Кистање

Кистање
Кистање;
	Православна црква Св. Кирила и Методија
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Општина	Кистање
Област	Буковица
Становништво
— 2021.	1.638
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 51″ С; 15° 57′ 47″ И / 43.98095° С; 15.96311° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	241 m
	Кистање Кистање на карти Хрватске
	Кистање Кистање на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22305
Позивни број	+385 22
Регистарска ознака	ŠI
Веб-сајт	www.kistanje.hr

Кистање су насељено мјесто и средиште истоимене општине у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Према попису из 2021. у насељу је живјело 1.638 становника.^[1]

Географија

Кистање се налазе у области Буковица у Далмацији, на десној обали Крке, а недалеко од манастира Крка. Кистање је од Книна удаљено 27 км, од Дрниша 30 км, а од Бенковца 34 км.

Историја

Највеће је село у Далматинској Загори, једно је од кључних тачака постојања Срба у Далмацији, духовно и национално средиште православног живља тих простора. Средином 19. века, у Кистању је било 1.300 становника, већином Срба.^[2] Тај број се константно повећавао, тако да је 1953. године Кистање имало 2.353 становника. Рат деведесетих година 20. века дочекали су у нешто мањем броју, али ипак већем од две хиљаде, а онда се у августу 1995. године догодила "Олуја", Кистање и околина опустели су. Оно старијих што је остало, посебно у оближњим Вариводама, хрватска војска је побила.

Кистање је кроз историју имало посебан значај за оне који су владали просторима Далмације; Млечанима, Французима, Аустријанцима. Ту су се сударали православље и католицизам.

Аустроугарски цар Фрања Јосиф је 1875. године посетио Кистање. У Кистању се од 1941–44. године налазио штаб Динарске четничке дивизије попа Момчила Ђујића.

Кистање се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током агресије на РСК 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Кистање протерујући већинско српско становништво у месту и околини. Хрватски војници спалили су Кистање.^[3]

Пре него што су Срби после "Олује" почели да се враћају у Кистање, председник Хрватске Фрањо Туђман је у то село населио Хрвате Јањевце са Косова (католичко становништво српског језика из Јањева код Липљана, које је током 20. века примило хрватско име) и из загребачког насеља Дубрава, одлучан да националним инжењерингом неутралише једну од могућих послератних "неутралних тачака". План је делимично успео; са готово занемарљивим бројем Хрвата који су 1991. године живели у Кистању, данас у општини Кистање има око 60% Срба и 40% Хрвата.^[4]

Према попису становништва из 1991. године, на простору који данас обухвата општина Кистање, живјело је око 7.816 становника од којих је преко 98% било српске националности. Општина Кистање је постојала до почетка шездесетих година 20. вијека, када је укинута и припојена бившој општини Книн.^[5]

Општина Кистање према попису из 2001. има 3.038 становника.^[6] У општинском средишту, Кистањама, живи 1.752 становника. Већинско становништво су и даље Срби (57,1%), док су Хрвати (Јањевци), који чине 41,3% становништва општине, углавном досељени из Јањева на Косову и из загребачког насеља Дубраве.

Национални састав према попису из 1991.^[7]‍

Срби	7.657	97,9%
Хрвати	64	0,8%
остали	95	1,3%
укупно: 7.816

На попису становништва 2011. године, општина Кистање је имала 3.481 становника.^[8]

Национални састав према попису из 2011.^[9]‍

Срби	2.166	62,2%
Хрвати	1.282	36,8%
остали	33	0,9%
укупно: 3.481

На попису становништва 2021. године, општина Кистање је имала 2.650 становника.

Национални састав према попису из 2021.‍

Срби	1.375	51,89%
Хрвати	1.247	47,06%
остали	28	1,05%
укупно: 2.650

Број становника на простору општине Кистање по пописима

Кретање броја становника^[10]
1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
10.851	11.236	10.840	9.947	8.451	7.816	3.038	3.481

Ранији пописи

Кистању је претходно попису становништва 1981. у Југославији прикључено Кистање Село. До пописа 1981, Кистање и Кистање Село су евидентирани као одвојена насеља.

Националност^[11]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	1.980	1.835	648	460
Југословени	23	111	24	1
Хрвати	9	15	21	63
Словенци		2	1	1
Мађари			1	1
Роми		1
Црногорци				1
Македонци			1
остали и непознато	9	12	6
Укупно	2.021	1.976	702	529

Демографија^[11]^[12]
Година	Становника
1961.	529
1971.	702
1981.	1.976
1991.	2.021
2001.	1.752
2011.	1.909

Кистање Село

Националност^[11]	1971.	1961.
Срби	1.460	1.697
Југословени		17
Хрвати	3	1
остали и непознато	10	2
Укупно	1.473	1.717

Родови

У Кистањима су до августа 1995. године живели православни родови: Безбрадице, славе Св. Георгија; Бијелићи, славе Св. Василија; Бијељци, славе Св. Николу; Бјелановићи, славе Св. Врачеве; Бокуни, славе Св. Стефана; Вујасиновићи, славе Св. Стефана; Вукчевићи; Гњидићи, славе Св. Николу; Груловићи, славе Св. Николу; Добрићи, славе Св. Георгија; Дубајићи, славе Св. Георгија; Илијашевићи, славе Св. Георгија; Јерковићи, славе Св. Георгија; Јолићи, славе Св. Јована; Карановићи, славе Св. Николу; Королије, славе Св. Јована; Крнете, славе Св. Јована; Кутлаче, славе Св. Јована; Лалићи, славе Св. Николу; Љубовићи, славе Св. Георгија; Мажибраде, славе Св. Андреја Првозваног; Малешевићи, славе Св. Јована; Мартићи, славе Св. Јована; Масникосе, славе Св. Георгија; Матијевићи; Мацуре, славе Св. Архангела Михаила; Машићи; Медићи, славе Св. Николу; Николићи, славе Св. Георгија; Новаковићи; Огњеновићи, славе Св. Јована; Пекићи, славе Св. Николу; Перићи, славе Св. Георгија; Поповићи, славе Св. Николу; Рељићи, славе Св. Стефана; Старчевићи, славе Св. Архангела Михаила; Ступари, славе Суботу Св. Лазара; Таузи, славе Св. Јована; Тишме, славе Св. Јована; Торбице, славе Св. Стефана; Траживуци, славе Св. Јована; Ћалићи, славе Св. Јована; Ћосићи, славе Св. Стефана; Угрчићи, славе Св. Николу; Цвјетковићи, славе Св. Георгија; Чотре, славе Св. Јована; Шарићи, славе Св. Николу; Штрпци, славе Св. Николу; Шуше, славе Св. Стефана.

Религија

У Кистањама се налазе два храма Српске православне цркве, Св. Николаја из 1537. (поред које је сахрањена најстарија сестра Николе Тесле, Ангелина и њен муж Јово)^[13] и Св. Ћирила и Методија из 1891. Код Кистања, на ријеци Крки, налази се манастир Крка (подигнут 1350. године, као задужбина српске принцезе Јелене, сестре цара Душана, а посвећен је Арханђелу Михаилу).

У Кистањама су такође две римокатоличке цркве — Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. и Светог Николе из 2000. године (саграђена Јањевцима уз велику помоћ државе и имућних сународника).

Спорт

До 1995. године у Кистањима је постојао фудбалски клуб Буковица, који је угашен због протеривања Срба из Кистања. Клуб је 2004. обновио свој рад^{[тражи се извор]} али је убрзо поново угашен. Колонизовани Јањевци су 1998. основали НК Јањево.^{[тражи се извор]}

Познате личности

Цвијан Шарић, православни свештеник, заштитник православља, вођа Морлака, харамбаша са чином сердара
Мирко Королија, српски књижевник и политичар
Симо Дубајић, борац НОР-а, мајор ЈНА
Весна Дамјанић, новинарка, ТВ водитељ.
Душан Штрбац, предсједник Уставног суда Југославије у периоду 1989-90^[14]

Види још

Галерија

Православна црква Светих Кирила и Методија
Православна црква Светог Николаја у Безбрадицама

Референце

^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
^ Квадратура круга: Кистање
^ Croatia
^ Ратко Дмитровић - Крст на крижу (Новости, 2016)
^ „О општини”. kistanje.hr.
^ Попис становништва 2001. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 16. 4. 2013.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 31. 01. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2013.
^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr.
^ „Општина Кистање”. dzs.hr. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019.
^ ^а ^б ^в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ Попис становништва 2001. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
^ Српско коло, септембар 2018, бр. 34, Кистањски заласци Сунца, стр. 30. 2018. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 07. 12. 2018.
^ „Obljetnica HRT-a: Leksikon”. obljetnica.hrt.hr. Приступљено 2025-08-26.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.

[2] Квадратура круга: Кистање

[3] Croatia

[4] Ратко Дмитровић - Крст на крижу (Новости, 2016)

[Кистање-5] „О општини”. kistanje.hr.

[6] Попис становништва 2001. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 16. 4. 2013.

[7] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[8] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 31. 01. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2013.

[9] „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr.

[10] „Општина Кистање”. dzs.hr. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-11] а ^б ^в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[12] Попис становништва 2001. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.

[13] Српско коло, септембар 2018, бр. 34, Кистањски заласци Сунца, стр. 30. 2018. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 07. 12. 2018.

[14] „Obljetnica HRT-a: Leksikon”. obljetnica.hrt.hr. Приступљено 2025-08-26.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Чешка