Градимир Стојковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градимир Стојковић
Profil-noc decembar.jpg
Пуно име Градимир Стојковић
Датум рођења (1947-03-03)3. март 1947.(70 год.)
Место рођења Мраморак
  Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Градимир Стојковић (Мраморак, 3. март 1947.) је српски књижевник. Најчитанији је дечји писац у последњих 15 година на просторима бивше Југославије. Све његове књиге су доживеле више издања ("Хајдук у Београду" преко двадесет, уз тираж око 500.000 примерака). Његове песме и приче су превођене на енглески, француски, италијански, немачки, руски, словачки, бугарски, румунски, мађарски и македонски језик. Данас живи у Брестовику, београдска општина Гроцка.

Детињство[уреди]

Рођен је 3. марта 1947. године у банатском селу Мраморак као млађи син у породици учитеља, а касније директора сеоске основне школе, Боривоја Стојковића и Мирјане Стојковић, службенице у тадашњој сеоској општини. Стојковићи су, осим Градимира, имали и 4 године старијег сина Александра. Године 1953. градимир полази у основну школу. Већ у трећем разреду осваја своју прву награду за књижевност, Змајеву награду за песму. На жалост, та песма је загубљена.[1]

Године 1957. породица Стојковић сели се у Вршац и Градимир се уписује у ОШ „Вук Караџић”, где наставља да осваја награде за своје прве песме, а једну објављује и локални лист. [1]

Прва објављена дела и прве награде[уреди]

Године 1961. завршава основну школу, породица Стојковић се сели у Панчево, а Градимир се уписује у Техничку школу „Никола Тесла”, електро смер. Исте године постаје члан панчевачког КУД „Атеље младих”, месту окупљања младих панчевачких глумаца, редитеља, сликара, музичара, књижевника, новинара и филмских стваралаца, што пресудно утиче на његов живот. Већ следеће године објављује први пут причу Повратак у Еден у београдском часопису Будућност. Године 1963. добија награду за песму на конкурсу поезије младих Војводине, који расписује панчевачка библиотека. У жирију су те године били Мирослав Антић, Ђорђе Влајић и Милош Николић. Први пут објављује песму у листу Панчевац. Исте године снима први аматерски филм, а наредних година још неколико, за које добија награде на фестивалима широм тадашње Југославије. У филмовима је најпре био сценариста и сниматељ. Добија другу, потом и прву награду за песму на Конкурсу поезије младих Војводине. Објављује песме по листовима и часописима тадашње Југославије. Почиње да пише за лист Панчевац.[1]

Студије[уреди]

Године 1965. уписује студије електроенергетике на Техничком факултету београдског Универзитета, које убрзо напушта. Исте године са две песме је заступљен у зборнику Осуђени на нежност, објављеном у Панчеву. Наредних година добија прве награде за песме на Конкурсу поезије младих Војводине. Снима и неколико ауторских аматерских филмова. Након три године, 1968. уписује се на Вишу педагошку школу у Београду, одсек општетехничког образовања. Ради и даље за лист Панчевац.[1]

Педагошки рад[уреди]

Вишу педагошку школу завршава 1970. и запошљава се у београдској ОШ „Ђура Даничић” као наставник основа технике. Почиње да се бави дечјим филмом и оснива Фото-кино клуб у школи, а потом и Атеље младих талената. Фотографије и филмови деце којима је ментор освајају бројне награде у Југославији и иностранству. Као наставник ради све до 1995. године. У међувремену, у тешким и суморним данима 1993-94. ради за УНИЦЕФ и ОKSФАМ програме за децу Хајде да се играмо по избегличким центрима Србије.[1]

По напуштању посла наставника накратко се запошљава у маркетингу компаније Бел Паџет, где оснива и уређује дечји часопис Деци Бел, али већ следеће године запошљава се у Библиотеци града Београда, у општинској библиотеци „Лаза Костић” на београдској општини Чукарици. Води трибине Бранко Ћопић (књижевност за децу) и Међу јавом и међ сном (књижевност за одрасле), све до њихових укидања 2004. године. У пензију одлази 2010. године. У међувремену ради на медијском описмењавању наставника у невладиној организацији Медијафокус. Одржава преко хиљаду књижевних сусрета са децом Србије, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Мађарске и Румуније.[1]

Књижевни рад[уреди]

Културно-просветна заједница Панчева објављује му, 1969. године, прву збирку песама Потомак равнице. Наставља са књижевним радом и у јануару 1973. бива примљен у Удружење књижевника Србије - Друштво књижевника Војводине. Године 1982. добија прву књижевну награду Драгојло Дудић за роман у рукопису Рат Новаков и мир, који следеће године објављује београдски издавач „Четврти јул”. Издавачка кућа „Вук Караџић” из Београда објављује 1985. године његов роман за младе Хајдук у Београду, који бива награђен наградом Политикин забавник. У наредним годинама овај роман доживљава бројна издања, тираж од неколико стотина хиљада примерака и бива више од петнаест година најчитанија књига за младе по библиотекама широм земље. Објављује бројне романе за младе, збирке песама и приповедака. Постаје један од најтиражнијих и најчитанијих писаца за младе. Добија бројне књижевне награде.[1]

Дела (библиографија)[уреди]

Романи[уреди]

  • Рат Новаков и мир (1983; награда „Драгојло Дудић” за роман у рукопису 1982. године)
  • Хајдук у Београду (1985; награда за најбоље књижевно дело намењено младима „Политикин забавник” 1985. године)
  • Хајдук против ветрењача (1989)
  • Хајдук са друге стране (1991; награда за најбоље књижевно дело за децу „Невен” 1991. године)
  • Све моје глупости (1995; награда за најбоље књижевно дело за децу „Невен” 1995. године, награда дечјег жирија „Доситејево перо” за 1997. годину)
  • Желим (1996)
  • Буба (1997)
  • Копао сам дубок зденац (1997; награда дечјег жирија „Доситејево перо” за 1998. годину)
  • Хајдук на Дунаву (1998; награда дечјег жирија „Доситејево перо” за 1999. годину)
  • Први (1999)
  • Хајдук чува домовину (2000; награда дечјег жирија „Доситеј” за 2000. годину)
  • Хајдук остаје Хајдук (2001; награда дечјег жирија „Доситеј” за 2001. годину)
  • Хајдук у четири слике (2002; награда дечјег жирија „Доситејево перо” за 2002. годину)
  • Сан (2002; награда Вечерњих новости „Гордана Брајовић”за најбољу књигу намењену деци у 2002. години)
  • Хајдук из Београда (2003; награда дечјег жирија „Доситејево перо” за 2003. годину)
  • Хајдук по Хималаји (2005)
  • Маја у облацима (2005; награда Змајевих дечјих игара „Раде Обреновић” за најбољи роман намењен младима у 2005. години)
  • Радуј се, младићу (2008)
  • Свако мора једном (2010; 2. део романа Радуј се, младићу)
  • Ја као ти - ти као ја (2011)
  • Град (2013)
  • Посао за дечаке а понекад и за девојчице (2014)
  • Нико нас није хтео (2014; 3. део романа Радуј се, младићу)
  • На брегу кућа мала (2016)[2]

Збирке приповедака[уреди]

  • Оно време (награда дечјег жирија „Доситеј”, 1997)
  • Саставни део живота (2004)
  • Врло кратко: имам једну тајну (2010, плакета „Мали принц“ Тузла 2011. године)
  • Езопове басне по новој моди (2013)[2]

Књиге поезије[уреди]

  • Потомак равнице (1969)
  • Туђа врата (1972)
  • Скупо доба (1976)
  • Песме (1979)
  • У овом шашавом животу (1991)
  • Плава постеља (1997)
  • Ко се овде фолира (1998)
  • Потомак равнице - избор (2002)
  • Чардак без земље без неба (2017)

Избор позије и прозе[уреди]

  • Боље вас нашли (заједно с Драгомиром Ћулафићем, 2002)
  • Једном ја тако/Главом кроз зид (2005)
  • (Не)успела шала („Сребрно Гашино перо” за најдуховитију књигу, 2005)
  • КБСЗ књига (2006)
  • Можда вечерас (2007)[2][3]

Приручници[уреди]

коаутор приручника:

  • Pars pro toto (медијска писменост за наставнике основних школа)
  • Читати медије (мултимедијални пројекат за медијско описмењавање)[4]

Значајније књижевне награде[уреди]

Позоришне представе[уреди]

  • Од 2010. године, када је премијерно изведена, у Позоришту лутака у Нишу изводи се представа „Хајдук у Београду“, по тексту Градимира Стојковића, а у режији Милана Мађарева. У представи играју глумци Позоришта лутака.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Стојковиђ, Градимир. „Градимир Стојковић - биографија (24. јул 2011.)”. Приступљено 27. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Биографија: књижевник Градимир Стојковић”. opusteno.rs. Опуштено. Приступљено 28. 6. 2016. 
  3. „БИБЛИОТЕКАРИ СТВАРАОЦИ - градимир Стојковић”. www.biblioteke.org.rs. Библиотеке вашег окружења. Приступљено 28. 6. 2016. 
  4. 4,0 4,1 Живковић, Бранкица. „Прича о хајдуку из Мраморка”. www.bastabalkana.com. Башта Балкана. Приступљено 28. 6. 2016. 
  5. S., Lj. „"Hajduk u Beogradu" u Pozorištu lutaka”. Južne vesti. Приступљено 3. 7. 2016. 

Види још[уреди]

Хајдук (књижевни лик Градимира Стојковића)

Спољашње везе[уреди]

  • Stojković, Gradimir. „Moji blogovi”. Blogger. Приступљено 28. 6. 2016.