Вељко Симић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вељко Симић
FC Salzburg FK Roter Stern Belgrad 04.jpg
Симић пред почетак утакмице против
Ред Була у Салцбургу
Лични подаци
Пуно име Вељко Симић
Датум рођења (1995-02-17)17. фебруар 1995. (29 год.)
Место рођења Лазаревац, СР Југославија
Висина 1,80 m
Маса 70 kg
Позиција предњи везни / крило
Клупске информације
Тренутни клуб
 Омонија
Број 21
Јуниорска каријера
0000—2013. Црвена звезда
2013—2014. Базел
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2013. Црвена звезда 0 (0)
2014—2017. Базел 0 (0)
2014—2015. → Домжале 17 (0)
2016. → Шафхаузен 10 (0)
2016—2017. → Кјасо 33 (4)
2017. Винтертур 3 (0)
2018. Земун 16 (5)
2018—2020. Црвена звезда 44 (9)
2021—2023. Војводина 87 (20)
2023— Омонија 3 (1)
Репрезентативна каријера**
2011—2012. Србија до 17 6 (3)
2013—2014. Србија до 19 7 (5)
2014. Србија до 20 1 (0)
2015. Србија до 23 1 (0)
2023— Србија 1 (1)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2023.
** Датум актуелизовања: 26. јануар 2023.

Вељко Симић (Лазаревац, 17. фебруар 1995) српски је фудбалер који игра на средини терена.

Каријера[уреди | уреди извор]

Вељко Симић, фудбалер рођен у Лазаревцу, поникао је у омладинској школи Црвене звезде. Првом тиму црвено-белих прикључен је као омладинац и један од тада најперспективнијих играча у клупској академији. Из Љутице Богдана се отиснуо у иностранство и био је члан клубова у Швајцарској и Словенији. По повратку у Србију, почетком 2018. године Симић је наступао за Земун,[1] све до другог кола сезоне 2018/19. После запажених партија у Земуну, Симић се 30. јула 2018. вратио у Црвену звезду, са којом је потписао четворогодишњи уговор.[2] Дебитовао је за црвено-беле у трећем колу Суперлиге Србије, 4. августа 2018. године, на гостовању Вождовцу, када је после нешто више од 60 секунди проведених на терену постигао првенац у Звездиној победи од 2:1.[3] За две и по године, Симић је у црвено-белом дресу одиграо 62 утакмице и постигао 15 голова, уз освојене две титуле првака Србије. Једну од најбољих партија приказао је на утакмици Купа Србије против Трепче, када се четири пута уписао у листу стрелаца. Он се на тај начин нашао у друштву легенди Црвене звезде као што су Коста Томашевић, Бора Костић и Дуле Савић, којима је ово такође пошло за руком.[4] У јануару 2021. је раскинуо уговор са Црвеном звездом,[5] након чега је прешао у новосадску Војводину.[6] Након две и по године у Војводини, Симић је у јулу 2023. потписао за Омонију из Никозије.[7]

Начин игре[уреди | уреди извор]

Симић је 180 центиметара високи фудбалер,[8] који је током каријере наступао на више позиција у везном реду.[9] Најбоље се сналази у офанзивном делу терена, по крилима, или иза најистуренијег играча.[10] Симић је првој екипи Црвене звезде прикључен као омладинац и један од тада најперспективнијих играча у клупској академији.[11][12][13] Клуб је недуго затим напустио, без званичних наступа, а искуство међу сениорима стицао је играјући у Швајцарској и Словенији.[14] По повратку у Србију, почетком 2018, Симић је приступио екипи Земуна, где му је додељен дрес са бројем 10.[15] Тренер Милан Милановић је Симића у другом делу сезоне 2017/18. најчешће користио као једног од тројице фудбалера у предњој везној линији, заједно са Миљаном Вукадиновићем и Јустасом Ласицкасом, обично иза првог шпица екипе, Дејана Ђенића, у формацији 4-2-3-1. Тиме му је омогућио директно учешће у нападачким акцијама, док је сам Симић постигао 3 поготка до краја шампионата.[9] Укључујући прва два кола наредне сезоне, у којима је такође постизао голове, Симић је био стрелац у четири узастопне утакмице Земуна у Суперлиги Србије, чиме се сврстао међу носиоце ове екипе.[16] Вративши се у Црвену звезду, Симић је представљен као конкурент Лоренцу Ебисилију на месту креативног везисте.[17] Тренер Владан Милојевић је, касније, Симића најчешће користио на бочним позицијама у нападачком делу терена.[18]

Приватно[уреди | уреди извор]

Симићева сестра од рођене тетке је рукометашица Андреа Лекић.[19]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Ажурирано 26. јануара 2023.
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 25. јануар 2023. Лос Анђелес, САД  Сједињене Државе 2 : 1 2 : 1 Пријатељска утакмица

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zemun vratio u Srbiju Zvezdin biser”. mozzartsport.com. 11. 1. 2018. Приступљено 12. 1. 2021. 
  2. ^ „Veljko Simić na četiri godine!”. crvenazvezdafk.com. 30. 7. 2018. Приступљено 12. 1. 2021. 
  3. ^ „"Prvenci" Simića i Stojiljkovića i prvi gol Zvezdi”. Mondo.rs. 4. 8. 2018. Приступљено 12. 1. 2021. 
  4. ^ „Simić u društvu odabranih”. crvenazvezdafk.com. 15. 10. 2019. Приступљено 13. 1. 2021. 
  5. ^ „Zvezda i Simić sporazumno raskinuli ugovor”. crvenazvezdafk.com. 11. 1. 2021. Приступљено 12. 1. 2021. 
  6. ^ „Вељко Симић потписао за Војводину”. fkvojvodina.rs. 13. 1. 2021. Приступљено 13. 1. 2021. 
  7. ^ „Zvanično: Veljko Simić došao po titulu na Kipar”. mozzartsport.com. 19. 7. 2023. Приступљено 5. 9. 2023. 
  8. ^ „Симић, Вељко”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  9. ^ а б Вељко Симић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  10. ^ „Звезда враћа свог ђака: Вељко Симић потписује на четири године”. Спортски журнал. 28. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  11. ^ „Džajić: Sukob s Čovićem me ne zanima!”. Курир. 29. 1. 2013. Приступљено 31. 7. 2018. 
  12. ^ „Otkrivamo: Talentovani Veljko Simić ne sme da igra u Bazelu! Vraća li se u Zvezdu?”. Телеграф. 10. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2018. 
  13. ^ „Zvezda vraća 'odbeglog sina'! Veljko Simić ponovo na "Marakani"!”. Информер. 27. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  14. ^ „Povratak na Marakanu Zvezda ima novog ofanzivnog veznog, a evo kako igra /video/”. Блиц. 30. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  15. ^ „Simić, Veljko - sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 31. 7. 2018. 
  16. ^ „Veljko Simić stiže na Marakanu u velikom stilu: Šokirao je Vojvodinu u 97. minutu u Zemunu! (foto)”. Телеграф. 28. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  17. ^ „Zvanično: Veljko Simić Zvezdin četiri godine”. mozzartsport.com. 30. 7. 2018. Приступљено 31. 7. 2018. 
  18. ^ „Novi odlazak sa "Marakane"! Krilni napadač Zvezde na listi želja kluba iz Austrije!”. hotsport.rs. Информер. 6. 6. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  19. ^ Гузијан, Јована (4. 6. 2019). „Teme do Arene - Andrea Lekić - epizoda 15”. Арена спорт. Јутјуб. Приступљено 29. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вељко_Симић&oldid=26839709”