Пређи на садржај

Дајла

Координате: 45° 21′ 06″ С; 13° 32′ 47″ И / 45.351632338818426° С; 13.54627770107463° И / 45.351632338818426; 13.54627770107463
С Википедије, слободне енциклопедије
Дајла
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадНовиград
Становништво
 — 2011.396
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 06″ С; 13° 32′ 47″ И / 45.351632338818426° С; 13.54627770107463° И / 45.351632338818426; 13.54627770107463
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина9 m
Дајла на карти Хрватске
Дајла
Дајла
Дајла на карти Хрватске
Дајла на карти Истарске жупаније
Дајла
Дајла
Дајла на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52466 Новиград
Позивни број+385 52

Дајла (итал. Daila) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу града Новиграда.

Дајла се налази у јужном делу истоимене увале. Од рта Дајла и Велог пунтала море се увукло у копно око 1.000 метара правећи залив и малу лучицу. Развило се у северном делу (Каригадор), где је била лука коју су користили становници околног подручја, нарочито Бртонигле. Данашње се насеље проширило кућама за одмор око обале целог залива, а у непосредном залеђу увале и уз пут који води дуж обале налазе се засеоци Зидине, Фермићи, Шајини, Миловац и Пунта.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подручје је настањено још у римско доба о чему сведоче бројни остаци ладањских кућа (вила рустика), камених уломака натписа и гробова. У 5. и 6. веку подручје Дајле насељавају грчки монаси и граде први манастир уз ранохришћанску базилику од које су сачувани остаци подног мозаика. У 9. веку Дајла је бенедиктински ценобиј (лат. coenobium, грч. koinóbion (koinóbios= општи заједнички живот)) — самостан. Топоним Ayla први пут се помиње 1208. године када посед добија аквилејски патријарх. Следећи векови су занимљиви су јер се посед често напушта и још чешће мења власнике. Из непознатих разлога Дајла је напуштена у 13. веку и долази у посед новиградских бискупа. Година 1273. бискуп Николо посед поклања богатој копарској породици Сабини. Племићка породица је обновила самостан и саградила каштел — Каштел Дајла (Castrum Dailae).

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Дајла је имала 396 становника.

Становништво се углавном бави пољопривредом (винова лоза, маслине, жито), рибарством, а у последње време и туризмом.

Према попису становништва из 2001. године у насељу Дајла живела су 364 становника[1] који су живели у 101 породична домаћинства.[2]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[3]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 0 0 196 228 242 289 0 297 419 272 316 354 364 307 364

Напомена:У 1857., 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Новиград, као и део података у 1880. и 1890. У 2001. смањено издвајањем насеља Мареда за које садржи део података до 1991

На попису становништва 1991. године, насељено место Дајла је имало 307 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
154 50,16%
Италијани
  
15 4,88%
Срби
  
9 2,93%
Словенци
  
7 2,28%
Југословени
  
1 0,32%
Мађари
  
1 0,32%
остали
  
3 0,97%
неопредељени
  
12 3,90%
регион. опр.
  
105 34,20%
укупно: 307

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]