Вујчић
Вујчић је српско презиме које постоји у Србији, Хрватској, Босни, Херцеговини и Црној Гори.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
По Јовану Цвијићу и Јовану Ердељановићу, до појаве речника Вука Караџића 1867. године, назив презимена је било Вуичић. Почетком 20. века, једни региструју презиме као Вујичић а други као Вујчић, самим тим данас имамо више верзија истог презимена пошто је Караџић позајмио слово ј из латинског писма.[1]
Први Вујчић се помиње 1518. године у околини Београда. Први помен Вујчића као племе је 1541. у нахији Змијање код Бање Луке где и данас живе Вујчићи. После тога следе миграције у Херцеговину, Црну Гору затим у Рашку и Сјеницу. После битке на Чегру 1809. године, у очекивању освете Турака, Вујчићи прате Карађорђа Петровића у тада још ненасељену Шумадију. Карађорђе је лично одређивао ко ће у ком делу живети.
Срби у Хрватској се помињу још давне 1600. године као граничари. Ту је исто документовано презиме Вуичић. Прва породица Вујчића у Хрватској је из села Кусоње. Презиме такође вуче корене из Мораче у Црној Гори где су Вујчићи својта са Ђаловићима, Радовићима и Фемићима.
Вести из Немачке су изјавили да се први Вујчићи појављују 1790. у Чуругу и у Госпођинцима 1852. године.[2]
Најчешћа слава Вујчића је Аранђеловдан.[3]
Познати Вујчићи[уреди | уреди извор]
- Никола Вујчић (1956), српски песник
- Првослав Вујчић (1960), српски књижевник
- Зоран Вујчић (1961), хрватски фудбалер
- Александра Вујчић (1973), хрватска глумица
- Никола Вујчић (1978), хрватски кошаркаш
- Штефан Вујчић (1986), немачки фудбалер хрватског порекла
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Михајловић, др Велимир. Српски презименик. Аурора Нови Сад. стр. 193.
- ^ Порекло породице Вујчин („Вести”, 8. јул 2010)
- ^ Вујичић („Вести”, 3. фебруар 2010)