Пређи на садржај

Брод (Гора)

Координате: 41° 59′ 31″ С; 20° 42′ 22″ И / 41.9919° С; 20.7061° И / 41.9919; 20.7061
С Википедије, слободне енциклопедије
Брод
Поглед на Брод
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Пад 1544
Географске карактеристике
Координате41° 59′ 31″ С; 20° 42′ 22″ И / 41.9919° С; 20.7061° И / 41.9919; 20.7061
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1695 m
Брод на карти Србије
Брод
Брод
Брод на карти Србије

Брод (назива се и Призренски Брод) (алб. Brod, Brodi) је горанско село у Општини Гора, на Косову и Метохији. На основу закона привремених институција Косова, ово насеље је део општине Драгаш. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Брод, површине 4822 ha.

Историја

[уреди | уреди извор]
Кањон Бродске реке

Шарпланинско село Брод, код Драгаша, први пут се помиње у Светоарханђелској повељи из 1348. године. Тада је становништво било хришћанско.[1] Село је пописано и 1452/1453. у попису Вилајета Паштрик. Тада је у њему пописано 50 домаћинстава чији су носиоци, међу којима су двојица били свештеници, имали хришћанска и словенска имена.[2] Процес исламизације је у Броду, као и у остатку Горе крајем 16. века, судећи по османским пописима тек био у зачетку.[3] У Броду се славио св. Пантелејном (27. јула).[4] Иван Јастребов је о овом селу записао да су ту биле три цркве: Св. Димитрија, Св. Пантелејмона и Св. Николе.[5] Исламизација у овом селу се поред осталих разлога десила и због овог тога што им митрополит призренски није одредио свештеника за то село.[6]

У Броду су Албанци 20. 06. 1912. цркву претворили у шталу и вадили тесан камен за даљу употребу као грађевинског материјала.[7]

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Насеље има горанску етничку већину.

Број становника на пописима:

На попису становништва 2011. године, Брод је имао 1554 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[8]
Горанци
  
747 48,38%
Бошњаци
  
620 40,15%
Турци
  
103 6,67%
Албанци
  
20 1,29%
Ашкалије
  
3 0,19%
Египћани
  
1 0,06%
Роми
  
1 0,06%
Срби
  
1 0,06%
остали
  
34 2,20%
неизјашњено
  
13 0,84%
непознато
  
1 0,06%
укупно: 1544

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Čitač knjiga
  2. ^ Татјана Катић, Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 31, (2010), 54.
  3. ^ Ема Миљковић, На раскршћу епоха, Ниш 2013, 50.
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 196. Београд: Службени гласник. 
  5. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 205., 206., 209., 210. Београд: Службени гласник. 
  6. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 327.-328. Београд: Службени гласник. 
  7. ^ Самарџић et al. 2022, стр. 55.
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-2761-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]