Достиника
Достиника (грч. Δοστινίκα) или Дестиник (грч. Δεστινίκον) је бивши утврђени град из раног средњовековног периода у тадашњој Кнежевини Србији. Помиње се два пута у знаменитом историографском делу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959), под насловом „О управљању Царством”. Први помен се односи на покушај кнежевића Клонимира из српске династије Властимировића да крајем 9. века преотме власт од свог сродника, тадашњег владајућег кнеза Петра, а управо тим поводом забалежено је и Клонимирово запоседање града званог Достиника. Други помен у истом извору налази се у оквиру списка насељених градова Кнежевине Србије, где је Дестиник забележен на првом месту. У науци се сматра да оба податка означавају исти град.[1][2]
Поводом питања о изворном називу, географском положају и статусу града, у историографији су изношене разне претпоставке.[3][4][5][6]
Назив
[уреди | уреди извор]Пошто је назив града забележен само на грчком језику, у две сродне варијанте (грч. Δοστινίκα, Δεστινίκον), научници су покушали да пронађу одговор на питање о изворном српском облику назива, што је довело до предлагања разних решења, од дословних читања (Достиника, Дестиник) преко покушаја реконструкције старог облика (Дъстница, Дъстъникъ), до разних слободнијих тумачења (Дръстникъ, Дрсъникъ).[7]
Положај
[уреди | уреди извор]Поводом питања о географском положају града такође су изношене разне претпоставке. Полазећи од Порфирогенитовог казивања о Клонимировом покушају преврата и запоседању града, поједини научници су на основу податка о Клонимировом повратку из избеглиштва у Бугарској сматрали да се град налазио негде у близини тадашње српско-бугарске границе. Тим поводом су предлагана разна решења на ширем простору око Старог Раса, уз додатно указивање на друге могућности:
- Претпостављени положај на доњој Дрини, код села Дисит и Десна (Шафарик)
- Дежева (Новаковић, Грот)
- у атару села Врсјенице, у околини Сјенице (Јиричек, Шишић)
- Село Дрсник код Пећи, локалитет Јеринина кула (Скок)
- Ждрело у Руговској клисури код Пећи или Градиште Геђе на Белом Дриму, између Ђаковице и Призрена (Новаковић)
Статус
[уреди | уреди извор]Поводом питања о статусу и значају града, поједини научници су на основу Клонимировог запоседања управо тог града у склопу борбе за власт, као и на основу помена града на првом месту међу утврђеним местима Кнежевине Србије, указали на могућност да је град био престоница Србије.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ферјанчић 1959, стр. 53, 58.
- ^ Moravcsik & Jenkins 1967, стр. 156-157, 160-161.
- ^ Дероко 1950, стр. 74.
- ^ Благојевић 1983, стр. 57-58.
- ^ Благојевић & Медаковић 2000, стр. 39-30.
- ^ Мишић 2010, стр. 183.
- ^ Ферјанчић 1959, стр. 58.
- ^ Достиника - прва престоница Србије („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Moravcsik, Gyula; Jenkins, Romilly, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
