Климент Охридски

С Википедије, слободне енциклопедије
Климент Охридски
Лични подаци
Датум рођења(840-00-00)840.
Датум смрти27. јул 916.(916-07-27) (75/76 год.)
Место смртиОхрид, Прво бугарско царство
Световни подаци
Поштује се управослављу и католицизму
Главно светилиштеОхрид
Празник27. јул (по старом)
9. август (по новом)

Свети Климент Охридски, односно Климент Велички (око 840 — Охрид, 27. јул 916) је био православни епископ и словенски књижевник. Један је од ученика светих Ћирила и Методија. Заједно са братом, светим Наумом Охридским сматра се једним од најзаслужнијих апостола хришћанства у словенским областима Балкана.[1][2]

Од Велике Моравске до Београда[уреди | уреди извор]

Након смрти великоморавског архиепископа Методија (885), Климент је због промене односа кнеза Сватоплука према словенском богослужењу морао да напусти Великоморавску кнежевину, заједно са братом Наумом и сарадником Ангеларом, након чега су сва тројица кренули ка јужнословенским земљама. Заједно су пристигли у Београд, који је у то време био под бугарском влашћу.[3]

Делатност у јужнословенским областима под бугарском влашћу[уреди | уреди извор]

Шира област (Кутмичевица) у којој се према појединим мишљенима налазла и Климентова епископија

Климент је заједно са својим сарадницима наишао на добар пријем код тадашњег бугарског владара Бориса и његовог наследника Симеона. Уз подршку државне власти, Климент је развио верску и књижевну делатност међу Јужним Словенима у области званој Кутмичевица, на ширем простору историјских области Македоније и Епира, са тежиштем на подручју од Главинице, преко Девола, до Охрида. Ту се бавио богословским и књижевним радом, створивши охридску књижевну школу, кроз коју је према слову његовог житија прошло чак 3500 ученика. Приписује му се и дорада ћириличког писма. Због великих заслуга, постављен је за епископа (око 893. године).[4]

Климентова епископија[уреди | уреди извор]

Једно од најсложенијих питања из Климентовог живота односи се на утврђивање тачног места његове епископије, која се у изворима помиње на разне начине, што је довело до настанка бројних претпоставки о њеној убикацији. У менологиону глагољичког Асеманијевог јеванђеља из 11. века, Климент се помиње као епископ велички, док је његова епископска титула у грчким изворима и потоњим издањима забележена у неколико варијанти и то као:

  • επίσκοπος Δραγβίστας ήτοι Βελίτζας (епископ Драгвице или Велице)
  • επίσκοπος Δρεβενίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Древенице или Велице)
  • επίσκοπος Δρεμβίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Дремвице или Велице)

Тим поводом настало је мноштво претпоставки о тачном читању и значењу наведених топонима, а предлагане су и разне убикације, које су се односиле на поједина места у ширем захвату између солунске области на истоку и драчке области на западу. Питањем тачне убикације свих тих топонима (Драгвица, односно Древеница или Дремвица; Велица или Велика) бавили су се многи истраживачи који су проучавали живот светог Климента.[5][6]

Према новијим истраживањима, средишња област Климентове Величке епископије налазила се у долини реке Сушице, у јужним областима данашње Албаније, на простору око села Велча, Драшовица и Пешкепи. У селу Велча налази се средњовековни археолошки локалитет Асомат, са остацима православне цркве из 9. или 10. века, а према мишљењу појединих истраживача, управо се на том месту налазила средњовековна Велица (грч. Βελίτζα), односно Велика, која се у грчким и словенским изворима помиње као Климентово епископско седиште.[7][8][9]

Житије светог Климента Охридског[уреди | уреди извор]

Изворно старословенско житије светог Климента није сачувано, али на основу неког словенског предлошка касније је настало Опширно житије светог Климента, које је написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Теофилакту који је умро око 1107. године. Прерадом тог текста касније је настало Кратко житије светог Климента, које је такође написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Димитрију Хоматијану који је умро око 1236. године. Преводом кратког житија, настало је млађе словенско житије светог Климента, које потиче из 13. или 14. века.[10][11]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Православна црква га слави 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.[12]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 339. 
  2. ^ „Kliment Ohridski, sv.”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 29. 1. 2019. 
  3. ^ Острогорски 1955, стр. 298-299.
  4. ^ Острогорски 1955, стр. 299-300.
  5. ^ Gautier 1964, стр. 199-214.
  6. ^ Петровски 2016, стр. 10-53.
  7. ^ Мучай et al. 2014, стр. 5-42.
  8. ^ Коматина 2016, стр. 83-100.
  9. ^ Савић 2016, стр. 243, 247.
  10. ^ Острогорски 1955, стр. 297-302.
  11. ^ Iliev 1995, стр. 62-120.
  12. ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Архивирано из оригинала 30. 01. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]