Њиређхаза
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Њиређхаза мађ. Nyíregyháza | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике северне равнице |
Жупанија | Саболч-Сатмар-Берег |
Срез | Њиређхаза |
Становништво | |
Становништво | |
— | 116.899 |
— густина | 425,92 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 57′ 11″ С; 21° 43′ 36″ И / 47.953135° С; 21.726721° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 274,46 km2 |
Поштански број | 4400 |
Позивни број | 42 |
Веб-сајт | |
www.nyiregyhaza.hu |
Њиређхаза (мађ. Nyíregyháza) је седми по величини град у Мађарској. Њиређхаза је управно средиште жупаније Саболч-Сатмар-Берег.
Град има 116.874 становника према подацима из 2008. године.
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Назив града води порекло од мађарских речи Nyír(у преводу бреза) и ház (у преводу кућа).
Географија
[уреди | уреди извор]Град Њиређхаза се налази у североисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 220 километара источно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - граница са Украјином, савремени ауто-пут М3).
Град Њиређхаза се налази у североисточном делу Панонске низије и нема реку. Клима у граду је умерено континентална.
Историја
[уреди | уреди извор]По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. 1209. године први пут се помиње под данашњим именом Њиређхаза. Током касног средњег века овде је постојало мало насеље, које је у време турске управе над овим крајевима било расељено.
Крајем 17. века овај део Паноније се ослобађа турске власти и Њиређхаза се поново јавља као насеље. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште области и 1786. године званично постаје трговиште.
Током Револуције 1848-49. град Њиређхаза је имао значајну улогу, али није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и већ 1858. године добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.
После Првог светског рата град Њиређхаза се прво нашао у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град се нашао у забаченом делу земље, што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем Другог светског рата када је Њиређхаза страдала. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 55 хиљада после рата на 120 хиљада почетком 90-их година). Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на истоку земље град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 117.689 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
114.152 | 118.795 | 119.746 | 117.689 |
Њиређхаза је седми град по величини у држави. Град последњих година поново расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези Будимпешта - Украјина.
Становништво Њиређхазе махом чине Мађари. По вероисповести већина у граду су протестанти - калвинисти.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Исерлон
- Сату Маре
- Кајани
- Прешов
- Кирјат Моцкин
- Жешов
- Сент Олбанс
- Удине
- Баја Маре
- Бајон
- Ужгород
- Ивано-Франкивск
- Харбин
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска кућа Њиређхазе
-
Главни градски трг
-
Католичка катедрала
-
Калвинистичка црква
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Градски портал (језик: мађарски)