Грације

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Три Грације

Грације (лат. Gratiae) у римској митологији или Харите (грч. Χάριτες) у грчкој митологији.[1]

Грације[уреди | уреди извор]

Грације (лат. Гратиае) у римској митологији назив за нижа божанства, којима је грчка митологија дала име Харите (грч. Χάριτες). Оне су кћери Зевса и Еуриноме,[2][3] а персонификују својства богиње Афродите, чије су пратиље. Често се јављају и као пратња Ероса и Диониса.[4]

Обично се помињу три Грације:

Постојао је и посебан култ у њихову част (старо светилиште у Орхомену у Беотији), а антички песници често су их опевавали. Од ренесансе надаље, многи су их уметници сликали: Рафаел, Сандро Ботичели, Петер Паул Рубенс и други.

Харите[уреди | уреди извор]

Харите (грч. Χάριτες) или Khárites у грчкој митологији су богиње љупкости и лепоте, људског шарма и плодности. Харитама су пандан у римској митологији (лат. Gratiae) Грације. Харите су сматране кћеркама Зевса и Еуриноме, мада неки извори говоре да су то кћерке Диониса и Афродите или Хелија и нимфе Егле.

Прве три Харите:

Према Спартанцима трећа је била Клета.

Млађе Харите, кћерке Хефеста и Аглаје:

Спомињу се и остале Харите:

  • Ауксо
  • Харита
  • Хегемона
  • Фена
  • Паситеја

Паузаније пише да није успео да открије ко је Харите први приказао без одеће, што је постало традиција у представи о Харитама - Приказиване су најчешће као лепе, голе младе девојке.

Хомер их је повезивао и сматрао их Афродитиним помоћницама, а повезиване су и с подземљем и елеузинским мистеријима. Харитама је била посвећена река Кефис близу Делфа.

Он су биле су заштитнице љупкости и шарма, као помоћнице Афродите, богиње љубави.

Три наге Харите позната су скулптура из хеленистичко доба, од које је сачувано неколико копија.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Larson, Jennifer (Jennifer Lynn) (2007). Ancient Greek cults : a guide. Library Genesis. New York : Routledge. ISBN 978-0-415-32448-9. 
  2. ^ Nonnus, Dionysiaca, 15.87 & 48.530
  3. ^ Pausanias, Description of Greece, 9.35.5.
  4. ^ Cornutus, Compendium of Greek Theology, 15

Спољашње везе[уреди | уреди извор]