Пређи на садржај

Зорица Ђуђић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зорица Ђуђић
Лични подаци
Датум рођења(1954-10-24)24. октобар 1954. (69 год.)
Место рођењаПожаревац, СР Србија, ФНР Југославија
Образовањевише образовање
Занимањекњижевник, песник, текстописац
Књижевни рад
Најважнија делаМесец на крову ноћи (итал. La luna sul tetto della notte)
Завичају, ми смо твоји
Песмарица
НаградеПрва награда за песму „У долини сунцокрета” на конкурсу „Реч у времену”
Плакета за професионалност у књижевности и спајање култура међу државама. Песма "Радо моја бела " коју је певао Радиша Урошевић је увршћена међу 60 најпопуларнијих песама РТС .
Званични веб-сајт
www.gastarbajteri.online

Зорица Ђуђић (Пожаревац, 24. октобар 1954) српска је књижевница, песникиња и текстописац.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Зорица Ђуђић је завршила основну, средњу и вишу школу. Још у време раног образовања, наставнички кадар је приметио њен таленат за писање, а када јој је било свега петнаест година ухом зналца га је препознао и усмерио композитор Будимир Буца Јовановић. Тако је она постала најмлађи текстописац у Југославији и њени стихови су ушли у све домове бивше државе. Метрички сковане риме Зорице Ђуђић испевала су велика музичка имена: Шабан Шаулић, Беба Селимовић, Вида Павловић, Добривоје Топаловић, Митар Мирић, Зоран Јовановић, Зорица Брунцлик, Кемал Маловчић, Халид Бешлић, Мерима Његомир, Радиша Урошевић, Јасна Кочијашевић, Весна Змијанац, Зорица Марковић, Јашар Ахмедовски, Мира Шкорић, Халид Муслимовић, Шемса Суљаковић, Хасан Дудић и многи други.[1][3][4] Према дискографској бази података „Discogs”, име Зорице Ђуђић уписано је на преко сто носача звука.[5]

Своју домовину је први пут напустила 1970-их година, после смрти мајке. Настанила се у Италији и тамо засновала породицу. Ћерка јој умрла у седмој години живота. Убрзо, родила је још једну девојчицу. У Србију се са породицом вратила 1980-их и у њој живела неколико година, али се због економских разлога 1987. одселила у Аустрију. Недуго лета потом, Зорица Ђуђић се развела и посветила подизању и школовању своје ћерке. Враћање писању поезије за њу је значило нови почетак. Објавила је пет поетских књига, рачунајући и „Песмарицу” са свим музичким текстовима који су постали део југословенске дискографске историје.[6] Припрема још једну збирку песама и роман.[7]

У сарадњи са Милинком Аметовићем Бегановићем је 2018. године у Бечу основала аматерско позориште „Гастарбајтери”,[8] чиме се позиционирала у културном животу Срба у Аустрији. За потребе позоришта у којем обавља функцију потпредседника, а Аметовић Бегановић председника, написала је три позоришна комада – две комедије и монолог.[9][10][11]

У Кући Ђуре Јакшића, у београдској Скадарлији, наступила је три пута – једном као књижевница и два пута као глумица.

Добитница је многих награда на међународним песничким сусретима у Италији.

Члан је Удружења књижевника Србије, удружења „Бечке поете”, Српског уметничког друштва „Београд” и међународне културне асоцијације „VerbumlandiArt” из Галатонеа у Италији.

Говори италијански и немачки јeзик.

Дела (избор)[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Селидбе – поезија (Марин, Сремска Митровица, 2015)
  • Жаришта постојања – поезија (Клуб љубитеља књиге „Мајдан”, Костолац, 2016)
  • Месец на крову ноћи (итал. La luna sul tetto della notte) – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Edit Santoro, Галатина, Италија, 2018)
  • Тињајуће ватре – поезија (Удружење писаца „Поета”, Костолац, 2020)
  • Завичају, ми смо твоји – комедије и монодраме (Dinex, Београд, 2022) – коаутор: Милован Аксентијевић
  • Песмарица – опевана поезија из душе потекла (Dinex, Београд, 2022)

Позоришни комади[уреди | уреди извор]

  • Пут до каријере – стихована комедија
  • Кад нас Беч побечи – комедија
  • Како сам се удала – монолог

Текстови песама[уреди | уреди извор]

  • Иди из срца мог – Кенан Таировски (1969)
  • Због вољене жене – Гвозден Радичевић (1970)
  • Због неверства једне жене – Шабан Шаулић (1970)
  • Лажни осмијех – Аземина Грбић (1970)
  • Теците, сузе – Беба Селимовић (1971)
  • Што ме мучиш, проклети животе – Шабан Шаулић (1971)
  • За весеље срећа треба – Сафет Реџић (1972)
  • Човек без среће – Драгослав Белић (1972)
  • Када једном будеш сама – Сафет Реџић (1973)
  • Живот тече, живот хуји – Вида Павловић (1974)
  • Пусти, мајко, на прозор да станем – Вида Павловић (1974)
  • Удаше те твоји – Шабан Шаулић (1974)
  • Горе писма, сведоци љубави – Шабан Шаулић (1975)
  • Пиши ми, сејо – Добривоје Топаловић (1975)
  • Праг дома мога – Миливоје Ђуришић (1975)
  • Ти мотику, а ја плуг – Шабан Шаулић (1975)
  • Не лажимо једно друго – Вида Павловић (1976)
  • Како ти је кад ме сретнеш – Митар Мирић (1977)
  • Ја сам ноћас од свих заборављен (Капетан потонулог брода) – Зоран Јовановић (1978)
  • Када гора позелени листом – Сафет Реџић (1978)
  • Да ли си сада још онако леп – Зорица Брунцлик (1979)
  • Два ме сунца грејаше до данас – Кемал Маловчић (1981)
  • Не тражи ме у сновима – Вида Павловић (1981)
  • Чежња за тобом – Раде Петровић (1981)
  • Изабраник мога срца – Зорица Брунцлик (1982)
  • Једна међа, а две њиве – Зорица Брунцлик (1982)
  • Пјесма само о њој – Халид Бешлић (1982)
  • Рука руку стеже – Мерима Његомир (1982)
  • Страх ме ноћас – Зорица Брунцлик (1982)
  • Верујем у боље дане – Весна Змијанац (1983)
  • Коси момче ливаду – Јасна Кочијашевић (1983)
  • Радо моја бела – Радиша Урошевић (1983)
  • Ти љубиш слатко – Јасна Кочијашевић (1983)
  • Да ли ћеш ме препознати, мајко – Раде Петровић (1984)
  • И кад ћутиш, ти ми много кажеш – Радиша Урошевић (1984)
  • Срели смо се – Радиша Урошевић (1984)
  • Војничка песма – Шабан Шаулић (1985)
  • Кажи, шта те то мења – Јасна Кочијашевић (1985)
  • Нит без тебе, нит са тобом – Јашар Ахмедовски (1985)
  • Пуж, пуж – Ангел Димов (1985)
  • Смирићу те само ја – Зорица Марковић (1985)
  • Ево мене, ево цуре – Зоран Јовановић (1988)
  • Мало смо заједно – Мира Шкорић (1988)
  • Ноћас точим своју младост – Халид Муслимовић (1988)
  • Сиротиња људе свађа – Шемса Суљаковић (1989)
  • Чија је оно мала – Шабан Шаулић (1992)
  • Сапутнице моја лажна – Раде Лацковић (1995)
  • Српска туга – Зоран Јовановић (1995)
  • Моја заклетво – Зорица Брунцлик (2010)
  • Кућо моја – Зорица Брунцлик (2017)
  • Нема више мога брата – Хасан Дудић (2019)

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Прва награда за песму „У долини сунцокрета” на конкурсу „Реч у времену” Српског уметничког друштва „Београд” (Београд)
  • Плакета за професионалност у књижевности и спајање култура међу државама (Рим)
  • Друга награда за песму „Очима измакла лепота” (Рим)
  • Трећа награда за песму „Камена лепота” (Капри)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Зорица Ђуђић, ексклузивно за ’Музичку апотеку’: Ова дама је са 16 година писала хитове за Буцу и Шабана”, Telegraf.rs, 10. септембар 2022. Посећено 14. маја 2024.
  2. ^ „Књижевно вече са Зорицом Ђуђић Митић”, Народна библиотека „Илија М. Петровић” Пожаревац, 12. јануар 2023. Посећено 14. маја 2024.
  3. ^ „Погледај, сестро, поноћ откуцава: Како је настала Шабанова пјесма ’Ти мотику узми од мајке, а ја ћу од оца плуг’”, Нај портал, 9. октобар 2022. Посећено 14. маја 2024.
  4. ^ „Кад Зорица Ђуђић напише, а Вида отпева: ’Потражи ме у тужноме свету’”, Telegraf.rs, 1. март 2023. Посећено 14. маја 2024.
  5. ^ Дискографија Зорице Ђуђић, Discogs, Посећено 14. маја 2024.
  6. ^ „У Бечу одржан ’Просвјетин’ концерт за мир и пријатељство”, Народне новине „Завичај”, април 2018, бр. 186, стр. 30. Посећено 14. маја 2024.
  7. ^ „Промоција књига у митровачкој библиотеци”, Ozon Media, фебруар 2015. Посећено 14. маја 2024.
  8. ^ „Милинко и Зорица су ’Гастарбајтери’”, Вести, 13. април 2018. Посећено 14. маја 2024.
  9. ^ „Комедија у стиху за крај године”, Вести, 28. децембар 2018. Посећено 14. маја 2024.
  10. ^ „’Гастарбајтери’ уз Каћу”, Вести, 11. октобар 2023. Посећено 14. маја 2024.
  11. ^ „Глуме и путују”, Вести, 24. новембар 2023. Посећено 14. маја 2024.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђуђић Митић, З. (2022). Песмарица – опевана поезија из душе потекла. Београд: Dinex. ISBN 978-86-6365-080-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зорица_Ђуђић&oldid=27873126”