Милош Бојовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милош Бојовић
Личне информације
Датум рођења (1938-06-25)25. јун 1938.
Место рођења Приштина, Краљевина Југославија
Датум смрти 5. август 2001.(2001-08-05) (63 год.)
Место смрти Београд, СР Југославија
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1957—1969
1963—1964
Партизан
ОКК Београд
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија

Милош Бојовић (25. јун 19385. август 2001) био је југословенски и српски кошаркаш, правник, спортски новинар и политичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. јуна 1938. године. Основну школу је завршио у Приштини. Једно краће време породица одлази да живи у Крагујевац 1952. године, а затим се сви пресељавају у Београд 1954 године. У Београду Милош је завршио гимназију и већ тада почиње да тренира кошарку, као шеснаестогодишњак у јуниорској екипи Партизана. Читаву играчку каријеру је провео у београдском Партизану. Током 13 сезона, одиграо је 202 утакмице и постигао 4.086 поена.[1] Био је три пута први стрелац Партизана (1962, 1963 и 1964). Бојовић се налази на првом месту по броју постигнутих поена на једној утакмици за Партизан. Дао је 59 поена на утакмици против Слована из Братиславе 1964. године.[2]

Био је на позајмици у ОКК Београду за сезону 1963/64. када је тај тим играо у Купу европских шампиона. Током три утакмице просечно је постизао 7,3 поена.[3][1]

Био је члан репрезентације Југославије која је освојила бронзану медаљу на Европском првенству 1963. у Вроцлаву у Пољској. Током шест утакмица на турниру просечно је постизао седам поена по утакмици.[4] Био је члан националног тима који је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 1965. у Совјетском Савезу. Током шест одиграних утакмица просечно је постизао шест поена по мечу.[5]

Након завршетка играчке каријере, радио је као главни тренер јуниорског тима Партизана од 1969. до 1972. После тога био је члан стручног штаба Партизана.[1] Током касних 1980-их, Бојовић је био председник Кошаркашког савеза Београда.

Остало[уреди | уреди извор]

Радио је као спортски новинар и писао о кошарци. Године 1963. године почео је да ради у листу Политика, а затим у новооснованој Политици Експрес. Током 1970-их пратио је и писао о националном кошаркашком тиму.[1]

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Године 1986. отворио је своју адвокатску канцеларију заједно са супругом Весном. Једно време је обављао функцију државног правобраниоца СР Југославије.[1]

Почетком 1990-их Бојовић је био посланик у Народној скупштини Србије. Изабран је на општим изборима у Србији 1990. године. Касније је изабран за Савезни парламент СР Југославије.[1]

Преминуо је после дуге и тешке болести 5. августа 2001. године у Београду у 63 години живота.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Miloš Bojović – Miško Boem” (PDF). okkbeograd.org.rs. Приступљено 26. 5. 2020. 
  2. ^ „Znate li koji košarkaš Partizana je dao najviše poena na jednoj utakmici u istoriji? | Telegraf - Nanovije vesti”. telegraf.rs. Приступљено 2017-08-17. 
  3. ^ „Champions Cup 1963-64”. pearlbasket.altervista.org. Приступљено 27. 5. 2020. 
  4. ^ „1963 Yugoslavia 7 - Milos Bojovic”. fiba.basketball. Приступљено 26. 5. 2020. 
  5. ^ „1965 Yugoslavia 13 - Milos Bojovic”. fiba.basketball. Приступљено 26. 5. 2020. 
  6. ^ „Времеплов (5. август)”. РТС. 5. 8. 2009. Приступљено 23. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]