Владо Кољеншић
| владо кољеншић | ||||
|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||
| Датум рођења | 16. јун 1911. | |||
| Место рођења | Сретња, код Даниловграда, Краљевина Црна Гора | |||
| Датум смрти | 15. јун 1984. (72 год.) | |||
| Место смрти | Улцињ, СР Црна Гора, СФР Југославија | |||
| Професија | војно лице | |||
| Деловање | ||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1968. | |||
| Чин | генерал-мајор | |||
| Одликовања |
| |||
Владо Кољеншић (Сретња, код Даниловграда, 16. јун 1911 — Улцињ, 15. јун 1984) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 16. јуна 1911. године у селу Сретња код Даниловграда у породици Лазара Кољеншића. Гимназију је учио у Никшићу, а Правни факултет у Београду. Завршио је и Школу резервних официра. Припадао је напредном студентском покрету, а члан КПЈ постао је јуна 1941. године. Активно је учествовао у Тринаестојулском устанку. Током 1941. године био је комесар чете, па заменик команданта батаљона у Никшићком НОП одреду и комесар чете у Комском одреду. На дан формирања Пете пролетерске црногорске бригаде био је њен борац, а након тога био је у крајишким јединицама шеф обавештајног центра бригаде и дивизије. Од октобра 1942. године до фебруара 1943. године био је помоћник команданта Команде места Гламоч.
Након рата налазио се на разним дужностима у Државном секретаријату за народну одбрану. Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Активна служба у ЈНА престала му је 1968. године.[1]
Преминуо је у Улцињу, 15. јуна 1984. године. Сахрањен је у Београду.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Војна енциклопедија, друго издање, 1978, књига 4, стр. 427
- ^ „Умро генерал мајор Владо Кољеншић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. јун 1984. Приступљено 27. март 2024. „Вест доле лево”
Литература
[уреди | уреди извор]- Мартиновић, Срђа, Црногорска војна елита ЈНА 1943–1992, Матица, бр. 70, Подгорица, 2017, стр. 543–658
