Огар
| Огар | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Пећинци |
| Становништво | |
| — 2011. |  1040 |
| — густина | 28/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°47′20″ СГШ; 19°56′29″ ИГД / 44.788833° СГШ; 19.9415° ИГДКоординате: 44°47′20″ СГШ; 19°56′29″ ИГД / 44.788833° СГШ; 19.9415° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 76 м |
| Површина | 40,8 км2 |
.svg)  Огар | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22416 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Огар је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1040 становника (према попису из 1991. било је 1111 становника, према попису из 2002. било је 1143 становника).
Овде се налази Сеоска кућа у Огару.
Садржај
Географија[уреди]
Огар је ушорено село, равничарског типа. Налази се у јужном делу сремске лесне терасе. На северу се граничи са Никинцима и Товарником,на истоку са Карловчићем, на југу са Обрежом и на западу са Грабовцима. Кроз село пролази асфалтни пут Пећинци-Купиново, а западно је долина обрешке Криваје. Огар је окружен шумом са југа и запада,а на северу и истоку је отворен ка пољу.
Историја[уреди]
Огар је село у општини Пећинци које се спомиње у 16. веку тј. 1570. у пописном дефтеру санџака Срема. У том периоду припадао је нахији Купиник. После протеривања Турака припада земунском властелинству а 1745. припојено је Војној граници. У почетку је то било велико село, али због честих сеоба становништва број становника варира. У Првом светском рату Аустријанци су запалили село, да би га његовим завршетком напустио велики број Немаца и Мађара. Током Другог светског рата број становника се смањио за трећину, а у борбама је погинуло 110 људи из села. Међу погинулима је и народни херој Душан Јерковић. После рата, досељавање је било најмасовније из Србије и Босне и Херцеговине.
Једна од најстаријих школа у овом крају основана је у Огару 1763. године.
Важни објекти[уреди]
Етно кућа[уреди]
У Огару се налази најстарија сачувана кућа у Срему. Датира из друге половине XVII века. Кућа је троделна, са средишњом просторијом у улози кухиње и собама са њених бочних страна. Као пример куће сажетог трема и испуштеног дела кухиње завног кућер, она представља варијанту троделне равничарске куће Срема. Породични грб на забату са орнаментима двоглавог орла асоцира на властелу, која је једина у то време могла дићи тај објекат.[1]
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја[уреди]
Почетком 18. века постојала је црква од плетера покривена даском. Нова црква саграђена 1747. Приликом повлачења 1943. године, Немци су минирали цркву. Мештани Огара је обнављају одмах по завршетку рата 1945. Црква до данас носи име Светог Николе и слави славу 22. маја. У цркви се још чувају делови старог иконостаса.
Спорт[уреди]
У Огару постоји фудбалски клуб Шумар, који је основан 1930. године.
Демографија[уреди]
У насељу Огар живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 5 | 6 | ||
| 75—79 | 8 | 15 | ||
| 70—74 | 18 | 30 | ||
| 65—69 | 30 | 36 | ||
| 60—64 | 34 | 36 | ||
| 55—59 | 31 | 30 | ||
| 50—54 | 44 | 36 | ||
| 45—49 | 55 | 41 | ||
| 40—44 | 44 | 34 | ||
| 35—39 | 48 | 41 | ||
| 30—34 | 40 | 46 | ||
| 25—29 | 31 | 36 | ||
| 20—24 | 38 | 36 | ||
| 15—19 | 41 | 30 | ||
| 10—14 | 44 | 36 | ||
| 5—9 | 40 | 40 | ||
| 0—4 | 30 | 30 | ||
| Просек : | 37,0 | 38,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 468 | 132 | 298 | 20 | 13 | 5 |
| Женски | 455 | 71 | 300 | 74 | 7 | 3 |
| УКУПНО | 923 | 203 | 598 | 94 | 20 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 282 | 132 | 0 | 0 | 56 |
| Женски | 96 | 40 | 0 | 0 | 14 |
| УКУПНО | 378 | 172 | 0 | 0 | 70 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 12 | 12 | 4 | 12 |
| Женски | 1 | 0 | 12 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 2 | 12 | 24 | 4 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 6 | 9 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 9 | 10 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 47 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 58 | |
Референце[уреди]
- ^ Ogar: Najstarija kuća
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди]
 |
Огар на Викимедијиној остави. |
