Стефка Костадинова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стефка Костадинова
Стефка Георгиева Костадинова
Stefka Kostadinova.JPG
Личне информације
Датум рођења(1965-03-25)25. март 1965.(54 год.)
Место рођењаПловдив
Бугарска
Висина1,80 м
Маса60 км
Спортске информације
СпортСкок увис
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и)2,09 (1987) на отвореном
2,05 (1987) у дворани

Стефка Костадинова, (буг. Стефка Костадинова; 25. марта 1965., Пловдив, Бугарска - ) бивша је бугарска атлетичарка специјалиста за скок увис и тренутна председница Бугарског олимпијског комитета.[1]

Спортски успеси[уреди]

Стефка Костадинова освојила је златну олимпијску медаљу на Олимпијским играма у Атланти 1996, притом поставивши олимпијски рекорд за жене који је износио 2,05 м. Освојила је и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988. Двострука је светска првакиња у дворани, први пут на Светском првенству у атлетици 1987. у Риму, а други пут на Светском првенству у атлетици у Гетеборгу 1995.

Такмичила се на пет ИААФ-ових светских првенстава у атлетици у дворани: Париз 1985, Индијанаполис 1987, Будимпешта 1989, Торонто 1993. и Париз 1997. Освојила је златну медаљу на свих пет такмичења. Такође је освојила златне медаље на свим Европским атлетским првенствима на којима је наступила. Европска је првакиња на отвореном из Штутгарта 1986. и четверострука европска дворанска првакиња из Атине 1985, Левену 1987, Будимпеште 1988. и Париза 1994.

Костадинова и даље држи светски рекорд у скоку увис с прескочених 2,09 м које је прескочила на Светском првенству 1987. у Риму. Њен светски рекорд је један од најстаријих у савременој атлетици. Укупно је поставила седам светских рекорда - три на отвореном и четири у дворани. Прескочила је 2 метра више од стотину пута, што је још непоновљени успех у женском скоку увис. Овај успех добија на тежини још више знајући да већина скакачица никад не прескочи два метра.

Награде и признања[уреди]

Костадинова је проглашена бугарском спортисткињом године четири пута (1985, 1987, 1995. и 1996). Уврштена је у најбољих десет атлетичарки 20. века, према ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација).

Родила је сина Николаја 1995, само неколико месеци пре освајања златне медаље на Светском атлетском првенству 1995. Четири године касније, 1999, развела се од дугогодишњег супруга, Николаја Петрова. Исте године одлучила је и службено прекинути професионалну каријеру, иако није наступила ни на једном важнијем спортском такмичењу од Светског првенства у дворани 1997.

Након спортског пензионисања почела се бавити спортском администрацијом. Од 1999. била је на разним местима у бугарском спорту, као нпр. потпредседница Бугарског атлетског савеза или заменица министра спорта у Бугарској од 2003. до 2005. године.

Дана 11. новембра 2005. изабрана је за председницу Бугарског олимпијског комитета заменивши Ивана Славкова кога је отпустио МОК због непоштовања неких етичких норми.[2]

Године 2012. примљена је у Кућу славних међународне атлетске федерације.[3]

Резултати и медаље[уреди]

Врста такмичења Место и година резултат медаља рекорд Датум
Олимпијске игре Сеул 1988. 2,01 сребро
Атланта 1996. 2,05 злато ОР (олимипијски рекорд)
Светско првенство Рим 1987 2,09 злато СР (светски рекорд) 30. август 1987.
Гетеборг 1995. 2,01 злато
Европско првенство Штутгарт 1986. 2,00 злато
Светско првенство у дворани Париз 1985 1,97 злато
Индијанаполис 1987. 2,05 злато СР у дворани 8. март 1987.
Будимпешта 1989. 2,02 злато
Торонто 1993. 2,02 злато
Париз 1997 2,02 злато
Европско првенство у дворани Пиреј 1985. 1,97 злато 2. март 1985.
Лијевен 1987. 1,97 злато
Будимпешта 1988. 2,04 злато 5. март 1988.
Ђенова 1992. 2,02 сребро 28. фебруар 1992.
Париз 1994. 1,98 злато 11. март 1994.
Остала такмичења Софија 1986. 2,07 изједначен СР 25. мај 1986.
Софија 1986. 2,08 СР 31. мај 1986.
Остала такмичења у дворани Ђенова 1987. 2,04 - СР у дворани 31. јануар 1987.
Пиреј 1988. 2,06 СР у дворани 20. фебруар 1988.

Референце[уреди]

  1. ^ „Stefka Kostadinova - Biography”. SR/Olimpic sports. Приступљено 29. 1. 2019. (на језику: енглески)
  2. ^ „Kostadinova ponovo na čelu Bugarskog olimpijskog komiteta”. Blic. Приступљено 29. 1. 2019. 
  3. ^ „Kostadinova i Balaš u atletskoj Kući slavnih”. Blic. Приступљено 29. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]