Cijanovodonična kiselina

Cijanovodonična kiselina
Ball and stick model of hydrogen cyanide	Spacefill model of hydrogen cyanide
Nazivi
	IUPAC naziv Formonitril; Hidridonitridougljenik;
	Drugi nazivi Form anamonid; Hidrocijanska kiselina; Pruska kiselina; Zyklon B;
Identifikacija
CAS broj	74-90-8 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
3DMet	B00275
ChEBI	CHEBI:18407 ;
ChemSpider	748 ;
ECHA InfoCard	100.000.747
EC broj	200-821-6
KEGG	C01326?;
MeSH	Hydrogen+Cyanide
PubChem C ID	768;
RTECS	MW6825000
UNII	2WTB3V159F ;
UN broj	1051
	SMILES C#N; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	CHN
Molarna masa	27,03 g·mol−1
Agregatno stanje	Veoma bleda, plava, transparentna tečnost
Miris	Ulje gorkog badema
Gustina	0,687 g mL−1
Rastvorljivost u vodi	Meša se
Rastvorljivost u etanol	Meša se
kH	75 μmol Pa−1 kg−1
Kiselost (pKa)	9,21
Baznost (pKb)	4,79
Indeks refrakcije (nD)	1,2675
Viskoznost	201 μPa s
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linearna
Dipolni moment	2,98 D
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C	71,00 kJ K−1 mol−1 (na 27 °C)
Standardna molarna entropija So298	113,01 J K−1 mol−1
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-4,999 MJ kg−1
Std entalpija; sagorevanja ΔcHo298	642 kJ mol−1
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	F+ T+ N
R-oznake	R12, R26/27/28, R50/53
S-oznake	(S1/2), S16, S36/37, S38, S45, S53, S59, S61
NFPA 704	4 4 1
Tačka paljenja	−17.8 °C
Tačka spontanog; paljenja	538 °C (1.000 °F; 811 K)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanski nitrili	Vodonik izocijanid; Izocijanska kiselina; Tiocijanska kiselina; Cijanogen jodid; Cijanogen bromid; Cijanogen hlorid; Cijanogen fluorid; Acetonitril; Aminoacetonitril; Glikolonitril; Cijanogen;
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Cijanovodonična kiselina (pruska kiselina) je neorgansko jedinjenje^[9] sa hemijskom formulom HCN. Ona je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature na 26 °C. Cijanovodonik je linearni molekul, sa trostrukom vezom između ugljenika i azota. Manje zastupljeni tautomer cijanovodonika je HNC, vodonik izocijanid.

Cijanovodonična kiselina je slaba kiselina sa pK_a od 9,2. Ona se delimično jonizuje u vodenom rastvoru, pri čemu se formira cijanidni anjon, CN^–. Rastvor vodonik cijanida u vodi se naziva cijanovodonična kiselina. Soli cijanovodonika su poznate kao cijanidi.

HCN ima slab, gorak, bademu sličan ukus, koji neki ljudi ne mogu da detektuju.^[10] Ovo isparljivo jedinjenje je korišteno kao inhalacioni otrov za pacove i ljude. Joni cijanida ometaju respiratorne enzime koji sadrže gvožđe.

HCN se proizvodi na industrijskoj skali i koristi kao prekurzor mnogih hemijskih jedinjenja u opsegu od polimera do lekova.

Reference

^ „Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 4. 6. 2012.
^ „hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 18. 10. 2009. Main. Приступљено 4. 6. 2012.
^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd изд.). Oxford: Pergamon Press.
^ Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.
^ Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.
^ Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a08_159.pub2.
^ „Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Приступљено 31. 3. 2010.

Literatura

Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.

Spoljašnje veze

[1] „Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 4. 6. 2012.

[2] „hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 18. 10. 2009. Main. Приступљено 4. 6. 2012.

[3] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[4] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[5] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[6] Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd изд.). Oxford: Pergamon Press.

[7] Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.

[8] Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.

[Ullmann-9] Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a08_159.pub2.

[10] „Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Приступљено 31. 3. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]