Исак Асиел

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Исак Асиел
Isak Asiel (previous name Nenad Asić).png
Право имеНенад Асић
Датум рођења(1964-10-21)21. октобар 1964.(56 год.)
Место рођењаДрниш
 СФР Југославија
Врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији
Рабин
Године1995 - данас
Рабин јеврејске заједнице у Македонији
Године1996 - 2008

Исак Асиел (Дрниш, 21. октобар 1964) је врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији.

Рођен је као Ненад Асић, 21. октобра 1964. године у Дрнишу. Отац Мило Асић је био музиколог, а мајка Анђа (рођена Патиера/Pattiera) је била професор музике.[1]

Најпре је похађао Основну школу „Марко Орешковић”, да би основно образовање окончао у Основној школи „Жикица Јовановић Шпанац” (данас: ОШ „Надежда Петровић”) на Новом Београду. Истовремено, похађао је Музичку школу „Коста Манојловић” у Земуну.

По завршеној основној школи 1979. године, уписао је Музичку школу „Мокрањац” у Београду. За теолошке и филозофске теме је почео да се интересује инспирисан српским композитором јеврејског порекла Енриком Јосифом, професором Музичке академије у Београду, са којим се упознао и отпочео дружење у времену док је ишао у средњу школу.[2] Тада је схватио да жели постати рабин.

Од 1985. године је почео са учењем хебрејског језика, а дружио се са Цадиком Даноном, тадашњим врховним рабином Савеза јеврејских општина Југославије и рабином Јосифом Левијем.

Војни рок је служио у Југословенској народној армији као везиста Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране.

Септембра 1988. године је отпочео школовање у Јерусалиму, а од 1990. до 1995. године се школовао у јешиви (талмудској школи) Хар Ецион надомак Јерусалима. Завршио је и студије етнологије и антропологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[3]

Рабин је постао по повратку у земљу 1995. године. Од 1996. до 2008. године је био и рабин јеврејске заједнице у Македонији.

У време НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, провео је више од месец дана у Војсци Југославије као везиста, иако је имао законско право да као верски поглавар избегне мобилизацију.[4]

Добитник је признања Светске организације ортодоксних рабина у Јерусалиму, 2001. и 2006, за деловање на очувању и ширењу јудаизма, допринос одржању јеврејског идентитета и традиције и рад на верском образовању.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гаон, Александар, ур. (2011). Знаменити Јевреји Србије - биографски лексикон. Београд: Савез јеврејских општина Србије. стр. 23. ISBN 978-86-915145-0-1. 
  2. ^ „Аутобиографија рабина Исака Асиела”. Приступљено 22. август 2020. 
  3. ^ „Београдска синагога: Исак Асиел”. Приступљено 22. август 2020. 
  4. ^ Апостоловски, Александар (4. април 2013). „Рабин везиста у рату против НАТО-а”. Политика.