Пређи на садржај

Огар

Координате: 44° 47′ 20″ С; 19° 56′ 29″ И / 44.788833° С; 19.9415° И / 44.788833; 19.9415
С Википедије, слободне енциклопедије
Огар
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2022.Пад 947
 — густина28/km2
Географске карактеристике
Координате44° 47′ 20″ С; 19° 56′ 29″ И / 44.788833° С; 19.9415° И / 44.788833; 19.9415
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина40,8 km2
Огар на карти Србије
Огар
Огар
Огар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22416
Позивни број022
Регистарска ознакаRU
Црква у центру села

Огар је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 947 становника (према попису из 1991. било је 1111 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).

Овде се налази Сеоска кућа у Огару.

Од 2017. године у Огару се крајем септембра одржава ,,Курзовина фест", манифестација у част кукуруза, који је у овом крају једна од основних пољопривредних култура.

Географија

[уреди | уреди извор]

Огар је ушорено село, равничарског типа. Налази се у јужном, Доњем Срему (Свињском). На северу се граничи са Никинцима и Товарником,на истоку са Карловчићем, на југу са Обрежом и на западу са Грабовцима. Кроз село пролази асфалтни пут Пећинци-Купиново, а западно је долина обрешке Криваје. Огар је окружен шумом са југа и запада, а на северу и истоку је отворен ка пољу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Огар је село у општини Пећинци које се спомиње у 16. веку тј. 1570. у пописном дефтеру санџака Срема. У том периоду припадао је нахији Купиник. После протеривања Турака припада земунском властелинству а 1745. припојено је Војној граници. У почетку је то било велико село, али због честих сеоба становништва број становника варира.

У Првом светском рату село је доживело судбину већине села Доњег Срема. Због помагања српској војсци током Сремске офанзиве аустроугарска казнена експедиција је из освете спалила село, а Србе су интернирали у Славонију. Они се у Огар враћају тек 1916. године.

Током Другог светског рата број становника се смањио за трећину, а у борбама је погинуло 110 људи из села. Међу погинулима је и народни херој Душан Јерковић. За време рата Огар се налазио на једној од 3 ослобођене територије у Срему. Након рата село је напустио велики број Немаца и Мађара.

После рата, досељавање је било најмасовније из централне Србије и Босне.

Једна од најстаријих школа у овом крају основана је у Огару 1763. године.

У Огару је 1812. године рођен Јован Пантелић, академик и директор Карловачке гимназије.

Важни објекти

[уреди | уреди извор]

У Огару се налази најстарија сачувана кућа у Срему. Датира из друге половине XVII века. Кућа је троделна, са средишњом просторијом у улози кухиње и собама са њених бочних страна. Као пример куће сажетог трема и испуштеног дела кухиње званог кућер, она представља варијанту троделне равничарске куће Срема. Породични грб на забату са орнаментима двоглавог орла асоцира на властелу, која је једина у то време могла дићи тај објекат.[1]

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја

[уреди | уреди извор]

Почетком 18. века постојала је црква од плетера покривена даском. Нова црква саграђена 1747. Приликом повлачења 1943. године, Немци су минирали цркву. Мештани Огара је обнављају одмах по завршетку рата 1945. Црква до данас носи име Светог Николе и слави славу 22. маја. У цркви се још чувају делови старог иконостаса. Обновљена је 2020. године.[2]

У Огару постоји фудбалски клуб Шумар, који је основан 1930. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Огар живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 932
1953. 1.030
1961. 1.157
1971. 1.119
1981. 1.096
1991. 1.111 1.106
2002. 1.143 1.143
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.115 97,55%
Роми
  
7 0,61%
Хрвати
  
4 0,34%
Словаци
  
3 0,26%
Црногорци
  
2 0,17%
Руси
  
2 0,17%
Муслимани
  
2 0,17%
Југословени
  
2 0,17%
Мађари
  
1 0,08%
непознато
  
3 0,26%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 223 244 281 293 316 315 323


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 52 67 44 65 37 39 11 5 2 1 3,54
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 468 132 298 20 13 5
Женски 455 71 300 74 7 3
УКУПНО 923 203 598 94 20 8
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 282 132 0 0 56
Женски 96 40 0 0 14
Укупно 378 172 0 0 70
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 12 12 4 12
Женски 1 0 12 0 1
Укупно 2 12 24 4 13
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 3 1
Женски 0 1 1 6 9
Укупно 0 1 2 9 10
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 47
Женски 0 0 0 11
Укупно 1 0 0 58

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ogar: Najstarija kuća
  2. ^ „Освећен храм у Огару (СПЦ, 15. октобар 2020)”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2020. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]