 57′ 22″ И / 44.840166° С; 19.956166° И / 44.840166; 19.956166
С Википедије, слободне енциклопедије
Суботиште
Црква Св. Јована Крститеља
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2022.Пад 752
 — густина40/km2
Географске карактеристике
Координате44° 50′ 25″ С; 19° 57′ 22″ И / 44.840166° С; 19.956166° И / 44.840166; 19.956166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина23,8 km2
Суботиште на карти Србије
Суботиште
Суботиште
Суботиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22414
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Суботиште је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 752 становника.

Овде се налази Српска православна црква Рождества Светог Јована у Суботишту.

Историја

[уреди | уреди извор]

У мађарским документима се село спомиње први пут 1329. године и то је после Попинаца најстарије село у општини. У новијој историји, 1702. године пописана су два места - Мишковци и Суботиште, али се та два села убрзо спајају и користи се час једно, час друго име. У првој половини 18. века припада митровачком властелинству а од 1745. Војној граници.

У Суботишту (или Мишковци) се родио и живео чувени Негован Ранитовић (13. фебруара 1864-1940), продавац књига, црквени "певац", песник, члан Матице српске и носилац Ордена Св. Саве V степена.[1] У родном месту је завршио основну школу, и то је било сво формално образовање тог "несуђеног свињара". Био је то велики неуморни посленик, чудних идеја и пасија; самоук посвећен умном стваралаштву који је неуморно описивао своје дане и то у стиху. Октобра 1909. године Негован је прославио "400.000 часова свог живота". Путовао је пуно и по вашарима и светковинама нудио књиге на продају, носећи их на леђима у џаку.[2] Започео је аквизитерски посао за новосадске издаваче. Импровизовао је он у великој соби сеоске куће своју библиотеку, у којој се налазио по један примерак сваке књиге до које би дошао, од преко 18.000 наслова, за коју је тврдио да је "највећа библиотека књига у целом Српству". Поделио је своје књиге по полицама, на "струке". Не само да је изврсно памтио, изванредно рачунао, лепо говорио, доста знао о књигама, већ се бавио и "озбиљним" писањем. Објавио је као писац и издавач и више својих књига, а најпознатије дело у народу је његов предратни "Вечити календар".

Број становника је растао до Другог светског рата, са малим застојем за време Првог светског рата због исељавања Немаца. Велики број мештана - 88. је стрељано или погинуло од стране фашиста. Досељавање из Србије није покрило опадање становништва, па ово село полако одумире.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Суботиште живи 719 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,7 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 296 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 882
1953. 910
1961. 953
1971. 927
1981. 911
1991. 968 962
2002. 942 953
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
897 95,22%
Хрвати
  
6 0,63%
Мађари
  
4 0,42%
Муслимани
  
3 0,31%
Црногорци
  
2 0,21%
Југословени
  
2 0,21%
Словенци
  
1 0,10%
Словаци
  
1 0,10%
Русини
  
1 0,10%
Бошњаци
  
1 0,10%
непознато
  
11 1,16%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 200 211 259 279 293 298 296


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 50 75 46 70 25 19 6 4 0 1 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 365 108 232 13 12 0
Женски 394 68 232 78 16 0
УКУПНО 759 176 464 91 28 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 243 126 0 0 48
Женски 130 79 0 0 13
Укупно 373 205 0 0 61
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 13 12 2 14
Женски 0 0 12 2 1
Укупно 0 13 24 4 15
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 5 11 3 2
Женски 1 1 6 6 6
Укупно 1 6 17 9 8
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 6
Женски 1 0 0 2
Укупно 2 0 0 8

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", Београд 22. јун 1939.
  2. ^ Петар Јоновић: "Српско књижарство", Нови Сад 1997.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]