Оскар Ковач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Оскар Ковач (Зрењанин, 1937) српски је економиста и професор Мегатренд универзитета и политичар.

Биографија[уреди]

Оскар је рођен у породици Илеша Ковача и Розалије Немеш, 1937. године у Зрењанину, где је и завршио гимназију. Економски факултет Универзитета Београду, завршио је 1960. године. На истом факултету је магистрирао 1967. и докторирао 1971. године. Био је специјализант на Лондојској школи економије и политичких наука[1] 1966—1967, са стипендијом OECD. Године 1979—1980. провео је на Масачусетском технолошком институту у САД, захваљујући стипендији Америчке асоцијације учених друштава.

Каријера[уреди]

До краја 1965. године Оскар Ковач био је шеф Сектора у Заводу за планирање СР Србије, Београд; затим у годинама 1965—1972. научни истраживач и директор сектора у Институту економских наука, Београд. Године 1972. био је биран за доцента, 1978. за ванредног професора, а 1984. године за редовног професора Економског факултета Универзитета у Београду. У периоду 1983—1985. био је декан Економског факултета у Београду. Био је шеф катедре за међународну економију (1992—1996.), председник комисије за докторате и члан Управног одбора факултета.

Обављао је одговорне послове у свим врстама професионалних организација економиста и њихових часописа и шеф Комитета за међународне односе Друштва економиста Југославије (1981—1984). Члан је Одбора за економске науке САНУ. Био је главни уредник часописа за друштвену теорију и критику „Гледишта”.

Професор Ковач је са предавањима по позиву учествовао у раду Економског института Мађарске академије наука, Америчке асоцијације за славистичке студије, New York Council on Foreign Relations, конференције УН у Бангкоку, Међународне организације рада у Женеви, Универзитета у Сеулу, Универзитета у Хамбургу и Минхену, Центру за студије трећег света у Мексику, Централно­европском универзитету у Прагу, Светској банци и ОЕЦД.

Професор Ковач објавио је 350 радова (шестнаест књига, самостално или у коауторству). Од тога 3 на мађарском, а 57 на светским језицима. Од ових је 39 објављено у иностранству. Његови важнији радови покривају следеће области: Платни биланс и међународне финансије. Монографија о релевантности платнобилансног ограничења при формулисању концепције привредног развоја и економске политике. Утврђује све додирне тачке домаће са међународном привредом и указује на импликације тога за мале и отворене тржишне економије. Развија низ савремених метода економске анализе, посебно у области финансијских односа са иностранством. Као и у својим другим радовима, нове теоријске концепте и аналитичке методе професор Ковач, тамо где је то примерено, примењује на југословенску економску стварност. У овој монографији он је дао значајан научни допринос унапређењу политике девизног курса и развоју концепта девизног тржишта у Југославији. Такође је подробно доказивао нужност повезивања домаћих тржишта робе и фактора производње са истоврсним иностраним тржиштима, не пропуштајући да укаже и на тешкоће које ће због тога настајати.

На темељу теоријског и аналитичког инструментаријума припремљеног у овој монографији, професор Ковач је у раду Reintegration of Yugoslavia Into the World Economy, користећи међународна искуства, конструисао и применио један макро­економски модел, први ове врсте у нас, који омогућава тестирање конзистентности и избор одговарајућег сценарија реорганизације спољног дуга СР Југославије. Успешна реорганизација тог дуга, уз одређени прилив свежег капитала, неопходан је услов сваке смислене развојне стратегије.

Спољноекономска равнотежа и привредни раст монографија у целини посвећена проблемима у спољноекономским односима које са собом доноси привредни развој. Садржи ауторов економетријски модел за пројекцију привредног раста и анализу конзистентности политика одржавања домаће и спољноекономске равнотеже. Модел је више пута примењиван у средњерочним пројекцијама макро­економских агрегата у Југославији и у раду М. Обрадовића у Француској. Садржи и целовиту теоријску основу за вођење политике економских односа са иностранством.

На сличан начин методолошка решења из његове студије Ефективна заштита и конкурентност југословенске привреде, из 1992. године, сада један институт поново примењује у циљу сагледавања политике заштите југословенске привреде, коју би она могла да понуди као услов за регулисање чланства СРЈ у Светској трговинској организацији.

Године 2000. је постао министар за економску и власничку трансформацију у Влади Миломира Минића. У току тог мандата спроведен је велики број приватизација друштвених предузећа.

У 2002. и 2003. години је два издања доживела најновија књига професора Ковача Међународне финансије. На више од двадесет штампарских табака се истражују нови феномени и проблеми настали у светској привреди након престанка система фиксних девизних курсева, снажне либерализације међународних кретања капитала, растуће транснационализације пословања предузећа и банака. Рад се посебно бави теоријским питањима детерминације нивоа и кретања девизних курсева, новим елементима у механизмима прилагођавања платног биланса, настанком и функционисањем Европске монетарне уније.

У описаним радовима професор Ковач успешно спаја ригорозна теоријска разматрања са емпиријским економским анализама југословенске привреде. Сматра се врсним познаваоцем међусобних релација кључних макроекономских агрегата, као и односа домаћих и екстерних фактора и ограничења привредног развоја. Посебно значајним се сматра његово указивање на чињеницу да Југославија и Србија, као релативно мале привреде, морају да следе политику веће специјализације у производњи и у извозу, што поставља сложена питања пред будућу развојну политику. Резултати његових истраживања дају допринос формирању стратешке развојне и средњерочне економске политике.

Политичка каријера[уреди]

Проф. др Оскар Ковач је дуго година био истакнути члан Социјалистичке партије Србије.[2]

Био је члан члан Комисије за израду Дугорочног програма економске стабилизације и шеф групе за систем и политику економских односа са иностранством (1981—1983.) за шта је одликован Орденом рада са црвеном заставом 1985. године.

Оскар Ковач је био члан Савезног извршног већа СФР Југославије (мај 1986 — март 1989) и потпредседник Савезне владе СР Југославије 1992. године.

После октобарских промена, у прелазној Владе Миломира Минића 2000. године, био је министар за економску и власничку трансофмацију, а памте га по томе што је омогућио брзопотезну приватизацију неких великих предузећа.[2] Од октобра 2000. до јануара 2001. године, када је успостављена нова Влада чији је премијер био Зоран Ђинђић, одиграо се и велики број секундарних приватизација.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ London School of Economics and Political Science
  2. 2,0 2,1 „Ковач:Не разумем питање о моралу”. Б92. 20. 7. 2006. Приступљено 06. 10. 2018. 
  3. ^ Николић Ђаковић, Тања (22. 5. 2011). „Приватизација:Оглодана Србија”. Б92.