Електротехнички факултет Универзитета у Београду
Тип | државни |
---|---|
Оснивање | 26. август 1948. |
Афилијација | Универзитет у Београду |
Декан | Дејан Гвоздић |
Број студената | 4.690 (2018/19)[1] |
Додипломци | 3.549 (2018/19)[1] |
Постдипломци | 814 (2018/19)[1] |
Докторанди | 329 (2018/19)[1] |
Локација | Београд, Србија 44° 48′ 21″ С; 20° 28′ 34″ И / 44.8057° С; 20.4762° И |
Веб-сајт | www |
Електротехнички факултет (скраћено ЕТФ) је високошколска установа Универзитета у Београду. Основан је 26. августа 1948. године. Тренутни декан је Дејан Гвоздић.
Прво универзитетско предавање из области електротехнике у Србији одржано је 1894. године. Професор Стеван Марковић је био први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Марковић је 1898. основао и прву електротехничку лабораторију у Србији.
Помогао је организовању факултетске наставе у Нишу, Новом Саду, Чачку, Приштини и Подгорици, чиме је директно допринео даљем развоју електротехничких дисциплина и ван својих ужих факултетских граница. Кроз овај вид сарадње, а и на друге начине, пружана је истовремено и помоћ у подизању кадрова, који су постепено преузимали послове у настави на својим матичним факултетима.
Историја
[уреди | уреди извор]Архитекта Никола Несторовић је зграду пројектовао инспирисан факултетским зградама Минхена.[2]
Професор Стеван Марковић је 1898. основао Електротехничку катедру Инжењерског одељења Велике школе у Београду, пошто је четири године раније почео са предавањима из области електротехнике.
У то време је основана и електроинжењерска лабораторија, а прве дипломе су додељене 1922. године,[3] тада већ Универзитета у Београду.
Машински одсек Техничког факултета је 1935. године постао Машинско-електротехнички одсек.
Године 1948. је основан Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације (касније преименован у Електронику и телекомуникације, са областима аутоматике и рачунарства).
Године 1955. је основан одсек Физичка електроника, касније преименован у Техничку физику, а 1987. године је основан засебан одсек Рачунарство и информатика.
Декани
[уреди | уреди извор]Декани овог факултета су били (непотпун списак):
- Александар Дамјановић (1954/55 и 1957/58),
- Драгиша Ивановић (1959—1962),
- Јован Сурутка (1962—1964 и 1969/70),
- Бранко Раковић (1964—1967),
- Димитрије Тјапкин (1975—1977),
- Јордан Поп Јорданов (1977—1979),[4]
- Петар Правица (1979—1983),
- Ђорђе Пауновић (1984—1990),
- Боривој Лазић (1991—2002),
- Влада Теодосић (1998),
- Бранко Ковачевић (до 2006. и поново 2012—2015),
- Миодраг Поповић (2007—2011),
- Зоран Јовановић (2015—2017),
- Мило Томашевић (2017—2022),
- Дејан Гвоздић (2022—)
Руководећа тела Факултета
[уреди | уреди извор]Руководство Електротехничког факултета чине декан и продекани.
Савет Факултета чине чланови наставног и ненаставног особља Факултета, представници студената и представници Владе Републике Србије, која је оснивач Факултета.
Научно-истраживачким радом и наставом руководи Научно-наставно веће Факултета. Њега чине сви професори, доценти и асистенти Факултета.
Алумни
[уреди | уреди извор]- Ненад Богдановић
- Петар В. Кокотовић
- Мирослав Крстић
- Михајло Д. Месаровић
- Јасмина Вујић
- Рајко Томовић
- Дејан Поповић
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019.
- ^ Gašić, Ranka (2005). Beograd u hodu ka Evropi: Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. ISBN 86-7403-085-8.
- ^ „Универзитет у Београду, Електротехнички факултет - О Факултету”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2013. г. Приступљено 13. 3. 2016.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2021. г. Приступљено 26. 06. 2021.