Горан Кљајић

Горан Кљајић
Горан Кљајић
Лични подаци
Датум рођења	1955.
Место рођења	Чапљина, СФРЈ
Занимање	књижевник, мултимедијални стваралац, уредник, издавач
Књижевни рад
Жанр	роман, драма, сатира, прича
Званични веб-сајт
	Горан Кљајић

Горан Кљајић (Чапљина, 1955)^[1] ангажовани је књижевни, мисаони и мултимедијални стваралац, уредник и књижевни издавач, као и организатор неколико културних манифестација. Живи и ствара у Бања Луци. До сада је објавио 42 књиге.

Псеудоними[уреди | уреди извор]

У писању, нарочито задњих година, користи се и псеудонимима. Један је: Горан Стевин, а други: Балкис Славјански. Те псеудониме не користи да би се скривао од лица јавности, него да би могао да направи већу могућност излагања различитих идеја.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Поље његовог књижевног стваралаштва обухвата: критичку, социјалну и егзистенцијалну сатиру; реалистичне фикције у облику краћих романа; мисаона размишљања у правцу социјалног и филозофског истраживања.

Највише пише краће форме, као што је кратка прича. Приче пише на књижевном српском, београдско-новосадском, али и у разним дијалекатским варијацијама, са доста импровизација и експериментисања са језиком. Последњих пар година, један број прича је написао изворно на енглеском језику. У причама често разрађује филозофске теме, полемишући са појединим филозофским поставкама или интерпретацијама појединих филозофа и њихових дела, од стране других аутора.

Написао је неколико драма, углавном тешких и мучних, али оне нису извођене у позориштима. У драми "Рат" дао је пресек рата 1991—1995, онако како је он то видео. Написао је прву пантомима драму, под називом: Isslam Allahu Ekber, у којој обрађује тему савременог ислама.

Има и књиге из теорије религије, односно, промишљање теоријских текстова са позиција рационалног приступа датом тексту и његовом садржају. Ту су јака и необична дела: Разумевање речи и Постање Постања.

Бави се и цртежом, те је имао осам изложби цртежа (две заједничке) у Београду и Бања Луци. У задње време ради архитектонски дизајн цркава, на један нов начин, потакнут руском црквеном архитектуром, али потпуно самосвојно и оригинално.

Направио је већи број Јутјуб филмова — о часопису „Носорог”, о разним светским карикатуристима, о фестивалу "Златни Рис". Његов кратки филм RAQUEL ORZUJ, који говори о уругвајској сликарки и карикатуристи Ракел Орзуј, налази се у Музеју визуелних уметности, Монтевидео, Уругвај.

"Носорог"[уреди | уреди извор]

Основао је Међународни часопис за сатиру, хумор и карикатуру „Носорог”, кога је изашло, до сада, 200 бројева. Од самог почетка, он је уредник овог часописа, који објављује прилоге писаца хумора и сатире са читавог простора бивше Југославије, а карикатуристе из целог света. При делатности часописа установио награду за писце хумора и сатире: „Носорог Првог Реда”, која се додељује годишње. Та се награда, повремено, додељује и карикатуристима.

Организатор[уреди | уреди извор]

Организовао је и девет светских конкурса карикатуре. На овим конкурсима карикатуре додељују се прва, друга и трећа награда, те (обично) пет специјалних и један број „посебно поменутих” награда. Организовао је и Међународни фестивал говорног и не-говорног театра, и перформанса „Златни Рис — Српске”, који је до 2017. одржан три пута. Основао је и Фестивал комичног и критичног „Смејада”, који окупља писце хумора и сатире, а који се одржава у Бања Луци. Такође је основао Сабор сатиричара Српске - „Носорогово Новогодишње Мудровање”.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Биографија на званичном сајту”. Приступљено 12. 5. 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

Часопис „Носорог”
„Рат”, издавач „Тале”, Бања Лука
„Isslam Allahu Ekber”, издавач „Тале”, Бања Лука
„Разумевање речи", издавач „Тале”, Бања Лука
„Постање постања", издавач „Тале”, Бања Лука
„Друже мој", издавач „Тале”, Бања Лука

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Биографија на званичном сајту”. Приступљено 12. 5. 2017.

[1]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF
Државне	Хрватска