Иво Прањковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иво Прањковић
Датум рођења(1947-08-17)17. август 1947. (76 год.)
Мјесто рођењаКотор Варош, Југославија
(данас Босна и Херцеговина)
НародностЈугословен, Хрват
ОбразовањеФилозофски факултет у Загребу
Занимањелингвиста

Иво Прањковић (Котор Варош, 17. август 1947)[1] је хрватски лингвиста.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Иво Прањковић је Хрват из Босне и Херцеговине, рођен у Котор Вароши. Након завршетка Фрањевачке класичне гимназије у Високом, одлази на Филозофски факултет у Загреб, гдје стиче бачелорску диплому. На том факултету 1974. године постаје члан Департмана за хрватски језик. Од 1974. године је на истом департману, у почетку као лектор, затим асистент, доцент, ванредни професор. Од 1996. био је редовни професор, а од 2018. године је професор емеритус.[3]

Као дипломирани лингвиста и филолог са широким спектром интересовања, Прањковић је направио значајне доприносе у неколико области лингвистике. Објавио је више стотина радова из области граматике, стилистике, нормативистике и историје хрватског језика у 19. и 20. вијеку.[4]

Поред лингвистичке теорије и историје, Прањковић је учествовао у многим споровима и коментарима у штампи, посебно са својим великим супарником, Стјепаном Бабићем. Његови чланци су прикупљени у неколико књига. Прањковић је полемисао са скоро сваким хрватским лингвистом старије генерације. Критиковао је њихове перспективне приступе језику. Ипак, француски лингвиста Пол-Луј Томас и хрватски лингвиста Сњежана Кордић описали су и критиковали пурстичке и перспективне тенденције чак и у Прањковићевим публикацијама.[5][6][7][8][9]

Прањковић је члан Међународног славистичког комитета, Хрватског филолошког друштва, Матице хрватске, ХКД Напредак и Удруге ђака Фрањевачке класичне гимназије – Високо.[3]

Дјела[10][уреди | уреди извор]

  • Координација у хрватском књижевном језику, 1984
  • Аугуст Мусић, 1989
  • Адолфо Вебер Ткалчевић, 1993
  • Кроника хрватскога језикословља, 1993
  • Хрватска складња, 1993
  • Синтакса хрватскога језика и повијест хрватскога језика у XIX стољећу, 1995
  • Туропољски вјекописи, 1996
  • Лингвистички коментари, 1997
  • Језикословна спорења, 1997
  • Хрватски језик 3, уџбеник, 1998
  • Хрватски језик и фрањевци Босне Сребрене, 2000
  • Друга хрватска складња. Синтактичке расправе, 2001
  • Хрватски енциклопедијски рјечник, 2002
  • Језик и белетристика, 2003
  • Граматика хрватскога језика: за гимназије и висока училишта, 2005
  • Језик и белетристика, 2005
  • Хрватска књижевност Босне и Херцеговине од 14. до средине 18. стољећа, 2005
  • Граматика хрватскога језика, 2006
  • Филолошки вјекописи, 2006
  • Сучељавања: Полемички дуели око хрватскога језика и правописа, 2008
  • Фрањевачко списатељство на хрватскоме језику, 2008
  • Језични варијетети и национални идентитети: Прилози проучавању стандардних језика утемељених на штокавштини, 2009
  • Огледи о језичној правилносити, 2010
  • О актуалноме социолингвистичком и лингвополитичком статусу стандардних језика на новоштокавској основици, 2010
  • Хрватски језик у 19. стољећу, 2010
  • Домашаји и ограничења локалистичке теорије падежа, 2010
  • Комуникацијски аспект граматичкога описа, 2010
  • Ред ријечи, 2011
  • Начини изражавања императивности, 2012
  • Граматичка значења, 2013
  • Анићев школски рјечник хрватскога језика, 2015
  • Повијест хрватскога језика 4. књига: 19 стољеће, 2015
  • Језично савјетништво хрватских вуковаца, 2015
  • Граматика у ријечима и ријечи у граматици, 2016
  • Повијест хрватскога језика 5. књига: 20. стољеће - први дио, 2018

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Matica hrvatska - Ivo Pranjkovic”. matica.hr. 
  2. ^ „Crnogorski jezik je vestacka kreacija”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2018. 
  3. ^ а б „Odsjek za kroatistiku”. kroat.ffzg.unizg.hr. Приступљено 12. 12. 2018. 
  4. ^ „Pregled po znanstveniku: Ivo Pranjković (MB: 38493)”. www.bib.irb.hr. Приступљено 12. 12. 2018. 
  5. ^ Thomas, Paul-Louis (2003). „Le serbo-croate (bosniaque, croate, monténégrin, serbe): de l’étude d’une langue à l’identité des langues” [Serbo-Croatian (Bosnian, Croatian, Montenegrin, Serbian): from the study of a language to the identity of languages]. Revue des études slaves (на језику: French). Paris. 74 (2-3): 315. ISSN 0080-2557. OCLC 754204160. Шаблон:ZDB. Приступљено 11. 12. 2012.  (ÖNB).
  6. ^ Kordić, Snježana (2004). „Autizam hrvatske filologije (odgovor Ivi Pranjkoviću)” [Autism of Croatian philology (response to Ivo Pranjković)] (PDF). Književna republika (на језику: Croatian). Zagreb. 2 (7-8): 254—280. ISSN 1334-1057. OCLC 536005889. Шаблон:ZDB. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 08. 2012. г. Приступљено 02. 11. 2014.  (CROLIB).
  7. ^ Kordić, Snježana (2005). „U službi politike (odgovor Ivi Pranjkoviću)” [In service to politics (response to Ivo Pranjković)] (PDF). Književna republika (на језику: Croatian). Zagreb. 3 (7-8): 171—200. ISSN 1334-1057. OCLC 536005889. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 09. 2015.  (CROLIB).
  8. ^ Kordić, Snježana (2005). „Kroatistika i nacionalizam (odgovor Ivi Pranjkoviću)” [Croatistics and nationalism (response to Ivo Pranjković)] (PDF). Književna republika (на језику: Croatian). Zagreb. 3 (9-12): 211—238. ISSN 1334-1057. OCLC 536005889. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2013.  (CROLIB).
  9. ^ Kordić, Snježana (2009). „Neprimjeren opis jezika: recenzija knjige Josipa Silića i Ive Pranjkovića, Gramatika hrvatskoga jezika” [An inappropriate description of language: Review of the book Josip Silić and Ivo Pranjković, Croatian Grammar] (PDF). Znakovi i poruke (на језику: Croatian). 2 (1): 93—110. ISSN 1840-3239. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 26. 03. 2015. 
  10. ^ „Hrvatska znanstvena bibliografija - Lista radova”. bib.irb.hr. Приступљено 12. 12. 2018. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иво_Прањковић&oldid=27568691”