Пређи на садржај

Црни чај

С Википедије, слободне енциклопедије
Црни чај
Шоља црног чаја
ТипЧај
Земља пореклаКина[1]
Регион пореклаИсточна Азија
бојаЦрвена као кувано пиће
СастојциЛишће чаја
Сродни продуктиЧај
Шоља црног чаја

Црни чај је чај чији је степен оксидације виши у односу на зелени, улонг или бели чај. Сва четири врсте се припремају од листа Camellia sinensis. Црни чај поседује јаку арому коју задржава годинама. Иако се не може поуздано рећи која врста чаја садржи највиши ниво кофеина, с обзиром да он зависи од низа параметара као што су сезона брања чаја, део биљке који се користи, начин процесуирања листа или начин припреме напитка, научна истраживања показују да црни чај генерално садржи нижи ниво кофеина од белог и зеленог чаја[2][3][4][5].

На кинеском језику, овај чај се зове црвени чај (кин: 紅茶; пин: hóngchá, јап. kōcha; кореј. hongcha), због боје саме течности.[1] На кинеском, црвени чај је класификација постферментисаних чајева тј. пу-ер чајева (кин: Pu-erh). Међутим, на Западу, под црним чајем се подразумева лековити напитак од јужноафричке биљке ројбос (roКibos). У Европи овај чај је популаран као Енглески доручак (English breakfast) или Ерл Греј.[6][7] Неки мешају овај чај са лапсанг сушонг чајем који даје димљени карактер. Уведене су и друге сорте, као што су зелени или улонг.[8]

Црни чај генерално је јачег укуса од других чајева. Свих пет врста су направљене од листова жбуна (или малог дрвета) Camellia sinensis, мада се Camellia taliensis такође понекад користи.[9][10][11] Користе се две главне варијанте врсте – кинеска сорта ситног листа (C. sinensis var. sinensis), која се користи за већину других врста чајева, и асамска биљка крупног листа (C. sinensis var. assamica), која се традиционално углавном користио за црни чај, иако се последњих година производи и зелени и бели чај. Данас је пиће распрострањено широм источне и југоисточне Азије, како у потрошњи тако и у берби, укључујући Кину, Јапан, Кореју и Сингапур.[12] Сличне варијанте су такође доступне у земљама јужне Азије. Док зелени чај обично губи свој укус у року од годину дана, црни чај задржава свој укус неколико година. Из тог разлога, дуго је био предмет трговине, а компримоване цигле црног чаја су чак служиле као облик де факто валуте у Монголији, Тибету и Сибиру све до 19. века.[13]

Историја

[уреди | уреди извор]

Овај чај је откривен у Кини, а у 17. веку је пренет у Европу као један од првих врста чајева. Шкотске и енглеске компаније су масовно увозиле ову врсту чаја за коју су и развиле систем лаке и ефикасне производње који није захтевао високо квалификовану радну снагу. Временом се производња црног чаја проширила на британске колоније попут Индије, Шри Ланке и Кеније, док ће касније почети да се гаји у Холандској Источној Индији, Француској Индокини, на Тајланду, у Руанди, Бразилу и на другим местима[14].

Компресовани чај у коцкама се користио у Монголији, Тибету и Сибиру као средство плаћања, све до 19. века[15].

Од династије Танг, црни чај се користио као боја за тканине и нарочито је био популаран међу сиромашним становништвом, људима који нису могли да приуште други тип боја. Међутим, тканине обојене чајем биле су веома популарне и потражња за њима је била већа него за тканинама у природној боји. Такође је ова боја била обележје припадности нижој трговачкој класи током династије Минг.

Медицински утицај

[уреди | уреди извор]

Црни чај садржи велики број катехина који спречавају многе болести, нарочито срца и рак. Лекари у великој мери препоручују барем једну шољу црног чаја дневно због спречавања болести[14]. Конзумирање црног чаја помаже код високог крвног притиска, високог холестерола, повишеног нивоа триглицерида и гојазности[16].

Будући да црни чај има више танина од било које друге врсте чаја, он такође користи и дигестивном здрављу. Танини смирују желудачне и цревне болести, обично помажу у варењу и смањују цревну активност. Редовно пијење црног чаја смањује ниво шећера у крви[16].

Врсте

[уреди | уреди извор]

Постоји велики број различитих врста црног чаја који су углавном мешавина више црних чајева и још неких укуса или арома. Неке од најпознатијих врста су:

  • Афрички Кенијски црни чај[14]
  • Индијски Дарјелинг црни чај[14]
  • Индијски Нилгири црни чај[14]
  • Шри Ланка Цејлонски црни чај[14]
  • Кинески Кемун црни чај[14]
  • Енглески доручак[14]
  • Ирски доручак[14]
  • Гроф цива[14]

И много много других

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Обични црни чај без заслађивача или адитива садржи кофеин, али занемарљиве количине калорија или хранљивих састојака.[17] Црни чајеви од Camellia sinensis садрже полифеноле, попут флавоноида, који су у прелиминарном истраживању ради њиховог потенцијала да утичу на крвни притисак и липиде у крви као факторе ризика за кардиоваскуларне болести,[18] али у целини ово истраживање остаје неуспешно.[17]

Црни чај је такође познат по томе што пружа разне здравствене бенефиције. До сада су научници закључили да поседује изврсна антиоксидативна својства, тако да може да помогне у смањењу ризика од хроничних болести и побољшати свеукупно здравље. Чај такође садржи флавоноиде, који су корисни за здравље срца. Штавише, студије су откриле да црни чај може да снизи ЛДЛ ниво, побољша здравље и имунитет црева, смањи ризик од можданог удара, смањити ниво шећера у крви, побољшати фокус итд.

Дуготрајна конзумација црног чаја само у малој мери снижава систолни и дијастолни крвни притисак (око 1-2 mmHg).[18][19] Конзумација црног чаја може бити повезана са смањеним ризиком од можданог удара, али постоје само ограничена истраживања која процењују ову могућност.[20][21]

Мета-анализе опсервационих студија izvele su закључиле да конзумација црног чаја не утиче на развој оралног карцинома у азијским или кавкаским популацијама, карцинома једњака или простате у азијским популацијама, или карцинома плућа.[17][22][23][24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Heiss, Mary Lou; Heiss, Robert (2011). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Potter. ISBN 978-1607741725. 
  2. ^ A. Gramza-Michałowska, Caffeine in tea Camellia sinensis — Content, absorption, benefits and risks of consumption, https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs12603-013-0404-1
  3. ^ Monique B.HicksY-H.PeggyHsiehLeonard N.Bell, Tea preparation and its influence on methylxanthine concentration http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0963996996000385
  4. ^ Nigel Melican, CAFFEINE AND TEA: Myth and Reality http://chadao.blogspot.fr/2008/02/caffeine-and-tea-myth-and-reality.html
  5. ^ „An infusion of the leaves of the Camellia sinensis plant”. 28. 4. 2014. 
  6. ^ Richardson, Ben (6. 4. 2006). „Bergamot growers get whiff of success”. BBC News. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2010. 
  7. ^ „Should You Put Milk in Earl Grey Tea?”. The Tea Haus (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-08. 
  8. ^ Jane Pettigrew (7. 3. 2014). Tea Classified: A Tealover's Companion. Pavilion Books. 
  9. ^ „Laoshu Dianhong (Old Tree Yunnan)”. 
  10. ^ „Yunnan da Bai Silver Needles – Tea Trekker”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 04. 07. 2023. 
  11. ^ Liu et al. (2012)
  12. ^ Nanien, Yuniar; Aria, Cindyara; Sri, Haryati (14. 11. 2019). „Important to learn about Indonesian tea diversity: Expert”. en.antaranews.com. Antara News. Приступљено 15. 10. 2021. 
  13. ^ Bressett, Ken. „Tea Money of China”. International Primitive Money Society Newsletter (44, August 2001). 
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и „Everything You Need to Know About Brewing and Drinking Black Tea”. The Spruce Eats (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  15. ^ Ken Bressett "Tea Money of China" International Primitive Money Society Newsletter Number 44, August 2001
  16. ^ а б „10 Evidence-Based Health Benefits of Black Tea”. Healthline (на језику: енглески). 2018-05-16. Приступљено 2021-04-23. 
  17. ^ а б в „Black tea: How effective is it?”. MedlinePlus, US National Library of Medicine. 2015. Приступљено 15. 3. 2015. 
  18. ^ а б Hartley L, Flowers N, Holmes J, Clarke A, Stranges S, Hooper L, Rees K (јун 2013). „Green and black tea for the primary prevention of cardiovascular disease”. Cochrane Database Syst Rev (Systematic Review and Meta-Analysis). 2013 (6): CD009934. PMC 7433290 Слободан приступ. PMID 23780706. doi:10.1002/14651858.CD009934.pub2. 
  19. ^ Liu G, Mi XN, Zheng XX, Xu YL, Lu J, Huang XH (октобар 2014). „Effects of tea intake on blood pressure: a meta-analysis of randomised controlled trials”. Br J Nutr (Meta-Analysis). 112 (7): 1043—54. PMID 25137341. doi:10.1017/S0007114514001731 Слободан приступ. 
  20. ^ Shen L, Song LG, Ma H, Jin CN, Wang JA, Xiang MX (август 2012). „Tea consumption and risk of stroke: a dose-response meta-analysis of prospective studies”. J Zhejiang Univ Sci B (Review). 13 (8): 652—62. PMC 3411099 Слободан приступ. PMID 22843186. doi:10.1631/jzus.B1201001. 
  21. ^ Larsson SC (јануар 2014). „Coffee, tea, and cocoa and risk of stroke”. Stroke (Review). 45 (1): 309—14. PMID 24326448. doi:10.1161/STROKEAHA.113.003131 Слободан приступ. 
  22. ^ Wang W, Yang Y, Zhang W, Wu W (април 2014). „Association of tea consumption and the risk of oral cancer: a meta-analysis”. Oral Oncol (Meta-Analysis). 50 (4): 276—81. PMID 24389399. doi:10.1016/j.oraloncology.2013.12.014. 
  23. ^ Zheng J, Yang B, Huang T, Yu Y, Yang J, Li D (јун 2011). „Green tea and black tea consumption and prostate cancer risk: an exploratory meta-analysis of observational studies”. Nutr Cancer (Meta-Analysis). 63 (5): 663—72. PMID 21667398. S2CID 21567675. doi:10.1080/01635581.2011.570895. 
  24. ^ Lin YW, Hu ZH, Wang X, Mao QQ, Qin J, Zheng XY, Xie LP (фебруар 2014). „Tea consumption and prostate cancer: an updated meta-analysis”. World J Surg Oncol (Meta-Analysis). 12: 38. PMC 3925323 Слободан приступ. PMID 24528523. doi:10.1186/1477-7819-12-38 Слободан приступ. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Црни чај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црни_чај&oldid=28836432”