Пређи на садржај

Душко Ивановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душко Ивановић
Ивановић са Црвеном звездом 2022.
Лични подаци
Датум рођења (1957-09-01)1. септембар 1957.(66 год.)
Место рођења Бијело Поље, НР Црна Гора, ФНР Југославија
Држављанство Црна Гора
Висина 1,97 m
Информације о каријери
НБА драфт 1979. / није изабран
Проф. каријера 1980—1994. (играчка)
1993—данас (тренерска)
Позиција бек / крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1980—1987.
1987—1990.
1990—1992.
1992.
1992—1993.
1993—1994.
Будућност
Југопластика
Ђирона
Лимож
Ђирона
Фрибур Олимпик
Тренерска каријера
1993—1994.
1994—1995.
1995—1999.
1997—2000.
1999—2000.
2000—2005.
2005—2008.
2008—2012.
2014—2015.
2014—2015.
2016—2017.
2018—2019.
2019—2021.
2022—2023.
2023—2024.
Фрибур Олимпик (пом.)
Ђирона (пом.)
Фрибур Олимпик
Швајцарска
Лимож
Саски Басконија
Барселона
Саски Басконија
Босна и Херцеговина
Панатинаикос
Химки
Бешикташ
Саски Басконија
Црвена звезда
Саски Басконија

Душко Ивановић (Бијело Поље, 1. септембар 1957) црногорски је кошаркашки тренер и бивши кошаркаш. Током играчке каријере играо је на позицијама бека и крила.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је започео у Јединству из Бијелог Поља. У својој каријери играо је за Будућност, Југопластику, Ђирону, Лимож и Фрајбург. Почетком 1980-их, био је капитен Будућности. Био је капитен славне генерације Југопластике, са којом је освојио два узастопна наслова европског првака, данашња Евролига (1989. и 1990), три титуле југословенског првака и куп. У сезонама 1982/83, 1983/84. и 1987/88. предводио је листу најбољих стрелаца у југословенском првенству.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру започео је 1993. у Фрајбургу, где је играо као играч и помоћни тренер. У сезони 1994/95. био је помоћни тренер шпанске Ђироне. Четири године водио је швајцарски Фрибур, а истовремено је водио и швајцарску репрезентацију. Водио је још француски Лимож и Саски Басконију.

Ивановић је 2005. постао главни тренер Барселоне. Са њима је 2007. освојио Куп Краља.[1] Међутим, након две и по године, добио је отказ 14. фебруара 2008. након лоших резултата.[2]

Од 2008. до 2012. поново је водио свој бивши клуб Саски Басконију. У сезони 2008/09. Ивановић је понео награду за најбољег тренера у Шпанији. Три пута је у сезони био тренер месеца, а до краја јануара имао је сјајан резултат у лиги од 19 победа и само једног пораза. Уз то Ивановић је први тренер под којим је неки тим имао само четири пораза у регуларној сезони, а то дотад није успело Жељку Обрадовићу (1996/97), Аиту (2000/01) и Јоану Плази (2006/07), који су имали пет пораза.[3] Са Басконијом је био првак Шпаније 2010. године.[4]

У јануару 2014. је постао селектор репрезентације Босне и Херцеговине.[5] Водио је репрезентацију БиХ у квалификацијама и на Европском првенству 2015. у Француској, где је освојено претпоследње место.

У јуну 2014. године Ивановић је постаo тренер грчког Панатинаикоса.[6] Добио је отказ почетком маја 2015, након пораза у “ОАКА” дворани од највећег ривала Олимпијакоса (77:66) у грчком првенству, после чега је Панатинаикос изгубио шансе за прво место и предност домаћег терена пред почетка плеј-офа. Ивановић је клуб предводио до освајања националног купа и четвртфинала Евролиге.[7]

У марту 2016. Ивановић је постао тренер Химкија.[8] У периоду од 2018. до 2019. тренирао је Бешикташ, а након тога и шпанску Саски Басконију.

У новембру 2022. постављен је за тренера Црвене звезде.[9] У сезони 2022/23. са Црвеном звездом је освојио Куп Радивоја Кораћа и првенство Србије док је у финалу Јадранске лиге поражен од Партизана. Такмичење у Евролиги клуб је завршио на 10. месту са скором 17-17. Ивановић је почео и сезону 2023/24. у Црвеној звезди али је добио отказ 21. октобра 2023. године.[10] Девет дана након отказа у Звезди, Ивановић је по четврти пут постављен за тренера шпанске Басконије.[11] Са Басконијом је стигао до четвртфинала Евролиге где је поражен од Реал Мадрида (3:0) док у шпанској АЦБ лиги клуб није успео да избори пласман у плејоф. Ивановић је 27. маја 2024. споразумно раскинуо уговор са Басконијом.[12]

Тренерски

[уреди | уреди извор]

Тренерска статистика

[уреди | уреди извор]

Евролига

[уреди | уреди извор]
Екипа Година ОУ П И П : И (%) Исход
Басконија 2000/01. 22 15 7 .682 Пораз у финалу
2001/02. 15 11 4 .650 Испадање у фази топ 16
2002/03. 20 11 9 .526 Испадање у фази топ 16
2003/04. 20 13 7 .650 Испадање у фази топ 16
2004/05. 20 11 9 .542 Пораз у финалу
Барселона 2005/06. 25 14 11 .560 Пораз у утакмици за треће место
2006/07. 23 14 9 .609 Пораз у четвртфиналу
2007/08. 14 9 5 .643 Пораз у четвртфиналу
Басконија 2008/09. 21 14 7 .667 Пораз у четвртфиналу
2009/10. 20 11 9 .550 Пораз у четвртфиналу
2010/11. 20 10 10 .500 Пораз у четвртфиналу
2011/12. 10 5 5 .500 Испадање у регуларном делу сезоне
2012/13. 6 1 5 .167 Добио отказ
Панатинаикос 2014/15. 28 13 15 .464 Пораз у четвртфиналу
Химки 2015/16. 4 2 2 .500 Испадање у фази топ 16
Басконија 2019/20. 13 6 7 .462 Прекинута сезона услед пандемије ковида 19
2020/21. 34 18 16 .529 Испадање у регуларном делу сезоне
2021/22. 9 3 6 .333 Добио отказ
Црвена звезда 2022/23. 27 16 11 .593 Испадање у регуларном делу сезоне
2023/24. 4 1 3 .250 Добио отказ
Укупно 355 198 157 .558

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Duško Ivanović sa Barselonom osvojio Kup kralja”. krstarica.com. 12. 2. 2007. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2016. 
  2. ^ „Duško Ivanović dobio otkaz u Barseloni”. sport.blic.rs. 14. 2. 2008. Приступљено 26. 3. 2014. 
  3. ^ „Duško Ivanović trener godine u Španiji”. sport.blic.rs. 10. 5. 2009. Приступљено 26. 3. 2014. 
  4. ^ „Barselona u šoku, Kaha Laboral šampion Španije”. sport.blic.rs. 16. 6. 2010. Приступљено 7. 7. 2016. 
  5. ^ „Duško Ivanović umesto "Ace trice" selektor košarkaša BiH”. sport.blic.rs. 22. 1. 2014. Приступљено 26. 3. 2014. 
  6. ^ „Ivanović preuzeo Panatinaikos”. kosarka.me. 11. 6. 2014. Приступљено 26. 3. 2014. 
  7. ^ „Ivanović napustio Panatinaikos”. b92.net. 3. 5. 2015. Приступљено 27. 11. 2015. 
  8. ^ „Ivanović preuzeo Himki!”. mondo.rs. 15. 3. 2016. Приступљено 25. 3. 2016. 
  9. ^ „Душко Ивановић нови тренер Црвене звезде!”. kkcrvenazvezda.rs. 14. 11. 2022. Приступљено 15. 11. 2022. 
  10. ^ „KK CRVENA ZVEZDA MERIDIANBET – DUŠKO HVALA NA SVEMU!”. Crvena zvezda. Приступљено 21. 10. 2023. 
  11. ^ „Baskonija prelomila i vratila Ivanovića, debi protiv Partizan Mozzart Beta”. mozzartsport.com. 30. 10. 2023. Приступљено 27. 5. 2024. 
  12. ^ „Duško Ivanović napustio Baskoniju”. mozzartsport.com. 27. 5. 2024. Приступљено 27. 5. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]