Гусиње

Гусиње
Гусиње;
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Гусиње
Становништво
— 2011.	1673
Географске карактеристике
Координате	42° 33′ 26″ С; 19° 50′ 01″ И / 42.557166° С; 19.833666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1014 m
	Гусиње Гусиње на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број	051
Регистарска ознака	GS
Веб-сајт	opstinagusinje.me

Гусиње је градско насеље у општини Гусиње у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1673 становника.

Географија

Гусиње се налази у непосредној близини границе са Албанијом, на ушћу Врује у реку Грнчар. Налази се у југозападном делу Плавско-Гусињског басена на око 900 метара надморске висине, испод стрмих падина Проклетија са југа и Виситора са севера. Нема битан саобраћајно географски положај тако да је подручје изразите миграције становништва. Окружено је високим планинама и има оштру климу.

Историја

О Гусињу се мало зна из ранијих вијекова. По мишљењу Рачкога Дукљанинова жупа Гуисенио биће да је Гусиње и његов крај. У 14 вијеку је у Плавској жупи постојало село Гусино, без сумње данашње Гусиње.

Старије становништво Гусиња су рано изагнали Клименте и загосподарили оним крајем. Њих су од прије око почетка 18. вијека напала и изагнала околна племена. Од тада су Гусиње населили плавски муслимани и др., и оно је постало сједиште власти оног краја. Ами Боуе (Ami Boué, 1794-1881) је 1836. рачунао да Гусиње има 300 домова српских и арнаутских, а Јуришић у половини 19 вијека налази, да је Гусиње имало 400 домова, од којих су четвртина били српски.

У турско доба Гусиње је водило трговину са Скадром, Пећи и Митровицом. Чувено је по октобарском вашару. Кроз Гусиње и Плав је водио стари пут од Котора и Скадра за Пећ.

Знаменитости

Од културно историјских споменика у Гусињу значајнији су црква Светог Ђорђа, Везирова џамија и црква Светог Антона у Дољи код Гусиња.

Црква Светог Ђорђа у Гусињу подигнута је на месту старијег објекта, 1926. године. Подигнута је прилозима овдашњег православног становништва. Црква је једнобродне основе, зидана од необрађеног притесаног камена. Под је од камених плоча, а кровни покривач од сидра. Отвори имају камене оквире са лучним завршецима. Иконостас је рад Петра Чолановића из 1926. године. Иконе су рађене у техници уље на платну. У цркви је педесетак штампаних руских књига, од којих седам из XVIII вијека.

Везирова џамија је најстарији сачувана џамија у Гусињу, саградио ју је скадарски везир Кара Махмуд Басатлија 1765. године

Црква Светог Антуна у Дољи код Гусиња грађена је у периоду од 1933. године до 1936. године.

Демографија

У насељу Гусиње живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,6 година (34,3 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 483 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	2.402
1953.	2.555
1961.	2.756
1971.	2.695
1981.	2.625
1991.	2.472	2.076
2003.	3.015	1.704
2011.		1.673

Етнички састав према попису из 2003.^[2]‍

Бошњаци	1.175	68,95%
Муслимани	262	15,37%
Албанци	173	10,15%
Црногорци	48	2,81%
Срби	37	2,17%
Хрвати	1	0,05%
Македонци	1	0,05%
непознато	1	0,05%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	2	1
80+	13	17
75—79	17	27
70—74	35	48
65—69	44	57
60—64	33	42
55—59	37	35
50—54	37	42
45—49	63	45
40—44	57	69
35—39	50	60
30—34	33	68
25—29	39	57
20—24	55	53
15—19	86	75
10—14	67	77
5—9	70	69
0—4	73	51
Просек :	68	20

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	478	510	528	466	450	498	698

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	483	108	88	67	62	66	54	20	9	3	6

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	601	215	355	16	7	8
Женски	696	200	347	120	15	14
УКУПНО	1.297	415	702	136	22	22

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	185	15	0	0	29
Женски	79	4	0	0	5
УКУПНО	264	19	0	0	34
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	1	25	19	9
Женски	0	0	9	7	2
УКУПНО	7	1	34	26	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	19	16	11
Женски	0	1	6	17	16
УКУПНО	0	1	25	33	27
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	15	0	0	19
Женски	2	0	0	10
УКУПНО	17	0	0	29

Референце

^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература

„Гусиње”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927.

Спољашње везе

[1] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[2] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[3] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]