Витез (Средњобосански кантон)

Координате: 44° 09′ 31″ С; 17° 47′ 19″ И / 44.1585° С; 17.7885° И / 44.1585; 17.7885
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Витез (град))
Витез
Поглед на Витез
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонСредњобосански кантон
ОпштинаВитез
Становништво
 — 2013.7.200
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 31″ С; 17° 47′ 19″ И / 44.1585° С; 17.7885° И / 44.1585; 17.7885
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Витез на карти Босне и Херцеговине
Витез
Витез
Витез на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број72250
Позивни број030
Веб-сајтwww.gradvitez.info

Витез је град и сједиште истоимене општине у Босни и Херцеговини. У њему је 1991. године живјело 7.200 становника, од чега 35% Хрвата, 33% Бошњака, 15% Југословена, 13% Срба, и 4% осталих. Налази се у Средњобосанском кантону.

Витез је смјештен у централном дијелу долине ријеке Лашве. Удаљен је од Сарајева 70 km, а од Зенице 12 km. Уже градско подручје налази се на надморској висини од 415 метара. Клима је изразито континентална.

Овдје је био Масакр у Витезу 1993. године.

Економија[уреди | уреди извор]

Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 m³ и пилану капацитета до 50.000 m³ дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула 1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће „202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју Слободану Принципу Сељи). У погонима овога предузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица („Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово предузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насеље Витез
2013.[1]1991.1981.[2]1971.[3]1961.
Укупно6 329 (100,0%)7 200 (100,0%)5 564 (100,0%)3 603 (100,0%)2 716 (100,0%)
Хрвати3 912 (61,81%)2 607 (36,21%)1 979 (35,57%)1 446 (40,13%)1 196 (44,04%)
Бошњаци2 096 (33,12%)2 647 (36,76%)12 002 (35,98%)11 452 (40,30%)1456 (16,79%)1
Срби201 (3,176%)741 (10,29%)715 (12,85%)488 (13,54%)603 (22,20%)
Босанци31 (0,490%)
Неизјашњени25 (0,395%)
Босанци и Херцеговци18 (0,284%)
Остали14 (0,221%)268 (3,722%)50 (0,899%)33 (0,916%)8 (0,295%)
Албанци8 (0,126%)10 (0,180%)3 (0,083%)5 (0,184%)
Муслимани8 (0,126%)
Црногорци7 (0,111%)2 (0,036%)41 (1,138%)35 (1,289%)
Југословени5 (0,079%)937 (13,01%)771 (13,86%)121 (3,358%)353 (13,00%)
Непознато3 (0,047%)
Македонци1 (0,016%)7 (0,126%)4 (0,111%)15 (0,552%)
Роми22 (0,395%)
Словенци3 (0,054%)13 (0,361%)40 (1,473%)
Мађари3 (0,054%)2 (0,056%)5 (0,184%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]