Душан Трбојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Душан Трбојевић
Dusan Trbojevic.jpg
Душан Трбојевић
Датум рођења(1921-05-28)28. мај 1921.
Место рођењаЛапат
Краљевина СХС
Датум смрти2. јун 2003.(2003-06-02) (82 год.)
Место смртиЧикаго
Илиноис, САД
ВојскаЈугословенска војска у отаџбини
Године службе1941. — 1945.
Чинпотпоручник
Битке/ратовиДруги светски рат

Душан Трбојевић (Лапат, 28. мај 1921Чикаго, 2. јун 2003) био је командант Омладинског батаљона у Поцерској војно-четничкој бригади у Југословенској војсци у отаџбини током Другог светског рата. После рата важио је за истакнутог политичког емигранта.[1]

Биографија[уреди]

Родио се у селу Лапату недалеко од Плашког, у Лици, од оца Милована и мајке Цвете. Основну школу и нижу гимназију завршава у родном крају 1935. године, када конкурише за питомца Војно-техничког завода у Крагујевцу и исту школу завршава 1939. године. После завршене школе био је запослен у другом одељењу Војно-техночког завода све до априла 1941. године.

Други светски рат[уреди]

Половином маја 1941. долази у родни крај где се задржава само месец дана и поново враћа у Србију, под врло тешким околностима, у време страшног злочина и покоља српског становништва у усташкој Хрватској. Кратко време проводи у Београду, одакле одлази на службу у Шабац. Крајем августа 1941. напушта Шабац и ступа у Церски четнички одред под командом Драгослава Рачића. Учесник је у свим борбама од 1941. до 1945. године, под командом капетана а доцније пуковника Рачића, налазећи се на разним положајима, почев од обичног борца, десетара, наредника, командира чете и на крају команданта Омладинског батаљона у чину потпоручника у Поцерској војно-четничкој бригади.

Босанска голгота[уреди]

Оболева од тифуса 1945. године у околини Горажда. Транспортован је са већом групом тифусара и рањеника на путу од Јабуке (испред Месића) за Подроманију; под страшном хладноћом и снегом завејаним путевима, промрзле су му ноге тако да ће му касније бити ампутирано пола стопала десне ноге. Немци, који су се повлачили из Грчке, успут су прихватали комунистичке и четничке рањенике и транспортовали их за Сарајево фебруара 1945. године, а затим су га даље пребацили за Аустрију на даље лечење.

Емиграција[уреди]

Душан Трбојевић у свом дому у Чикагу

Петнаест месеци проводи на лечењу у разним болницима Аустрије, и почетком маја 1946. године стиже у официрски логор (бивших југословенских ратних заробљеника) Марк-Понгао и ту остаје до децембра. У то време бива премештен у логор Астен крај Линца, где ступа у брак 1950. са својом супругом Адом. Исељавају се за Америку фебруара 1952. године, по доласку у Чикаго Душан постаје члан цркве и Српске народне одбране. Активно учествује у свим националним делатностима српске политичке емиграције. Више година је био члан Редакције одбора листа "Слобода" Српске народне одбране у Америци. Постаје члан Централног и Извршног одбора СНО. Написао је више чланака и ратних доживљаја у листу „Равногорска мисао“. 1998. године је објавио књигу "Церско - мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића ".

Доброчинство[уреди]

Организује помагање поправке Саборног храма у родном крају Плашком (седиште Горњо- карловачке епархије пре Другог светског рата). Душан Трбојевић је један од дванаест Срба, на челу са др Рајком Томовићем, који су организовали друштво „Пресвете Богородице“ и купили имање на коме је подигнут манастир Нова Грачаница, на Трећем језеру близу Чикага. Помогао је и градњу храма Св. Саве у Београду. Редовно је слао помоћ ратној сирочади из Крајине и Босне и Херцеговине током и после ратова деведесетих година.

Референце[уреди]

  1. ^ „Душан Трбојевић”. Погледи. Приступљено 25. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]