Дарџилинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дарџилинг
Град
Поглед на Дарџилинг са Хепи Вали Ти имања
Поглед на Дарџилинг са Хепи Вали Ти имања
Надимци: Краљица брда
Координате: 27°3′N 88°16′E / 27.050° СГШ; 88.267° ИГД / 27.050; 88.267Координате: 27°3′N 88°16′E / 27.050° СГШ; 88.267° ИГД / 27.050; 88.267
Држава Индија
Савезна државаЗападни Бенгал
ОкругДарџилинг
Насељен1815, Сугаулски споразум
Влада
 • ТелоОпштина Дарџилинг
 • ПредсједникПратиба Рај[1]
 • ПотпредсједникСагар Таманг
Површина
 • Укупно10,57 km2 (4,08 sq mi)
Надморска висина[2]2.042,16 m (6,700,00 ft)
Становништво (2011)
 • Укупно132.016
 • Густина12,000/km2 (32,000/sq mi)
Језици
 • ЗваничниБенгласки и непалски[3]
Временска зонаИСТ (UTC+5:30)
ПИН734101
Позивни број0354
Регистрске ознакеWB-76 WB-77
Лок Саба изборна јединицаДарџилинг
Видан Саба изборна јединицаДарџилинг
Вебсајтdarjeelingmunicipality.org.in

Дарџилинг (енгл. Darjeeling) је град и општина у индијској држави Западни Бенгал. Налази се на Малим Хималајима на надморској висини од 2.000 м. Познат је по својој индустрији чаја, погледима на Кангченгџунгу, трећу највишу планину на свијету, и по хималајској жељезничка пруга Дарџилинг, која је проглашена свјетском баштином. Дарџилинг је сједиште округа Дарџилинг, које има дјелимично аутономни статус. Такође је популарно туристичко мјесто у Индији.

Забиљежена историја града датира од почетка 19. вијека када је колонијална управа основала санаторијум и војно складиште у региону. Након тога, у регији су постављене обилне плантаже чаја, а произвођачи чаја развили су хибриде црног чаја и створили нове технике ферментације. Чај Дарџилинг, који је резултат овога, међународно је признат и сврстава се међу најпопуларније црне чајеве на свијету.[4] Хималајска жељезничка пруга Дарџилинг повезује град с равницама и има неке од парних локомотива које се још увијек користе у Индији.

Дарџилинг има неколико приватних школа британског стила које привлаче ученике из цијеле Индије и неколико сусједних земаља. Разноврсну културу града одражава његов разнолики демографски миље који чине Ронкупи, Кампи, Гурке, Невари, Шерпаси, Бутији, Бенгалци[5] и друге етно-језичке групе континенталне Индије. Дарџилинг је, поред свог сусједног града Калимпонга, био центар друштвеног покрета Горкаланд 1980-их година и љета 2017.

Историја[уреди | уреди извор]

Жетва дарџилингског чаја, око 1890. године
Краљ Сикима у Дарџилингу око 1900. године

Историја Дарџилинга испреплетена је са историјом Сикима, Непала, Британске Индије и Бутана. До почетка 19. вијека, брдовито подручје око Дарџилинга било је под контролом Краљевства Сиким,[6] а насеље се састојало од неколико села Ронкупа и Кирата.[7] Чогјал од Сикима учествовао је у неуспјешним ратовима против непалских Гурки.

Географија[уреди | уреди извор]

Поглед на Канченџунгу из Дарџилинга

Дарџилинг је главни град садарске субдивизије и такође сједиште округа. Налази се на надморској висини од 2.000 м у брдском региону дарџилиншких Хималаја на Дарџилинг-Џалапахар вијенцу који креће са југа од Гума. Вијенац је у облику слова ипсилон, а база почива на Катапахару и Џалапахару, а двије руке се раздвајају сјеверно од Опсерваторијског брда. Сјевероисточна рука нагло зарања и завршава у изливу Лебонг, док сјеверозападна рука пролази кроз Сјеверну тачку и завршава се у долини у близини Туквер Ти имања. [8] Брда су угнијежђена унутар виших врхова, а снијегом покривени хималајски вијенац у даљини је надвијен над градом. Канченџунга, трећи највиши врх на свијету (8.598 м), најистакнутија је видљива планина. У ведрим данима може се видјети непалски Монт Еверест (8.850 м).[9]

Брда Дарџилинга дио су Малих Хималаја. Тло је углавном састављено од пјешчара и конгломератних формација, које су очврсли и узбуркани детритуси великог распона Хималаја. Међутим, тло је често слабо консолидовано (пропусни седименти у региону не задржавају воду између киша) и не сматрају се погодним за пољопривреду. Подручје има стрме падине и растреситу подлогу, што доводи до честих клизишта током монсуна. Према Бироу за индијске стандарде, град спада под сеизмичку зону IV, (на скали од I до V, но основу склоности земљотресима) близу конвергентне границе индијске и евроазијске тектонске плоче и подложан је честим земљотресима.[9]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Дарџилинг (1981–2010, екстреми 1901–2012)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,9
(66)
19,2
(66,6)
24,0
(75,2)
26,7
(80,1)
25,7
(78,3)
27,7
(81,9)
28,0
(82,4)
28,5
(83,3)
27,5
(81,5)
26,0
(78,8)
24,5
(76,1)
20,0
(68)
28,5
(83,3)
Максимум, °C (°F) 10,7
(51,3)
12,4
(54,3)
15,6
(60,1)
18,5
(65,3)
19,3
(66,7)
19,8
(67,6)
19,6
(67,3)
20,0
(68)
19,8
(67,6)
19,5
(67,1)
17,1
(62,8)
14,0
(57,2)
17,19
(62,94)
Минимум, °C (°F) 1,5
(34,7)
2,9
(37,2)
5,7
(42,3)
8,8
(47,8)
10,6
(51,1)
12,8
(55)
13,4
(56,1)
13,4
(56,1)
12,4
(54,3)
10,5
(50,9)
6,3
(43,3)
3,8
(38,8)
8,51
(47,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −7,2
(19)
−6,4
(20,5)
−4,8
(23,4)
0,0
(32)
1,4
(34,5)
6,6
(43,9)
3,9
(39)
8,0
(46,4)
6,2
(43,2)
3,2
(37,8)
−4,4
(24,1)
−4,6
(23,7)
−7,2
(19)
Количина кише, mm (in) 13,5
(0,531)
14,0
(0,551)
30,8
(1,213)
76,9
(3,028)
137,9
(5,429)
466,0
(18,346)
656,7
(25,854)
528,2
(20,795)
379,7
(14,949)
59,1
(2,327)
14,4
(0,567)
2,9
(0,114)
2.380,1
(93,704)
Дани са кишом 1,1 1,5 2,8 6,8 10,5 18,8 22,9 21,7 14,9 2,9 0,6 0,7 105,2
Релативна влажност, % (у 17:30 ИСТ ч.) 81 78 75 78 88 93 94 92 90 84 75 74 83,5
Сунчани сати — месечни просек 167,4 141,3 145,7 147,0 151,9 72,0 77,5 102,3 96,0 167,4 189,0 189,1 1.646,6
Сунчани сати — дневни просек 5,4 5,0 4,7 4,9 4,9 2,4 2,5 3,3 3,2 5,4 6,3 6,1 4,51
Извор #1: Индијски метеоролошки департман[10][11]
Извор #2: Дојчер Ветердинст (1891–1990)[12]

Дарџилинг има умјерену климу (Кепен: Cwb,[13] суптропска планинска клима) са влажним љетима узрокованим монсунским кишама.[14] Средња годишња максимална температура је 149°C, док је средња минимална температура 89°C, са средњим мјесечним температурама у распону од 6 до 18°C. Најнижа забиљежена температура била је -5°C 11. фебруара 1905. Просјечна годишња количина падавина је 3.092 мм, са просјечно 126 кишних дана годишње. Највише падавина долази у јулу. Обилне и концентрисане кише које су падале у региону, погоршане крчењем шума и непланираном градњом, често изазивају разорна клизишта.[15][16] Иако није веома често, у граду снијег пада најмање једном током децембра и јануара.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pratibha Rai Takes Over As Chairperson Of Darjeeling Municipal Corporation”. Siliguri Times. 17. 1. 2018. Приступљено 19. 11. 2018. 
  2. ^ „District Profile”. Official webpage. Darjeeling district. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2015. Приступљено 30. 9. 2015. 
  3. ^ „Report of the Commissioner for Linguistic Minorities in India: 50th report (delivered to the Lokh Sabha in 2014)” (PDF). National Commissioner for Linguistic Minorities, Ministry of Minority Affairs, Government of India. стр. 95. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 7. 2016. Приступљено 13. 7. 2015. 
  4. ^ Srivastava 2003, стр. 4024.
  5. ^ „People And Culture”. Official webpage of Darjeeling District. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2008. Приступљено 26. 11. 2009. 
  6. ^ Dasgupta 1999, стр. 47–48.
  7. ^ Dasgupta 1999, стр. 51.
  8. ^ Khawas, Vimal (2003). „Urban Management in Darjeeling Himalaya: A Case Study of Darjeeling Municipality”. The Mountain Forum. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2004. Приступљено 1. 5. 2006. 
  9. ^ а б „Darjeeling”. Encyclopædia Britannica Premium Service. Приступљено 26. 7. 2006. 
  10. ^ „Station: Darjeeling Climatological Table 1981–2010” (PDF). Climatological Normals 1981–2010. India Meteorological Department. јануар 2015. стр. 227—228. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2020. Приступљено 18. 2. 2020. 
  11. ^ „Extremes of Temperature & Rainfall for Indian Stations (Up to 2012)” (PDF). India Meteorological Department. децембар 2016. стр. M233. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2020. Приступљено 17. 2. 2020. 
  12. ^ „Klimatafel von Darjeeling, West Bengal / Indische Union” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 19. 3. 2020. 
  13. ^ „Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2015. Приступљено 30. 9. 2015. 
  14. ^ Malley, L.S.S. O (1999) [1907]. Bengal District Gazetteer : Darjeeling. Concept Publishing Company. стр. 15—16. ISBN 978-81-7268-018-3. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2016. 
  15. ^ Sarkar 1999, стр. 299.
  16. ^ Malabi Gupta (26. 11. 2009). „Brewtal climate: Droughts, storms cracking Darjeeling's teacup”. Hindustan Times. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2015. Приступљено 30. 9. 2015. 
  17. ^ „Darjeeling Weather & Best Time to Visit”. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. Приступљено 15. 1. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]