Гистав Кајбот

С Википедије, слободне енциклопедије
Гистав Кајбот
Gustave Caillebotte photo c1878.jpg
Гистав Кајбот 1878. године
Датум рођења(1848-08-19)19. август 1848.
Место рођењаПариз
Француска
Датум смрти21. фебруар 1894.(1894-02-21) (45 год.)
Место смртиЖанвилије
Француска
Правац/традицијаИмпресионизам, Реализам
Аутопортрет (око 1892).

Гистав Кајбот (франц. Gustave Caillebotte, 19. августа 1848 – 21. фебруара 1894) био је француски сликар који је био члан и покровитељ импресиониста, иако је сликао реалистичније од многих других у тој групи. Кајбот је био познат по свом раном интересовању за фотографију као облик уметности.[1]

Живот и рад[уреди | уреди извор]

Постављачи паркета (1875).

Гистав Кајбот рођен је 19. августа 1848. у Паризу, у богатој породици: отац Марцијал био је индустријалац и судија. Дипломирао је права 1868. и положио адвокатски испит 1870, али је убрзо мобилисан у Националну гарду током Француско-пруског рата (1870-1871). [1]

Париска улица на кишни дан (1877).
Женски акт на дивану (1873).

После рата почео је да се бави сликарством: 1873. уписао се на Академију лепих уметности у Паризу (франц. Ecole des Beaux-Arts), али је убрзо прекинуо студије, пошто је већ 1874. добио богато наследство од оца и спријатељио се са сликарима који су радили изван званичне Француске Академије, међу којима су били Едгар Дега и Ђузепе де Нити.[1]

Посетио је прву импресионистичку изложбу (1874), а на другој (1876) је учествовао са осам својих слика, међу којим је било и његово прво ремек-дело, Постављачи паркета (из 1875), које се истакло реалистичним приказом радничке класе и било одбијено на званичној изложби Француске Академије (1875) - са објашњењем да је тема сувише вулгарна за академско сликарство. Иако су по стилу његове слике припадале реализму, биле су под видним утицајем његових другова импресиониста. Сликао је породичне сцене, ентеријере и портрете, али је остао најпознатији по сликама париских улица, као што је Париска улица на кишни дан (из 1877).[1]

Умро је 21. фебруара 1894, у 45. години, по свему судећи од едема плућа. Пошто никада није морао да продаје своје слике како би се издржавао, за живота је био познатији као мецена и покровитељ уметника, него као сликар. Његова дела постала су позната јавности тек после 1955, када су његови наследници почели да распродају његову збирку.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Gustave Caillebotte Biography | Life, Paintings, Influence on Art | gustavcaillebotte.org”. www.gustavcaillebotte.org. Приступљено 2021-05-19.