Жарковина

Жарковина
Жарковина;
	Жарковачка поља и дио Жарковине
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Теслић
Становништво
— 2013.	370 (са Врелима)
Географске карактеристике
Координате	44° 38′ 01″ С; 17° 51′ 03″ И / 44.6336688° С; 17.8508191° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Жарковина Жарковина на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	053

Жарковина је насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 370 становника (са Врелима).

Географија

Жарковина се налази око 4 километра сјеверно од Теслића, са лијеве стране ријеке Усоре. Према попису из 1991. године село је бројало 486 становника (са тадашњим засеоком Врела). У ширем смислу, село обухвата и прилично издвојен заселак Стојковићи, као и Жарковачка поља са десне стране Усоре, до Шкребиног Камена. У прошлости се и заселак Врела често званично називао Жарковином.

Са источне и јужне стране је ограничено ријеком Усором. Са западне стране граничи се селом Ружевић, са којим нема добру путну комуникацију. Са сјеверне стране је ширим појасом брда и шуме одвојено од села Радње. Једина саобраћајна веза је мост на ријеци Усори, који је почетком 21. вијека знатно оштећен бујицом ријеке, да би након неколико мјесеци био реновиран. Саобраћајне везе са Теслићем су лоше. Жарковина нема школу, а 1996. године је први пут добила цркву, уређењем зграде која је првобитно намијењена за гробљанску капелу.

Жарковачка поља

Жарковачка поља је дио села који се налази с десне стране Усоре. Пружа се у правцу југозапад — сјевероисток и до 1980-их година 20. вијека је чинио углавном пољопривредно земљиште. С почетком 1980-их година намјена је промијењена у индустријско земљиште, те је до 2009. године подигнуто 6 фабрика и један тржни центар.

До 1968. године у Жарковачким пољима се локална цеста укрштала са пругом Усора — Прибинић, тако да се за ту локацију у локалном говору још увијек користи израз „Жарковачка рампа“.

Историја

Жарковина је име добила по Жарку, једном од синова Гргура Стипанића.^[1]

Крсна слава села, („масла“) се обиљежава на духовски уторак.

Становништво

Жарковину насељава већинско српско православно становништво. Међу бројнијим породицама су Шкребићи, Бубићи, Смиљићи и Панићи.

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	449	469	421	402
Југословени	19
Хрвати	7	3	1	1
остали и непознато	11	3	1
Укупно	432	486	475	423

Демографија^[2]
Година	Становника
1961.	403
1971.	423
1981.	475
1991.	486
2013.	370

Види још

Општина Теслић

Референце

^ „Теслић у НОБ“, аутор Адван Хозић, 1985, издавач СО Теслић
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори

Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[жарко-1] „Теслић у НОБ“, аутор Адван Хозић, 1985, издавач СО Теслић

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

п р у Општина Теслић
Насељена мјеста	Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блажевци, Блатница, Брезове Дане, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела, Гомјеница, Горња Врућица, Горња Радња, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера, Калошевић, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Копице, Кузмани, Лончари, Лугови, Младиковине, Мркотић, Орашје Плање, Осивица, Папратница, Парлози, Пиљужићи, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Џимилић Плање, Шњеготина Горња
Мјесне заједнице	У општини Теслић постоји 49 мјесних заједница