Женска фудбалска репрезентација Француске

С Википедије, слободне енциклопедије
Женска фудбалска репрезентација Француске
(Équipe de France féminine de football)
Лого репрезентације
НадимакПлаве
(Les Bleues)
СавезFFF
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторФранцуска Корин Дијак
КапитенАмандин Анри
Највише наступаСандрин Собејранд (198)
Најбољи стрелацЕжен Ле Сомер (86)
Фифин кодFRA
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 5 Пад 2 (20. 8. 2021)[1]
Највиши3. (2014, 2017, 2018, 2022)
Најнижи10. (септембар 2009.)
Прва међународна утакмица
 Француска 4 : 0 Холандија 
(Азебрук, Француска; 17. април 1971)
Највећа победа
 Аустрија 11 : 0 Јерменија 
(Вајдхофен на Ибсу, Аустрија, 10. мај 2003))
 Аустрија 11 : 0 Јерменија 
(Вајдхофен на Ибсу, Аустрија, 13. мај 2003))
Највећи пораз
 Мексико 9 : 0 Аустрија 
(Бари, Италија; 6. јул 1970)
 Швајцарска 9 : 0 Аустрија 
8. новембар 1970)
Светско првенство
Наступи4 (први пут 2003.)
Најбољи резултатЧетврто место 2011.
Европско првенство
Наступи6 (први пут 1997.)
Најбољи резултатЧетвртфинале 2009, 2013, 2017.
Француска репрезентација 2011.

Женска фудбалска репрезентација Француске (франц. Équipe de France féminine de football) је национални фудбалски тим који представља Француску на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Француске (франц. Fédération Française de Football), владајућег тела за фудбал у Француској. Француска се такмичи као члан УЕФА на разним међународним фудбалским турнирима као што су ФИФА Светско првенство за жене, УЕФА Европско првенство за жене, Летње олимпијске игре и Куп Алгарвеа.

Женска репрезентација Француске у почетку се мучила на међународној сцени не успевши да се квалификује за три прва ФИФА светска првенства за жене и шест узастопних УЕФА европских првенстава пре него што је стигла до четвртфинала у издању такмичења 1997. године. Међутим, од почетка новог миленијума, Француска је постала један од најконзистентнијих тимова у Европи, пошто се квалификовала за своје прво Светско првенство у фудбалу за жене 2003. и стигла до четвртфинала на два од три европска првенства одржана од 2000. 2011. Француска је освојила четврто место на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, уједно и најбољи резултат у целини на такмичењу. Следеће године, тим је освојио Куп Кипра 2012. и четврто место на Олимпијском фудбалском турниру за жене.

Корин Дијак је менаџерка репрезентације од 30. августа 2017. Тренутни капитен репрезентације је везиста Амандин Анри.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1919. у Француској је установљено женско фудбалско првенство од стране Женског спортског удружења Француске (ФСФСФ) франц. Fédération des Sociétés Féminines Sportives de France (FSFSF). Дана 29. априла 1920. године, тим који је предводила француска фудбалска пионирка Алис Милат отпутовала је у Енглеску и одиграла своју прву међународну утакмицу против енглеског тима Дик, Керс Лејдис. Меч, одржан у Престону, привукао је више од 25.000 гледалаца. Француска је победила са 2 : 0 и завршила турнеју са две победе, једним ремијем и једним поразом. Следеће године, реванш меч у Француској на стадиону Першинг у Венсену, предграђу Париза, одиграо се пред преко 12.000 гледалаца. Утакмица је завршена нерешеним резултатом 1 : 1. У мају 1921. године Француска се вратила у Енглеску на пријатељске реванш утакмице. Француска је у првом мечу победила резултатом 5 : 1, а затим је претрпела три узастопна пораза. Октобра 1921. енглески тим се вратио у Француску са мечевима у Паризу и Авру, при чему су се оба меча завршила нерешено. Упркос томе што је Фудбалски савез у децембру 1921. забранио женски фудбал у Енглеској, Француска је наставила да иде тамо на турнеје да игра утакмице. После победе Француза у Плимуту, уследили су нерешени резултати од 0 : 0 у Ексетеру и Фалмуту. До 1932. године, женска игра је прекинута, а женска лига коју је 1919. формирао ФСФСФ је прекинута. Последњи меч међународног тима ФСФСФ био је још један нерешен резултат против Белгије 3. априла 1932.

Током касних 1960-их у Француској, посебно у Ремсу, локални играчи су радили на промовисању свести и прихватања женског фудбала. Годину дана пре званичног санкционисања, Француска је учествовала у импровизованом Европском купу против Енглеске, Данске и Италије. Турнир су освојили Италијани. Савезни савет Француске фудбалске федерације званично је поново успоставио женски фудбал 1970. године, а Француска је одиграла своју прву званичну међународну утакмицу 17. априла 1971. против Холандије у Азебруку.[3] Исте године Француска је учествовала на незваничном Светском првенству за жене 1971. одржаном у Мексику. Даме су наставиле са незваничним утакмицама, које су управо доспеле на маргине ФИФА-ине евиденције, све док ФИФА није почела да надгледа такмичење 1991. Од 1982. године, УЕФА управља европским играма.

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Утакмице и голови од 18. јула 2022.[4]
Играчи чија су имена означена подебљаним словима су и даље активни, барем на клупском нивоу.

Играчице са највише утакмица[уреди | уреди извор]

# Име Период Утакмица Голова
1 Сандрин Собејранд 1997–2013 198 17
2 Елиз Бусаж 2003–2019 192 30
3 Лаура Жерже 2001–2018 188 7
4 Камил Абили 2001–2017 183 37
5 Јуџин Ле Сомер 2009– 175 86
6 Гаетан Тинеј 2007– 163 58
7 Сонја Бомпастор 2000–2012 156 19
8 Сара Боади 2004– 149 0
9 Луиса Кадамур 2005–2016 145 36
10 Елоди Томис 2005–2017 141 32

Играчице са највише погодака[уреди | уреди извор]

# Име Период Голова Утакмица Просек
1 Јуџин Ле Сомер 2009– 86 175 0.49
2 Маринет Пишон 1994–2008 81 112 0.72
3 Мари-Лауре Делије 2009–2017 65 123 0.53
4 Гаетан Тини 2007– 58 163 0.36
5 Камил Абил 2001–2017 37 183 0.2
6 Луиса Кадамур 2005–2016 36 145 0.25
7 Венди Ренар 2011– 33 134 0.25
8 Елоди Томис 2005–2017 32 141 0.23
9 Ода Латаф 1997–2007 31 111 0.28
10 Елиз Бусагли 2003–2019 30 192 0.16

Такмичарски рекорд[уреди | уреди извор]

Светско првенство за жене[уреди | уреди извор]

Светско првенство у фудбалу за жене − резултати Квалификациони резултати
Година Резултат Позиција Ута Поб Нер* Изг ГД ГП Ута Поб Нер* Изг ГД ГП
Кина 1991 Нису се квалификовале УЕФА 1991
Шведска 1995 УЕФА 1995
Сједињене Америчке Државе 1999 6 2 2 2 9 7
Сједињене Америчке Државе 2003 Групна фаза 9. 3 1 1 1 2 3 10 7 1 2 16 10
Кина 2007 Није се квалификовала 8 5 2 1 15 4
Њемачка 2011 Четврто место 4. 6 2 1 3 10 10 12 11 1 0 53 2
Канада 2015 Четвртфинале 5. 5 3 1 1 10 3 10 10 0 0 54 3
Француска 2019 Четвртфинале 6. 5 4 0 1 10 4 Квалификовале се као домаћини
Аустралија Нови Зеланд 2023 Квалификовале се У току
Укупно 4/9 0 Титула 19 10 3 6 32 20 46 35 6 5 147 26
*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем једанаестераца.

Европско првенство у фудбалу за жене[уреди | уреди извор]

Европско првенство у фудбалу за жене − резултати Квалификациони резултати
Година Коло Позиција Ута Поб Нер* Изг ГД ГП Ута Поб Нер Изг ГД ГП
1984 Нису се квалификовале 6 2 3 1 4 4
Норвешка 1987 6 1 0 5 7 15
Западна Немачка 1989 10 4 4 2 15 3
Данска 1991 4 2 0 2 6 7
Италија 1993 4 1 1 2 7 10
ЕнглескаЊемачкаНорвешкаШведска 1995 6 4 1 1 9 3
НорвешкаШведска 1997 Групна фаза 6. 3 1 1 1 4 5 8 4 3 1 14 6
Њемачка 2001 Групна фаза 7. 3 1 0 2 5 7 6 4 2 0 10 5
Енглеска 2005 Групна фаза 6. 3 1 1 1 4 5 8 7 0 1 32 7
Финска 2009 Четвртфинале 8. 4 1 2 1 5 7 8 7 0 1 31 2
Шведска 2013 Четвртфинале 5. 4 3 1 0 8 2 8 8 0 0 32 2
Холандија 2017 Четвртфинале 6. 4 1 2 1 3 3 8 8 0 0 27 0
Енглеска 2022 Квалификовали се 8 7 1 0 44 0
Укупно 6/13 0 Титула 21 8 7 6 29 29 90 59 15 16 238 64
*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем једанаестераца.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре − резултати
Година Резултат Позиција Ута Поб Нер* Изг ГД ГП
Сједињене Америчке Државе 1996 Нису се квалификовале
Аустралија 2000
Грчка 2004
Кина 2008
Уједињено Краљевство 2012 Четврто место 4. 6 3 0 3 11 8
Бразил 2016 Четвртфинале 6. 4 2 0 2 7 2
Јапан 2020 Нису се квалификовале
Француска 2024 Квалификовале се као домаћини
Укупно 3/7 0 Титула 10 5 0 5 18 10
*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем једанаестераца.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola Women's World Ranking”. FIFA. 20. 8. 2021. Приступљено 20. 8. 2021. 
  2. ^ Equipe de France [equipedefrance] (24. 10. 2017). „Corinne Diacre l'a annoncé après le match #FRAGHA, @amandinehenry6 est la nouvelle capitaine des Bleues ! ©️🇫🇷” (твит) — преко Twitter-а. 
  3. ^ Longman, Jeré (25. 6. 2019). „In Women's World Cup Origin Story, Fact and Fiction Blur”. The New York Times. стр. B10. Приступљено 25. 6. 2019. 
  4. ^ „Toutes les sélectionnées” (на језику: француски). Footofeminin. Приступљено 23. 11. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]