Задужбина краља Петра I Карађорђевића

Задужбина краља Петра I Карађорђевић
Задужбина краља Петра I Карађорђевић
Оснивач	Краљ Петар I Карађорђевић
Датум оснивања	18. новембар 1914. год.; пре 109 година
Тип	задужбина
Локација	Краљевина Србија
Седиште	Топола
Службени језици	српски
Председник	Драган Рељић
Веб-сајт	Званичан сајт

Задужбина краља Петра I Карађорђевића је задужбина коју је тестаментом 18. новембра 1914. године основао краљ Петар I Карађорђевић.

У њеном саставу налазе се Црква Светог Ђорђа на Опленцу, Карађорђев конак, Карађорђева црква у Тополи, Карађорђева касарна, Петрова кућа, Краљева винарија, Виноградарева кућа и краљеви виногради.

Историјат[уреди | уреди извор]

У новембру 1914. године на Краљевину Србију је покренута Трећа аустроугарска офанзива. Српска војска је пружала снажан и несаломив отпор у прве две офанзиве, али је већ била измучена и нашла се у дефанзиви.

Краљ Петар I Карађорђевић је краљевску власт пренео на наследника краљевина Александра који је тиме постао регент, а затим се повукао у Тополу. Становао је у скромној кући у шумадијском стилу, изграђеној по пројекту архитекте Косте Ј. Јовановића, а за потребе парохијског дома Цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

У Крагујевцу је 18. новембра 1914. године краљ Петар I написао тестамент у којем је предвидео оснивање задужбине са његовим именом, а која треба као посебно правно лице да управља Црквом Светог Ђорђа на Опленцу.

Полазећи у рат против Аустријанаца и немајући времена да потанко обрађујем наследство свога имања, ја остављам моје папире и готов новац мојој деци, Александру, Ђорђу и Јелени. Они ће то поделити на троје међу собом братски. Имање у земљишту у Београду припада наследнику престола Александру, као и црква на Опленцу, код Тополе. Црква постаје као засебно правна установа под именом: „Задужбина краља Петра”. Краљ ће се свакад старати о тој задужбини, а остали чланови дома имају право, по одобрењу краљевом, уживати у тој задужбини. Болница коју подижем у Тополи, предаје се држави на употребу докле год буде болница државна. Ако би се намера променула, место се враћа задужбини. Грлим срдачно моју драгу децу и препоручујем јим мир и љубав.

Петрова кућа је након краљеве смрти 1921. године била претворена у седиште дирекције задужбине. Након Марсејског атентата је краће време служила као музеј венаца, тачније од 1935. године, а у њој су били изложени венци полагани на саркофаг краља Петра I и гроб краља Александра I.

Задужбина је 1947. године, услед доласка комуниста на власт, престала са радом и била затворена за јавност, а њена имовина је конфискована. Рад задужбине је обновљен 1993. године.

Комплекс задужбине[уреди | уреди извор]


Фотографија	Објекат	Време градње
	Црква Светог Ђорђа на Опленцу	1910—1930
	Петрова кућа	1910—1912
	Карађорђев конак	1811.
	Карађорђева касарна
	Карађорђева црква у Тополи	1811.
	Виноградарева кућа	1911.
	Краљева винарија	1931.

Управа задужбине[уреди | уреди извор]

Управитељ задужбине је Драган Рељић, а задужбином управља Управни одбор.^[1] Међу члановима Управног одбора били су архитекта Драгомир Ацовић, пензионисани универзитетски професор др Слободан Перовић, председник општине Топола Драган Јовановић. Вршилац дужности управитеља једно време је био адвокат Владан Живуловић.^[2]