Бурлеска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бурлеска (итал. burlesco — шаљив) је комична књижевна форма која своје хумористичке ефекте производи захваљујући нескладу између теме и њене стилске обраде. С обзиром на врсту несклада М. Х. Ебрамс бурлеску дели на: високу и ниску.

Иако се бурлеска најчешће везује за драмску књижевност, често се користи и у епској и лирској поезији, као и у неким прозним облицима.

Када се у њој испољавају друштвене и бунтовне интенције бурлеска постаје средство сатире. Као књижевна техника граничи се са феноменима карикатуре и гротеске који имају за циљ да подражавањем исмеју неку појаву или појединца, па у ту сврху спајају удаљено и неспојиво. Веома је слична и травестији и пародији.

Популарна још у античкој књижевности, преко ренесансе, барока и класицизма, бурлеска доживљава посебан успон у 18. веку, у делима Волтера, у Филдинговим пародијама Ричардсонових романа и код других писаца. У српској књижевности најпознатији пример бурлеске представља дело Растка Петровића Бурлеска господина Перуна, бога грома.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Слапшак, Светлана. „О Бурлески--- Растка Петровића”. У Бурлеска господина Перуна бога грома, Растко Петровић. стр. 175—183.