Дан независности Пакистана

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Дан независности Пакистана
Ватромет код Минар-е-Пакистана током прославе 14. августа, када је усвојена Резолуција из Лахора
ТипНационални празник
Званичан називیومِ آزادی‎ (Yaum-i Āzādī‍)
Значењеобележавање независности Пакистана
Установљен14. август 1947.
Датум14. август
Празновањеистицање заставе, дефиле, додела награда, певање патриотских песама и химне, говори председника и премијера, забавни и културни програми
Учесталостгодишње

Дан независности (урд. ‍یومِ آزادی‎) јесте пакистански државни празник који се сваке године обележава 14. августа. Обележава дан када је Пакистан постигао независност и проглашен је сувереном државом након престанка британске владавине у августу 1947. Пакистан је настао као резултат Пакистанског покрета, који је имао за циљ стварање независне муслиманске државе у северозападним регионима Британске Индије путем поделе.[1][2][3] Покрет је предводила Свеиндијска муслиманска лига под вођством Мухамеда Али Џина. Догађај је произашао из Закона о независности Индије из 1947. према којем је британски раџа дао независност Пакистанском доминиону који се састојао од Западног Пакистана (данашњи Пакистан) и Источног Пакистана (данашњи Бангладеш).

Главна церемонија Дана независности се традиционално одржава у Исламабаду, где се национална застава истиче на зградама председништва и парламента. Након тога следи интонирање химне и директни телевизијски пренос говора лидера земље. Уобичајени слављенички догађаји и свечаности овог дана укључују церемоније подизања заставе, параде, културне догађаје и свирање патриотских песама . На овај дан се често одржавају бројне церемоније доделе награда, а Пакистанци подижу националну заставу на своје домове или је истичу на својим возилима и одећи.

Историја[уреди | уреди извор]

Џина председава седницом генералне седнице Муслиманске лиге, на којој је донета лахорска резолуција.[4]
A stamp, white in the background, with Pakistan's national flag on it and "Independence Anniversary" written in bold and italic, in green colour, and "series" boldly written in black color, below the flag
Насловница саопштења за јавност; „Серија о годишњици независности“ од стране Одељења за информације за штампу Пакистана, 1947. године у вези са првим даном независности земље који је прослављен 15. августа 1947. године.

Подручје на којем је формиран Пакистан било је део Британског Индијског царства током већег дела деветнаестог века. Британска источноиндијска компанија је отпочела трговину у колонијалној Индији у 17. веку, а владавина компаније почела је од 1757. када су победили у бици код Пласија.[5] Након индијске побуне 1857. године, Закон о влади Индије из 1858. довео је до тога да британска круна преузме директну контролу над већим делом индијског потконтинента. Свеиндијска муслиманска лига је основана од стране Свеиндијске Мухамеданске образовне конференције у Даки, 1906. године, у контексту околности које су настале због поделе Бенгала 1905. године и странке која је имала за циљ стварање посебне муслиманске државе.[6]

Период након Првог светског рата обележиле су британске реформе. Уследили су и поједини репресивни законски акти. Тада су се у друштву појавили и бројни оштри позива индијских активиста на успостављање самоуправе. Широко распрострањено незадовољство овог периода искристалисало се у општенационалне ненасилне покрете несарадње и грађанске непослушности.[7] Идеју за одвојену муслиманску државу у северозападним регионима Јужне Азије изнео је Мухамед Икбал у свом говору као председник Муслиманске лиге у децембру 1930.[8] Три године касније, име „Пакистан” за посебну држава предложено је у декларацији коју је објавио Чаудхари Рахмат Али, у облику акронима. Требало је да се састоји од пет „северних јединица“ Панџаб, Афганија (некадашња северозападна погранична провинција), Кашмир, Синд и Белуџистан. Икбал и Бенгал су изостављени из предлога Рехмата Алија.[9]

Током 1940-их, како је индијски покрет за независност добијао на замаху, почео је успон муслиманског национализма, који је предводила Свеиндијска муслиманска лига. Мухамед Али Џина био најистакнутији вођа организације.[7]‍:195–203 Као политичка партија која је штитила интересе муслиманске дијаспоре у Британској Индији, Муслиманска лига је одиграла одлучујућу улогу током 1940-их у индијском покрету за независност и развила се у покретачку снагу стварања Пакистана као муслиманске државе у Јужној Азији. Током тродневног општег заседања Свеиндијске муслиманске лиге од 22. до 24. марта 1940, представљена је формална политичка изјава, позната као Резолуција из Лахора, која је позивала на стварање независне државе за муслимане.[4] Године 1956, 23. март је такође постао датум када је Пакистан престао да буде британски доминион и постао република, и познат је као Дан Пакистана.[10]

Независност[уреди | уреди извор]

Године 1946, лабуристичка влада у Британији, исцрпљена скорашњим догађајима као што су Други светски рат и бројни немири, схватила је да нема ни мандат у земљи, ни међународну подршку, ни поузданост британске индијске армије што би омогућило да настави са контролом све више побуњенички настројене Британске Индије. Поузданост домаћих снага за наставак контроле се смањила па је влада одлучила да оконча британску владавину Индијским потконтинентом.[7][11][12][13] Године 1946. Индијски национални конгрес, као секуларна странка, захтевао је стварање јединствене државе.[14][15] Свеиндијска муслиманска лига, која се није слагала са идејом јединствене државе, истакла је идеју одвојеног Пакистана као алтернативу.[2]‍:203 Мисија кабинета у Индији из 1946. године послата је да покуша да постигне компромис између Конгреса и Муслиманске лиге, предлажући децентрализовану државу са много овлашћења датих локалним властима, али су је обе стране одбиле и резултирало је бројним немирима у Јужна Азија.[16]

Коначно, у фебруару 1947, премијер Клемент Атли најавио је да ће британска влада дати пуну самоуправу Британској Индији најкасније до јуна 1948. године.[17] Британска влада је 3. јуна 1947. објавила да је прихваћен принцип поделе Британске Индије на две независне државе.[17] Владе наследнице би добиле статус доминиона и имале би имплицитно право да се отцепе од Британског Комонвелта. Вицекраљ Маунтбатен је изабрао 15. август, другу годишњицу предаје Јапана у Другом светском рату, као датум преноса власти.[18] Одабрао је 14. август као датум церемоније преноса власти на Пакистан јер је желео да присуствује церемонијама и у Индији и у Пакистану.[18][19]

Закон о независности Индије из 1947 (10 & 11 Geo 6 c. 30) који је усвојио парламент Уједињеног Краљевства поделио је Британску Индију на два нова независна доминиона; Доминион Индије (касније је постао Република Индија ) и Доминион Пакистана (касније постао Исламска Република Пакистан). Закон је обезбедио механизам за поделу провинција Бенгала и Пенџаба између две нације (види поделу Индије), успостављање канцеларије генералног гувернера, доделу потпуне законодавне власти одговарајућим конститутивним скупштинама и поделу заједничке имовине између две новоформиране земље.[20][21] Тај акт је касније добио одобрење краљевске власти 18. јула 1947.[17] Подела је била праћена насилним немирима и масовним жртвама, а расељавање скоро 15 милиона људи због насиља мотивисаног верским разликама широм потконтинента; милиони муслиманских, сикских и хиндуистичких избеглица прешле су новоутврђене границе до Пакистана и Индије у месецима пре и након независности.[22]

Дана 14. августа 1947, нови Доминион Пакистана је постао независан и Мухамед Али Џина је положио заклетву као први генерални гувернер у Карачију.[23] Независност је обележена великом прославом, али је атмосфера остала узаврела с обзиром на немире у заједници који су преовладавали током независности 1947.[7]

Датум независности[уреди | уреди извор]

Пошто је пренос власти обављен у поноћ 14. на 15. август, Закон о независности Индије из 1947. признао је 15. август као рођендан и Пакистана и Индије.[24]

15. август је рођендан независне и суверене државе Пакистан. То означава испуњење судбине муслиманског народа који је у протеклих неколико година дао велике жртве да би добио своју домовину.

Прве пригодне поштанске марке земље, објављене у јулу 1948, такође су наводилее 15. август 1947. као дан независности,[25] међутим у наредним годинама 14. август је усвојен као дан независности.[26] То је зато што је Маунтбатен положио заклетву о независности Џини четрнаестог, пре него што је отишао у Индију где је полагање заклетве било заказана за 15. у поноћ.[27] Ноћ између 14. и 15. августа 1947. поклопила се са 27. рамазаном 1366. по исламском календару, што муслимани сматрају светом ноћи.[28][29]

Војници пакистанске морнарице у правој линији стоје поред заставе.
Церемонија смене страже одвија се на разним споменицима широм земље. На фотографији кадети морнарице поздрављају гроб оца нације, Мухамеда Али Џине
Девојке пале свеће у поноћ да би прославиле дан независности
Пословна зграда у Исламабаду осветљена декоративним осветљењем

Званичне прославе[уреди | уреди извор]

Дан независности је један од шест државних празника који се обележавају у Пакистану и слави се широм земље.[30] Да би се припремили и финализирали планови за прославу Дана независности, у главним градовима покрајина одржавају се састанци локалних самоуправа којима присуствују владини званичници, дипломате и политичари. Јавне организације, образовне институције и државни органи организују семинаре, спортска такмичења и друштвене и културне активности уочи Дана независности.[31] У Карачију су покренуте акције чишћења и припреме Мазар-е-Куаида (Маузолеј Џина) за прославу.[32]

Званичне свечаности се одржавају у Исламабаду и почињу подизањем националне заставе на Парламенту и Председништву након чега следи поздрав из 31 пушке у главном граду[33] и поздравом из 21 пушке у главним градовима провинција.[34][35] Председник и премијер Пакистана обраћају се нацији у директним емисијама. Владини званичници, политички лидери и познате личности дају поруке или говоре током скупова, церемонија и догађаја, истичући пакистанска достигнућа, циљеве постављене за будућност и хвале жртве и напоре националних хероја.[36] Зграде владе, укључујући Дом Парламента, Врховни суд, Дом председника и Секретаријат премијера, украшене су и осветљене светлима и јарким бојама.[37] На националним споменицима врши се смена страже од стране Оружаних снага.[37] Војска, ваздухопловство и морнарица заузимају истакнуто место на парадама поводом Дана независности.[38] У градовима широм земље, церемонију подизања заставе врши назим (градоначелник) који припада дотичној изборној јединици, а у разним јавним и приватним одељењима церемонију води виши службеник те организације.[32] Pakistan International Airlines је 2017. године увео извођење специјалне музичке нумере у лету како би забавио путнике који путују на Дан независности.[39]

Међународно значајане јавне личности, укључујући шефове држава и дипломате, шаљу своје честитке Пакистану, а церемоније подизања заставе одржавају се широм пакистанских дипломатских мисија у иностранству.[40][41][42][43] Прекоморски званице позивају се као главни гости на свечаностима, док њихови војни контигенти често учествују у парадама.[38][44] На међународној граници, пакистанске паравојне трупе традиционално размењују слаткише са својим прекограничним колегама.[45] Националне заставе су тада истакнуте на главним путевима и авенијама. Минар-е-Пакистан у Лахореу, где је пакистанска резолуција донета 1940. године, потпуно је осветљен уочи дана независности како би се означио његов значај у стварању Пакистана.[32]

Јавне прославе[уреди | уреди извор]

Са почетком августа, широм земље отварају се посебне тезге, сајмови и продавнице за продају државних застава, транспарента и постера, беџева, слика народних хероја, мултимедијалних и других предмета поводом прославе. Возила, приватне зграде, домови и улице украшени су националним заставама, свећама, уљаницама, заставицама и тракама.[46][47] Предузећа рекламирају своје производе са националном симболиком и на тему дана независноти.[48]

Дан почиње посебним молитвама за интегритет, солидарност и развој Пакистана у џамијама и верским објектима широм земље.[31] Грађани који присуствују парадама поводом Дана независности и другим догађајима обично су обучени у званичне боје Пакистана, зелену и белу.[37] Грађани се састају са пријатељима и рођацима, вечерају пакистанску храну[47][49] и обележавају празник. Јавне функције укључујући разрађене ватромете, уличне параде, семинаре, телевизијске преносе, такмичења у музици и поезији, дечије представе и уметничке изложбе су уобичајени део прослава.[37][48][50] Ток гдана се уз подизање заставе, на различитим државним местима, школама, резиденцијама и споменицима пева се национална химна, а подижу се патриотски слогани као што је пакистански Зиндабад.[37] У земљи и ван ње организују се музички концерти и плесне тачке, на којима учествују популарни уметници.[48][51] Одаје се почаст људима који су изгубили животе током миграција и немира који су уследили након независности 1947. године, као и мученицима пакистанске војске и политичким личностима, познатим уметницима и научницима.[51]

Имигрантске заједнице у Пакистану такође учествују у свечаностима.[52] У земљама у којима постоје значајне пакистанске заједнице или које деле јаке односе са Пакистаном, националне боје и застава Пакистана се често осветљавају на истакнутим структурама, трговима и јавним споменицима у знак прославе.[53][54][55] Пакистанска дијаспора организује културне догађаје за прославу Дана независности, а јавне параде се одржавају у градовима са великом пакистанском популацијом, као што су Њујорк, Лондон и Дубаи.[56][57][58][59] Поред тога, неки Кашмирци са индијске стране Џамуа и Кашмира поштују и обележавају празник, што је изазвало трвења са органима власти суседне Индије.[60]

Мере безбедности[уреди | уреди извор]

Мере безбедности у земљи су појачане како се ближи дан независности, посебно у већим градовима и проблематичним подручјима. Обезбеђење се поставља након сусрета разних представника обавештајних и истражних агенција. Висока узбуна се проглашава у осетљивим областима као што је главни град земље, како би се ограничиле безбедносне претње.[61] Упркос томе, било је случајева у којима су се на дан независности догодили напади побуњеника који бојкотују прославе као део свог протеста.[62][63]

Тринаестог августа 2010. велике поплаве у Пакистану су изазвале смрт 1.600 људи и погодиле 14 милиона људи (расељавање, уништење имовине). Због непогода и велике несреће у губитку живота, председник је најавио да те године неће бити званичне прославе Дана независности.[64]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Од почетка августа, радио канали пуштају milli naghmay (патриотске песме) и емитују се разне ТВ емисије и програми који наглашавају историју, културу и достигнућа Пакистана. Популарне националне песме попут Dil Dil Pakistanн и Jazba-e-Junoon свирају се и певају широм земље.[65] Сваке године се објављују и нове патриотске песме.[66] Филм Jinnah објављен 1998. прати причу о Џини и детаљно описује догађаје који су довели до независности Пакистана.[67] Догађаји током независности Пакистана приказани су у многим књижевним и научним делима.[68][69][70]

Пакистанска пошта је у јулу 1948. издала четири пригодне марке за прву годишњицу независности земље. Три од четири марке приказују места из Пакистана, док је четврта марка приказивала мотив. На маркама је било исписано „15 август 1947.“ због преовлађујуће забуне око стварног датума независности.[25]

У новембру 1997. године, Wills Golden Jubilee Tournament одржан је на стадиону Гадафи, у Лахору, како би се обележио златни јубилеј независности. Током финала турнира, Пакистански одбор за крикет одао је почаст свим живим пробним капетанима у Пакистану тако што су их парадирали у коњским запрегама и уручили им златне медаље.[71] Пакистан је 14. августа 2004. представио тадашњу највећу заставу на свету, димензија 100 х 160 m.[72]

Од 2011. почетна страница Google-а у Пакистану приказује посебне цртеже дизајниране са пакистанским симболима поводом обележавања Дана независности Пакистана.[73][74][75][76] Такви симболи укључују звезду и полумесец, националне споменике и боје, историјске и уметничке представе, географске пејзаже и друге националне симболе.[77][78] Фејсбук дозвољава корисницима у Пакистану да објаве статус поводом Дана независности са иконом пакистанске заставе на њему или да поздраве кориснике у земљи посебном поруком.[79][80]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shehabuddin, Elora (2008). Reshaping the Holy: Democracy, Development, and Muslim Women in Bangladesh (на језику: енглески). Columbia University Press. стр. 55. ISBN 978-0-231-14156-7. „Ostensibly a homeland for all Indian Muslims, Pakistan was hewed out of the Muslim-majority regions of British India--Sind, Baluchistan, the Northwst Frontier Province, and West Punjab in the northwest and East Bengal in the east.” 
  2. ^ а б Khan, Nyla Ali (2013). The Fiction of Nationality in an Era of Transnationalism (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-92304-4. „Prior to the partition of India in 1947 into two separate nation-states, a group of Western-educated Indian Muslims who constituted the Muslim League, the pivotal Muslim political organization in undivided India, ardently advocated the logical of creating a separate homeland for Indian Muslims.” 
  3. ^ Uk Heo (2007). Civil Wars of the World: Major Conflicts Since World War II. ABC-CLIO. стр. 591—. ISBN 978-1-85109-919-1. Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2020. 
  4. ^ а б „Lahore resolution”. Story of Pakistan: A Multimedia Journey. 1. 6. 2003. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  5. ^ Mirza, Humayun (2002). From Plassey to Pakistan: The Family History of Iskander Mirza, the First President of Pakistan (на језику: енглески). University Press of America. ISBN 978-0-7618-2349-0. „Colonial India is the part of the Indian subcontinent which was under the jurisdiction of European colonial powers, through trade and conquest.” 
  6. ^ Jalal, Ayesha (1994) The Sole Spokesman: Jinnah, the Muslim League and the Demand for Pakistan. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45850-4
  7. ^ а б в г Metcalf, B.; Metcalf, T. R. (9. 10. 2006). A Concise History of Modern India (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-68225-1. 
  8. ^ Shafique Ali Khan (1987), Iqbal's Concept of Separate North-west Muslim State: A Critique of His Allahabad Address of 1930, Markaz-e-Shaoor-o-Adab, Karachi, OCLC 18970794
  9. ^ Choudhary Rahmat Ali, (1933), Now or Never; Are We to Live or Perish Forever?, pamphlet, published 28 January
  10. ^ John Stewart Bowman (2000). Columbia chronologies of Asian history and cultureНеопходна слободна регистрација. Columbia University Press. стр. 372. ISBN 978-0-231-11004-4. Приступљено 22. 3. 2011. 
  11. ^ Hyam, Ronald (2006). Britain's declining empire: the road to decolonisation, 1918–1968. Cambridge University Press. стр. 106. ISBN 978-0-521-68555-9. „By the end of 1945, he and the Commander-in-chief, General Auckinleck were advising that there was a real threat in 1946 of large scale anti-British disorder amounting to even a well-organised rising aiming to expel the British by paralysing the administration.
    ...it was clear to Attlee that everything depended on the spirit and reliability of the Indian Army:"Provided that they do their duty, armed insurrection in India would not be an insoluble problem. If, however, the Indian Army was to go the other way, the picture would be very different.
    ...Thus, Wavell concluded, if the army and the police "failed" Britain would be forced to go. In theory, it might be possible to revive and reinvigorate the services, and rule for another fifteen to twenty years, but:It is a fallacy to suppose that the solution lies in trying to maintain the status quo. We have no longer the resources, nor the necessary prestige or confidence in ourselves.    ”     
  12. ^ Brown, Judith Margaret (1994). Modern India: the origins of an Asian democracy. Oxford University Press. стр. 330. ISBN 978-0-19-873112-2. Архивирано из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2015. „India had always been a minority interest in British public life; no great body of public opinion now emerged to argue that war-weary and impoverished Britain should send troops and money to hold it against its will in an empire of doubtful value. By late 1946 both Prime Minister and Secretary of State for India recognised that neither international opinion nor their own voters would stand for any reassertion of the raj, even if there had been the men, money, and administrative machinery with which to do so” 
  13. ^ Sarkar, Sumit (1983). Modern India, 1885–1947. Macmillan. стр. 418. ISBN 978-0-333-90425-1. Архивирано из оригинала 17. 6. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2015. „With a war weary army and people and a ravaged economy, Britain would have had to retreat; the Labour victory only quickened the process somewhat.” 
  14. ^ Raja Ram Mohun Roy, Keshab Chandra Sen, Surendranath Banerjea, V.O. Chidambaram Pillai, Srinivasa Ramanujan, Sarvepalli Radhakrishnan, Rajkumari Amrit Kaur, Jayaprakash Narayan (1990). Remembering Our Leaders, Volume 3 (на језику: енглески). Children's Book Trust. ISBN 9788170114871. „The Indian National Congress and the nationalists of Bengal firmly opposed the partition.” 
  15. ^ Hanson, Eric O. (16. 1. 2006). Religion and politics in the international system todayНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. стр. 200. ISBN 0-521-61781-2. Приступљено 9. 12. 2011. 
  16. ^ Wolpert, Stanley. 2006. Shameful Flight: The Last Years of the British Empire in India. Oxford and New York: Oxford University Press. 272 pages. ISBN 0-19-515198-4.
  17. ^ а б в Romein, Jan (1962). The Asian Century: a History of Modern Nationalism in Asia. University of California Press. стр. 357. ASIN B000PVLKY4. Архивирано из оригинала 26. 6. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2012. 
  18. ^ а б Read, Anthony; Fisher, David (1. 7. 1999). The Proudest Day: India's Long Road to Independence. W. W. Norton & Company. стр. 459. ISBN 978-0-393-31898-2. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 4. 8. 2012. 
  19. ^ „India and Pakistan celebrate Independence Day”. The Telegraph (UK). Архивирано из оригинала 25. 12. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  20. ^ „Indian Independence Act 1947”. The National Archives, Her Majesty's Government. Архивирано из оригинала 16. 2. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2012. 
  21. ^ Laird, Kathleen Fenner. Whose Islam? Pakistani women's political action groups speak out (Теза). Washington University. [мртва веза]
  22. ^ Keay, John (2000). India: A History. Grove Press. стр. 508. ISBN 9780802137975. „East to west and west to east perhaps ten million fled for their lives in the greatest exodus in recorded history.” 
  23. ^ „A call to duty”. Government of Pakistan. Архивирано из оригинала 28. 10. 2006. г. Приступљено 7. 1. 2007. 
  24. ^ [http:/ _194700 „Chapter 30”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Indian Independence Act, 1947. стр. 3. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 7. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  25. ^ а б Zahedi, Mahbub Jamal (1997). Fifty years of Pakistan stamps. Sanna Publications. стр. 17. 
  26. ^ M, I, Choudhary (2006—2007). The Most Comprehensive Colour Catalogue Pakistan Postage Stamps (11 изд.). Lahore, Pakistan. стр. 26. 
  27. ^ Farooqui, Tashkeel Ahmed; Sheikh, Ismail (15. 8. 2016). „Was Pakistan created on August 14 or 15?”. The Express Tribune. Архивирано из оригинала 16. 8. 2016. г. Приступљено 16. 8. 2016. 
  28. ^ Bhatti, M. Waqar. „Independence Day: muted affair?”. The News International. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  29. ^ Tariq Majeed. „7”. THE DIVINE IMPRINT ON THE BIRTH OF PAKISTAN. Архивирано из оригинала 29. 7. 2007. г. „The State of Pakistan came into being on Friday the 15th of August 1947, and, according to the Islamic calendar, on the 27th of Ramadan XE "27th of Ramadan" 1366. This is the factual, formal and legal date of the birth of Pakistan.” 
  30. ^ Malik, Iftikhar Haider (2006). Culture and customs of Pakistan (Illustrated изд.). Greenwood Publishing Group. стр. 152. ISBN 9780313331268. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  31. ^ а б „All set to celebrate I-Day”. The Nation. 13. 8. 2012. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  32. ^ а б в Sanain. „Independence Day Of Pakistan: Its History and Celebrations”. Allvoices. Архивирано из оригинала 16. 8. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  33. ^ „Independence Day: President, PM call for unity | Pakistan”. Dawn. 14. 8. 2011. Архивирано из оригинала 14. 9. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2012. 
  34. ^ „Pakistani leaders call for unity on independence day”. Xinhua News Agency. 14. 8. 2011. Архивирано из оригинала 4. 12. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  35. ^ „Pakistan turns green for Independence Day celebrations”. The Express Tribune. 14. 8. 2012. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  36. ^ „14th August–independence day of Pakistan”. Asian-women-magazine.com. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 1. 1. 2012. 
  37. ^ а б в г д „Independence day in Pakistan”. Timeanddate. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  38. ^ а б Anwar, Shahzad (14. 8. 2017). „All set to celebrate Independence Day”. The Express Tribune. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  39. ^ „Leo Twins surprise passengers on PIA flight with 'Dil Dil Pakistan'”. The Nation. 14. 8. 2017. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  40. ^ „Statement by the Prime Minister of Canada on Pakistan's Independence Day”. Prime Minister of Canada. 14. 8. 2016. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  41. ^ „Statement by the President on Pakistan's Independence Day”. whitehouse.gov. 13. 8. 2010. Архивирано из оригинала 16. 2. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2016 — преко NARA. 
  42. ^ „Modi extends greetings to Pakistanis on Independence Day”. The Express Tribune. 14. 8. 2015. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  43. ^ „Green flag unfurls at Pak missions with felicitations poured in from world leaders, diplomats”. Associated Press of Pakistan. 14. 8. 2020. Архивирано из оригинала 13. 1. 2021. г. Приступљено 14. 8. 2021. 
  44. ^ „Chinese Vice Premier arrives in Pakistan for Independence Day celebrations”. The Hindu. 13. 8. 2017. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  45. ^ „Pakistan forces give Indian troops sweets at Wagah on Independence Day”. Dawn. 14. 8. 2016. Приступљено 15. 8. 2021. 
  46. ^ Muhammad, Peer (11. 8. 2011). „Independence day: prepping for celebrations as the city slumbers in Ramazan”. The Express Tribune. Karachi. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  47. ^ а б Waseem, Natasha (12. 8. 2017). „Pakistanis outside Pakistan: What August 14 means to them”. The Express Tribune. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  48. ^ а б в „Preparations to mark 70th Independence Day in full swing”. The News. 12. 8. 2017. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  49. ^ „Pakistan Independence Day: Top 7 Pakistani restaurants to celebrate”. Gulf News. 14. 8. 2017. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  50. ^ „Colours of the nation: Artists celebrate Independence Day”. The Express Tribune. 13. 8. 2017. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  51. ^ а б „Shaukat Ali to perform in various concerts on Independence Day”. Radio Pakistan. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  52. ^ Khattak, Sohail (15. 8. 2011). „Independence Day: We are Pakistanis now, say Afghans”. The Express Tribune. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  53. ^ „Maleeha rings NASDAQ bell to mark Pakistan's Independence Day”. The Express Tribune. 26. 8. 2016. Приступљено 14. 8. 2021. „New York's Times Square went green with the Pakistani flag as Independence Day was celebrated at NASDAQ...” 
  54. ^ „Watch: World's tallest building dazzles with Pakistani flag”. The Express Tribune. 14. 8. 2020. Приступљено 14. 8. 2021. „The world's tallest building, Burj Khalifa, in Dubai was lit up with the colours of Pakistani national flag Friday evening as Pakistanis across the world rejoiced nation's 73rd Independence Day...” 
  55. ^ „World leaders, diplomats extend Independence Day greetings”. The Express Tribune. 14. 8. 2018. Приступљено 14. 8. 2021. „In Tehran, the Iranian government sponsored billboards featuring landmarks from all provinces of the country as Supreme Leader Ayatollah Syed Ali Khamenei greeted Pakistanis on the occasion.” 
  56. ^ „Pakistanis abroad celebrate Independence Day with zeal”. Associated Press of Pakistan. 14. 8. 2011. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  57. ^ „Pakistanis to celebrate independence day”. Gulf News. 13. 8. 2011. Архивирано из оригинала 20. 5. 2013. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  58. ^ „Pakistanis hold Independence Day parade in New York”. Samaa TV. 24. 8. 2015. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  59. ^ „Council flags off Pakistani 69th Independence celebrations”. London Borough of Barking and Dagenham. 12. 8. 2016. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  60. ^ Shibli, Murtaza (13. 8. 2016). „Why Kashmiris celebrate August 14”. The Express Tribune. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 
  61. ^ Hassan, Ali (14. 8. 2012). „I-Day enthusiasm takes cover from high security plan”. Daily Times. Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  62. ^ „At least 16 people killed in Pakistan violence”. BBC. 14. 8. 2010. Архивирано из оригинала 25. 11. 2010. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  63. ^ „Balochistan govt blocks cell phone services on Independence Day: Report”. The Express Tribune. 14. 8. 2012. Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  64. ^ „Flood-hit Pakistan cancels Independence Day events”. BBC. 13. 8. 2010. Архивирано из оригинала 30. 9. 2010. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  65. ^ „Independence Day songs: The old and the new”. The Express Tribune. 14. 8. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  66. ^ „PAF releases new national song on 70th Independence Day”. The News. 13. 8. 2017. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2017. 
  67. ^ Akbar S. Ahmed (17. 9. 1997). Jinnah, Pakistan and Islamic Identity: The Search for Saladin. Taylor & Francis. стр. 20—. ISBN 978-0-415-14966-2. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  68. ^ Singh, Khushwant (1956). Train to Pakistan. India: Chatto & Windus. ISBN 978-0802132215. 
  69. ^ „About the story”. Columbia University. Архивирано из оригинала 15. 6. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  70. ^ „Khaak Aur Khoon (Dirt and Blood)”. Goodreads. Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  71. ^ Cozier, Craig. „Wills Golden Jubilee Tournament, 1997–98”. ESPN Cricinfo. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  72. ^ „Flag superlatives”. CRW Flags. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2012. „In August of 2004, Pakistan unfurled a 340 × 510 (173,400 square foot) foot National flag. In December 2004, Bahrain unfurled a 318 × 555 foot (176,490 square foot) National flag, breaking Pakistan's short-lived record.” 
  73. ^ „Google Doodle marks Pak I-Day”. The Nation (Pakistan). 15. 8. 2011. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  74. ^ „Google Doodles for Pakistan!”. The News. 14. 8. 2011. Архивирано из оригинала 17. 8. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  75. ^ „Google Doodles mark South Korea, Pakistan Independence Day”. OneIndia News. 15. 8. 2011. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2012. 
  76. ^ „Google Celebrates Pakistan's Independence Day With A Doodle”. International Business Times. 14. 8. 2012. Архивирано из оригинала 16. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  77. ^ Google Doodle For Pakistan, geo.tv, 14. 8. 2011, Архивирано из оригинала 17. 2. 2013. г., Приступљено 14. 8. 2011 
  78. ^ Tabinda Hussain (13. 8. 2012). „Google Celebrates Pakistan's Independence Day With A Doodle”. ValueWalk. Архивирано из оригинала 9. 10. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  79. ^ „Google, Facebook join Pakistanis in celebrating Independence Day”. Express Tribune. 14. 8. 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  80. ^ „Facebook, Google celebrate Pakistan's Independence Day”. The Express Tribune. 14. 8. 2016. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2016. 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дан_независности_Пакистана&oldid=27540153”