Достиника
Достиника (Дестиник, Даштаник; грч. Ντοστινίκ, Δεστινίκον; лат. Dostinica[1]) је била најстарија позната престоница Србије (?—друга половина X века) и седиште прве српске државе под Властимировићима. Она се помиње на првом месту међу насељеним градовима у крштеној односно балканској Србији, у спису „О управљању Царством” византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), насталог средином X века. Њен положај, као и остаци, до данас нису утврђени, али се сматра да се налазила на простору између данашњих Пријепоља и Сјенице односно у релативној близини границе са тадашњом Бугарском која се налазила у Расу.
Могући положај Достинике према различитим ауторима
[уреди | уреди извор]- На доњој Дрини, код села Дисит и Десна (Шафарик)
- Дежева (Новаковић, Грот)
- у атару села Врсјенице, у околини Сјенице[2] (Јиричек, Шишић)
- Село Дрсник код Пећи, локалитет Јеринина кула (Скок)
- Ждрело у Руговској клисури код Пећи или Градиште Геђе на Белом Дриму, између Ђаковице и Призрена (Новаковић)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Johann Gotthelf von Stritter, Memoriae populorum, olim, ad Danubium, Pontium Euxinum, Paludem Maeotidem, Caucasum, Mare Caspium, et inde magis ad septemtriones incolentium, Impensis Academiae Scientiarum, 1779
- ^ Достиника - прва престоница Србије („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]- Ферјанчић, Божидар (2007) [1959]. Византијски извори за историју народа Југославије II. Београд. ISBN 978-86-83883-08-0.
