Грлица (Урошевац)
Грлица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Урошевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 323[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 17′ 19″ С; 21° 13′ 00″ И / 42.2886° С; 21.2167° ИКоординате: 42° 17′ 19″ С; 21° 13′ 00″ И / 42.2886° С; 21.2167° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 537 м |
.svg)  Грлица Грлица на мапи Србије | |
Грлица (алб. Gërlicë) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 323 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Село је у подножју истоименог брда (763 м), које се диже с леве (северне) стране Бродске клисуре на Лепенцу. Разбијеног је типа. Поред главног дела села који се зове Грлица, један део му је поред Лепенца, на месту Провалија, на удаљењу од првог дела око 2 км. Селу припада и заселак Доња Грлица, који лежи у близини Неродимке, јужно од Старог Качаника, на удаљењу од главног сеоског дела око 4 км. У свим деловима села куће су груписане. За разлику од засеока Доње Грлице, главни део села се често назива Горњом Грлицом. Осим нових српских досељеника, настањених у Доњој Грлици, у селу живе само Албанци. Кажу да им преци нису затекли село, да је било „батал“.
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Срби
- Ђорђевић (2 куће) 1920. из Сиринића, на куповицу.
- Ђерић (1 кућа) 1920. из Шипана (Гацко), на куповицу.
- Банаш (1 кућа) и Окиљевић (1 кућа) 1928. из Гацка, на куповицу.
- Крстић (1 кућа) 1929. из Липе (Смедерево), на куповицу.
- Глоговац (3 кућа) и Бован (2 к.) 1929. из Чичева (Коњиц), на утрину.
Албанци
- Пруша (8 кућа). Од фиса Круе Зи. Досељен око 1830. из Пруше у Малесији. Појасеви су му у 1931. од досељења били: Дервиш Исљам, Мемет, Лимон, Џељадин (55 година).
- Кардак (14 кућа). Од фиса Краснића. Досељен из Малесије кад и Пруша. [2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Грлица има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 322 (99,69%) |
| Бошњаци | 1 (0,31%) |
| Укупно | 323 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 115 | |
| 1953. | 134 | |
| 1961. | 181 | |
| 1971. | 260 | |
| 1981. | 250 | |
| 1991. | 344 | |
| 2011. | 323 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 292. COBISS.SR 155363340
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)