Вера Црвенчанин Куленовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вера Црвенчанин Куленовић
Вера Црвенчанин Куленовић.jpeg
Пуно имеВера Црвенчанин Куленовић
Датум рођења(1920-12-24)24. децембар 1920.
Место рођењаНови Сад
Датум смрти23. јануар 2013.(2013-01-23) (92 год.)
Место смртиБеоград
 Србија Србија

Вера Црвенчанин Куленовић (Нови Сад, 24. децембар 1920 — Београд, 23. јануар 2013) прва је жена филмски редитељ у Југославији. Завршила је Академију за позориште и филм, одсек режија.

Биографија[уреди]

Вера Црвенчанин Куленовић рођена је у Новом Саду 24. децембра 1920. године у грађанској породици, као ћерка Јована Црвенчанина, ваздухопловног ђенералштабног пуковника. Била је супруга књижевника Скендера Куленовића и мајка композитора Вука Куленовића и балерине Биљане Куленовић.[1]

Уметнички рад[уреди]

Уметнички рад Вере Црвенчанин започиње у НОБ-у у току Другог светског рата. Као борац Космајског одреда, Београдског батаљона и Дванаесте крајишке бригаде, брине о културном и образовном животу сабораца. Професионалну каријеру започиње 1944. године, као глумица у "Централној позоришној групи БИХ", и наставља је у Народном позоришту у Сарајеву.[1] Прву шпицу, на документарном филму "Београдски универзитет" потписала је 1948. године, за Авала филма. Након тога је уследило још много краткометражних филмова које је Вера Црвенчанин стварала као редитељ те филмске куће. Од 1953. године радила је као самостални уметник. Писала је монодраме, сценарија, драматизације књижевних дела и више запажених књига из позоришне прошлости. Добитница је Стеријине награде за драматизацију ТВ драме "На рубу памети" из 1981. године (режија Славољуб Стефановић Раваси), рађене према истоименом роману Мирослава Крлеже из 1964. године. Једно време радила је у телевизији Нови Сад као сценариста и редитељ.

Вера Црвенчанин Куленовић преминула је у јануару 2013 године. Сахрањена је на гробљу „Орловача”, у Београду.[2]

Филмографија[уреди]

  • 1948. Београдски универзитет (кратки документарни филм - сценарио и режија)
  • 1949. Нови дом (кратки документарни филм - сценарио)
  • 1950. Београдско народно позористе (кратки документарни филм - сценарио и режија)
  • 1958. Породица Глишић (кратки документарни филм - сценарио)
  • 1963. Приче о јунацима (ТВ филм - сценарио)
  • 1964. Вилијам Шекспир (кратки филм - сценарио)
  • 1964. Рођендан (кратки документарни филм - сценарио и режија)
  • 1966. Пахуљица (кратки документарни филм - сценарио и режија)
  • 1968. Стојанка мајка Кнежопољка (кратки документарни филм - сценарио и режија)
  • 1968. На рубу памети (ТВ филм - сценарио)
  • 1973. Човјек, човјеку (кратки документарни филм - сценарио)
  • 1981. На рубу памети (ТВ филм - сценарио) - Стеријина награда

Библиографија[уреди]

Вера Црвенчанин Куленовић објавила је и четири књиге:

  • „Динуловићи”, Београд 1997;
  • Скендерова трајања”, Београд, 1998;
  • „Свитања и сутон Милке Гргурове”, Београд, 2003;
  • „Има тако људи”, Београд 2012.

Књигу „Има тако људи” објавила је пред сам крај живота, 2012 године. У књизи говори о животу свог оца, свом животном путу, времену и околностима у којима је живела и стварала.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Црвенчанин 2012
  2. ^ „Preminula Vera Kulenović”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-06-05. 

Литература[уреди]

  • Црвенчанин, Вера (2012). Има тако људи. Београд: Свет књиге. 

Спољашње везе[уреди]