Електротехнички факултет Универзитета у Београду

Електротехнички факултет Универзитета у Београду
Електротехнички факултет Универзитета у Београду
	Зграда Електротехничког факултета
Тип	државни
Оснивање	26. август 1948.; пре 77 година
Родитељска; институција	Универзитет у Београду
в.д. декана	Зоран Чича
Академско особље	186 (2025/26)
Број студената	5.335 (2023/24)
Локација	Београд, Србија; 44° 48′ 21″ С; 20° 28′ 34″ И / 44.8057° С; 20.4762° И
Веб-сајт	www.etf.bg.ac.rs

Електротехнички факултет (скраћено ЕТФ) је високошколска установа Универзитета у Београду. Основан је 26. августа 1948. године. Тренутни вршилац дужности декана је др Зоран Чича^[3].

Прво универзитетско предавање из области електротехнике у Србији одржано је 1894. године.^[4] Професор Стеван Марковић је био први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Марковић је 1898. основао и прву електротехничку лабораторију у Србији.

Помогао је организовању факултетске наставе у Нишу, Новом Саду, Чачку, Приштини и Подгорици, чиме је директно допринео даљем развоју електротехничких дисциплина и ван својих ужих факултетских граница. Кроз овај вид сарадње, а и на друге начине, пружана је истовремено и помоћ у подизању кадрова, који су постепено преузимали послове у настави на својим матичним факултетима.

Студенти при упису прве године студија бирају између модула ЕР (Електротехника и рачунарство) и СИ (Софтверско инжењерство). Студенти ЕР смера у другој години студија бирају даљу специјализацију уписивањем једног од тренутно доступних ЕР модула:

Електроника и дигитални системи
Енергетика
Рачунарска техника и информатика
Сигнали и системи
Телекомуникације и информационе технологије
Физичка електроника

Историја

Архитекта Никола Несторовић је зграду пројектовао инспирисан факултетским зградама Минхена.^[5]

Професор Стеван Марковић је 1898. основао Електротехничку катедру Инжењерског одељења Велике школе у Београду, пошто је четири године раније почео са предавањима из области електротехнике.^[4]

У то време је основана и електроинжењерска лабораторија, а прве дипломе су додељене 1922. године,^[6] тада већ Универзитета у Београду.

Машински одсек Техничког факултета је 1935. године постао Машинско-електротехнички одсек.^[4]

Године 1948. је основан Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације (касније преименован у Електронику и телекомуникације, са областима аутоматике и рачунарства).^[4]

Године 1955. је основан одсек Физичка електроника, касније преименован у Техничку физику, а 1987. године је основан засебан одсек Рачунарство и информатика.^[4]

Декани

Декани овог факултета су били (непотпун списак):

Александар Дамјановић (1954/55 и 1957/58),
Драгиша Ивановић (1959—1962),
Јован Сурутка (1962—1964 и 1969—1971),^[7]
Бранко Раковић (1964—1967),
Димитрије Тјапкин (1975—1977),
Јордан Поп Јорданов (1977—1979),^[8]
Петар Правица (1979—1983),
Ђорђе Пауновић (1984—1990),
Боривој Лазић (1991—2002),
Влада Теодосић (1998),
Бранко Ковачевић (до 2006. и поново 2012—2015),
Миодраг Поповић (2007—2011),
Зоран Јовановић (2015—2017),
Мило Томашевић (2017—2022),
Дејан Гвоздић (2022—2024),
Зоран Чича (2025—)

Руководећа тела Факултета

Руководство Електротехничког факултета чине декан и продекани.

Савет Факултета чине чланови наставног и ненаставног особља Факултета, представници студената и представници Владе Републике Србије, која је оснивач Факултета.

Научно-истраживачким радом и наставом руководи Научно-наставно веће Факултета. Њега чине сви професори, доценти и асистенти Факултета.

Алумни

Види још

Референце

^ „Запослени.”. etf.bg.ac.rs. Електротехнички факултет Универзитета у Београду. Приступљено 8. 3. 2026.
^ „Високо образовање 2023/2024.” (PDF). stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. Приступљено 25. 12. 2024.
^ ЕТФ”. www.etf.bg.ac.rs. Приступљено 2025-01-15.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ЕТФ”. www.etf.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-30.
^ Gašić, Ranka (2005). Beograd u hodu ka Evropi: Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. ISBN 86-7403-085-8.
^ „Универзитет у Београду, Електротехнички факултет - О Факултету”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2013. г. Приступљено 13. 3. 2016.
^ https://nds.edu.rs/clanovi/prof-dr-jovan-v-surutka/
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 26. 06. 2021.

Спољашње везе

[Запослени-1] „Запослени.”. etf.bg.ac.rs. Електротехнички факултет Универзитета у Београду. Приступљено 8. 3. 2026.

[2024stats-2] „Високо образовање 2023/2024.” (PDF). stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. Приступљено 25. 12. 2024.

[3] ЕТФ”. www.etf.bg.ac.rs. Приступљено 2025-01-15.

[:0-4] а ^б ^в ^г ^д ЕТФ”. www.etf.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-30.

[5] Gašić, Ranka (2005). Beograd u hodu ka Evropi: Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. ISBN 86-7403-085-8.

[6] „Универзитет у Београду, Електротехнички факултет - О Факултету”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2013. г. Приступљено 13. 3. 2016.

[7] ttps://nds.edu.rs/clanovi/prof-dr-jovan-v-surutka/

[8] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 26. 06. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF
Државне	Сједињене Државе