Враниште (Гора)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Враниште
Vraništa, Dragaš.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Пад 352
Географске карактеристике
Координате42°02′38″ СГШ; 20°37′48″ ИГД / 42.0439° СГШ; 20.6300° ИГД / 42.0439; 20.6300Координате: 42°02′38″ СГШ; 20°37′48″ ИГД / 42.0439° СГШ; 20.6300° ИГД / 42.0439; 20.6300
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина961 м
Враниште на мапи Србије
Враниште
Враниште
Остали подаци
Поштански број38420
Позивни број029
Регистарска ознакаPZ

Враниште[a] је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу општине Драгаш. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Враниште површине 1387 ha. Некада је било и седиште општине Враништа у Горском срезу. У њему је седиште локалне самоуправе, која функционише по српским законима.[2]

Село Враниште

Враниште се налази на брду у подножју планине у региону Горе, на месту где успон није превелик. Кроз насеље пролази асфалтирани пут, који се отвара у централни јавни простор (где с времена на време, такси сачекује путнике). У неким деловима, насеље је збијено, али се протеже и шири са обе стране пута. Постоји велики број традиционалних кућа, које су у врло лошем стању.[3]

Историја[уреди]

Некада је село било православно.[4][5] Први пут се помиње у повељи манастира Светих Арханђела код Призрена, у којој Стефан Душан 1348. године основао манастир и дао му многа села у посед.[6] У Враништу су сачувани остаци старог хришћанског гробља и три црквишта. Изван села се налазе остаци цркве за коју се мисли да је била манастир.[4][5] Иван Јастребов село спомиње као Вранић и да је ту постојала мала сеоска црква. Тада је било видљиво мало хришћанско гробље. [7]

Инфраструктура[уреди]

Само 30% становништва се снабдева водом (из бунара). У насељу не постоји пошта, а покривеност мобилне телефоније је одлична.[3]

Образовање[уреди]

У селу се налази Основна школа „25. мај“, са школском управом у Косовској Митровици.[8] Школа има 12 наставника, око 40 ученика, 4 учионице, салу за физичко, библиотеку и могућност приступа интернету. Школска зграда заузима површину од 286 m2 и налази се у солидном стању.[3]

Обичаји[уреди]

Ђурђевдан[9] се обележава у региону Горе прославама са традиционалном музиком и народним ношњама. Главно место сусрета 6. маја је у близини села Враниште. За Ђурђевдан се у Гори договарају свадбе.

Предања[уреди]

Тврди се да је почетком 20. века у селу још увек живела једна православка, којој су њени поисламљени синови одредили кутак у соби где ће на свој начин обављати хришћански обред.[4][5]

Демографија[уреди]

Враниште има горанску етничку већину. Према попису априла 2011. године у насељу живи 352. становника, од чега су 334 Горанци.[1] Све до 1981. године се региструје пораст броја становника. Једно је од 12 насеља општине, које од 1981. године бележи опште смањење броја становника, што је према ауторима плана за развој општине Драгаш за период 2012—2022, по програму Уједињених нација за развој, последица „стрмине терена, која отежава приступ за продуктивну пољопривреду и послове“, с обзиром да се налази у „брдовитој области у централном делу општине“. Структура становништва Враништа указује на старење становништва, са већином становника старости 50—64 година.[3]

Број становника на пописима:

Насеље има 15 регистрованих предузећа са 18 запослених.[3]

Попис 2011.[уреди]

На попису становништва 2011. године, Враниште је имало 352 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[10]
Горанци
  
334 94,88 %
Бошњаци
  
15 4,26 %
неизјашњено
  
3 0,86 %
укупно: 352

Напомене[уреди]

  1. ^ Враниште — алб. Vranishtë, нема албанског становништва.[1]
  2. ^ Према подацима исламске заједнице 2007. године у селу Враниште регистровано је 2.100 становника, од чега су 290 стални становници.[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гора прес: „Гора на попису становништва 2011. године“, 8.1.2013, приступ 25.5.2013
  2. ^ Фонд Слободан Јовановић: „Гора — лето напунило села“ Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 8, 2014) (на језику: енглески), Зоран Влашковић, 17.8.2011, приступ 25.5.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Влада самозване републике Косово — : „Програм Уједињених нација за развој — Очување биолошке разноликости и пројекат управљања одрживим коришћењем земљишта у општини Драгаш План развоја општине Драгаш за период између 2012. и 2022. године — нацрт верзија за јавну консултацију“[мртва веза], Michael Voit, Crystal Whitaker, Maria Elena Zuniga Barrientos — директор пројекта, Драгаш, октобар 2012, приступ 25.5.2013
  4. 4,0 4,1 4,2 „Косово и Метохија”. kosovo-metohija.150m.com. 2006. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 25. 5. 2013. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Косово и Метохија: „Православне светиње на Косову и Метохији“, приступ 25.5.2013
  6. ^ Пројекат Растко — Зборник радова са Округлог стола САНУ — књига 50: „Сачувани и разорени културно-историјски споменици у шарпланинским жупама Гори и Средској и делу Призренског Подгора“, Милан Ивановић, формат ПДФ, приступ 25.5.2013
  7. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 207. Београд: Службени гласник. 
  8. ^ Дигитална школа: „Локација школског објекта“
  9. ^ Пројекат Растко: „Горанске народне песме“, Харун Хасани,. ISBN 978-86-7019-005-4., Приштина 1987, приступ 25.5.2013
  10. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе[уреди]