Руговска клисура
| Руговска клисура | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Општина | Пећ |
| Држава |  Србија, Косово и Метохија |
| Координате | 42° 41′ 32″ С; 20° 10′ 07″ И / 42.692222° С; 20.168611° И |
| Врста споменика | геолошки |
| Година заштите | 1985. |
| Површина | 4,301 ha |
Руговска клисура је 25 километара дугачка и преко 300 метара дубока клисура у Метохији, која се пружа од превоја Чакор на западу до Пећи на истоку. За заштићено подручје је проглашена 1985. године, на површини од 4301 ha.
Локација
[уреди | уреди извор]Споменик природе Руговска клисура се Налази између Проклетија на југу и Мокре планине, Хајле и Жљеба на северу. Кроз њу протиче река Пећка Бистрица. На излазу из клисуре је смештен град Пећ. Током плеистоцена, клисуром је силазио Пећки (Руговски) ледник и код Пећке патријаршије, створио је 260 метара високе морене. На улазу у кањон налази се Пећка патријаршија, историјско и духовно седиште Српске православне цркве.
.svg)
Биодиверзитет
[уреди | уреди извор]На овом подручју живи преко 65 ендемских и субендемских врста биљака, међу којима и неке веома ријетке, као што су Наталијина рамонда, као и Српска рамонда.[1]
Решење - акт о оснивању
[уреди | уреди извор]Одлука о стављању под заштиту Руговске клисуре као споменика природе 02-број 011/312 - СО Пећ. Службени лист САПК бр. 35/88
Туризам
[уреди | уреди извор]Руговска клисура је популарно туристичко место.[2] Туристичка понуда укључује виа феррату која је отворена 2013. године[3] и пешачке стазе као што је дуга планинарска стаза Врхови Балкана.
Види још
[уреди | уреди извор]- Проклетије
- Пећка Бистрица
- Ледник
- Пећине испоснице на обалама пећке Бистрице
- Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://www.putokaz.me/planinarske-ture/1271-spomenik-prirode-rugovska-klisura
- ^ https://www.turizmopedija.com/rugovska-klisura/
- ^ „Udhëtimi në Shtegun e Hekurt”. Top Channel (на језику: албански). 2013-10-26. Приступљено 2015-01-03.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
- Д. Родић и М. Павловић (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Завод за заштиту природе Србије
- Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије
- Регистар заштићених добара
- Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања
- "Време", 12. нов. 1934
Објекти геонаслеђа Србије | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Национални паркови |  | ||||||||
| Предели изузетних одлика | |||||||||
| Резервати природе | |||||||||
| Споменици природе |
| ||||||||
