Веспрем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Веспрем
мађ. Veszprém
Megyeszékhely - Veszprém megye - Veszprém.jpg
Веспрем - стари град са замком
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Централна прекодунавска регија
Жупанија Веспрем
Срез Веспрем
Становништво
Становништво
 —  62.023
 — густина 488,64/км2
Географске карактеристике
Координате 47°05′35″ СГШ; 17°54′50″ ИГД / 47.09296° СГШ; 17.91377° ИГД / 47.09296; 17.91377Координате: 47°05′35″ СГШ; 17°54′50″ ИГД / 47.09296° СГШ; 17.91377° ИГД / 47.09296; 17.91377
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 126,93 км2
Веспрем на мапи Мађарске
Веспрем
Веспрем
Поштански број 8200
Позивни број 88
Веб-сајт
www.veszprem.hu

Веспрем (мађ. Veszprém) је значајан град у Мађарској, смештен у средишњем делу државе. Веспрем је управно средиште истоимене жупаније Веспрем.

Град има 62.286 становника према подацима из 2008. године.

Положај града[уреди]

Веспрем се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 110 километара западно. Са престоницом је Веспрем повезан савременим ауто-путем М7. Од језера Балатон 15 км северније.

Град Веспрем се налази у средишњем делу Панонске низије, у средишњем панонском побрђу, које се пружа северном страном Балатона. Град нема реку. Клима у граду је умерено континентална.

Историја[уреди]

Први трагови људског насеља на територији Веспрема везани су за праисторију. Посебно је значајно франачко раздобље у раном средњем веку, када је овде подигнут замак, који су затекли Мађари по досељавању у Панонију.

Веспрем је био изузетно значајан у раној угарској историји, посебно по питању развоја католичанства. Град је било први хришћанско средиште на тлу Угарске - 1009. године овде је основана бискупија.

Средином 16. века град заузимају Турци и насеље пропада. 1688. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Веспрем турске власти и град ускоро добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Веспрем није имао значајну улогу, па није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата Веспрем се нашао у оквиру новоосноване мађарске републике. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због повољног положаја између престонице и Запада град је лакше прошао кроз транзициону кризу него други градови у држави.

Срби у Весприму[уреди]

Још у 18. веку има помена писмених Срба из Веспрема. Рајићеву историју српског и других народа узео је 1794. године купец Георгије Јовановић.[1] Биографије славних људи наручио је претплатом 1807. године Лазар Ивановић месни купец.[2] Трговац Јовановић је иначе отац чувене српске академски образоване сликарке Катарине Ивановић, која је ту и рођена 1811. године.

Једини читалац претплатник Видаковићеве књиге био је 1823. године, купец веспримски Георгије Јовановић.[3] Купци познате Вујићеве земљописне књиге били су 1825. године и Срби из Весприма: Михаил от Стојановић великокупац, затим купеци - Георгије Јовановић, Михаил Арадиј, Стефан Марковић, Павел Милинковић и Сава Милутиновић "купечески калфа".[4] Занимљив наслов књиге привукао је читаоце из Весприма да се претплате 1829. године на нову књигу коју је превео Теодор Павловић адвокат пештански. Купили су свој примерак следећи житељи: Јован Јовановић заклети нотар, Антоније Живковић, Стефан Марковић, Павел Милинковић, Григорије Д. Јовановић, Сава Милутиновић - све трговци, и један са стране гост.[5]

Становништво[уреди]

Веспрем данас има око 62 хиљада становника, а број становника последњих година расте. Некадашње бројно јеврејско становништво нестало је у Другом светском рату.

Становништво Веспрема махом чине махом Мађари. Претежна вероисповест је римокатоличка.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. Јован Рајић: "Историја разних славних словенских народов...", Беч 1794. године
  2. Николај Шимић: "Иконостас славних и храбрих лиц", Будим 1807. године
  3. Милован Видаковић: "Љубомир у Елисијуму...", трећа књига, Будим 1823. године
  4. Јоаким Вујић: "Новјејше землеописаније целаго света", Будим 1825. године
  5. "Виландове симпатије...", превод, Будим 1829. године

Спољашње везе[уреди]