Кандидати за домаћинство Светског првенства у фудбалу за жене 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије
Део серије о
СП за жене
АУС ‧ НЗ ‧ 2023.
Домаћин
Квалификације
Утакмице
Званичници
Промотивни и сродни медији
Контраверзе
Медији везани за чланак Кандидати за домаћинство Светског првенства у фудбалу за жене 2023. на Викимедијиној остави

Понуда Аустралије и Новог Зеланда за Светско првенство у фудбалу за жене 2023. године, позната и као понуда „КаоЈедан”, била је успешна понуда Фудбалске федерације Аустралије (ФФА) и Фудбалског савеза Новог Зеланда (ФСНЗ) за домаћина ФИФА Светског првенства за жене 2023. Заједничка понуда је објављена 12. децембра 2019. године, комбинујући већ покренут напор Аустралије који је започео 29. октобра 2018. године.[тражи се извор] Понуда подразумева 13 места у 12 градова домаћина, а финале де се играти у Сиднеју на стадиону Аустралија.[1]

Процес кандидатуре[уреди | уреди извор]

Временски оквир лицитирања је прилагођен након потврде проширеног турнира. После првобитне 24. репрезентације одлучено је да играју 32. репрезентације.[2]

Кључни датуми процеса надметања били су:[3][4][5][6]

  • 15. март 2019.: Рок за подношење попуњеног обрасца за исказ интереса ФИФА-и
  • 18. март 2019: ФИФА шаље документе за регистрацију понуда и преглед
  • 16. април 2019.: Рок за подношење завршене регистрације за лицитацију ФИФА-и
  • 18. април 2019: ФИФА шаље документе за хостинг асоцијацијама чланицама које су вратиле регистрацију за надметање до горе наведеног рока
  • Август 2019: Циркулар послат асоцијацијама чланицама које се тренутно лицитирају да поново потврде свој интерес, и свим другим квалификованим удружењима чланицама да изразе своје интересовање за лицитирање
  • 16. август 2019.: Рок за нове савезе чланице да доставе попуњен образац за исказ интереса ФИФА-и
  • 2. септембар 2019.: Рок за подношење завршене регистрације понуде ФИФА-и од стране нових заинтересованих удружења чланица и поновне потврде од постојећих понуђивача
  • 3. септембар 2019: ФИФА шаље ажуриране документе за регистрацију понуда и преглед
  • 13. децембар 2019: Достављање књиге понуда, потписаног уговора о хостингу и свих осталих докумената о хостингу ФИФА-и
  • Јануар/фебруар 2020: Инспекцијске посете удружењима чланицама
  • 10. јун 2020: ФИФА објављује извештаје о процени понуда (понуда Аустралије и Новог Зеланда добила је највишу оцену: 4,1 од 5)[7]
  • 25. јун 2020.: Именовање домаћина од стране онлајн састанка Савета ФИФА.[8]

Званичне кандидатуре[уреди | уреди извор]

ФИФА је 13. децембра 2019. године такође потврдила да су две додатне понуде, Бразила и Јапана, доставиле потребну регистрацију ФИФА-и, али су касније повучене.

АФК —– ОФК[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Понуда Аустралије и Новог Зеланда за домаћинство Светског првенства у фудбалу за жене 2023.

Две или више земаља у различитим конфедерацијама нису никада организовале ни једно, мушко или женско, Светско првенство у фудбалу. Азија је два пута била домаћин турнира, 1991. и 2007. године, оба у Кини. Океанија никада није била домаћин турнира.

Године 2017. први пут је објављено да аустралијска влада финансира студију изводљивости за домаћинство Светског првенства за жене 2023. године.[9] Федерална министарка спорта Бриџит Мекензи је почетком 2018. године додала додатна средства у понуду, пошто је влада потврдила да обећава додатних 4 милиона аустралских долара за то.[10][11] Понуда је званично објављена 29. октобра 2018. са слоганом кампање „#ГетОнсиде“.[12] Аустралија је представила свој лого и слоган: „Лимитлес“ покренут 8. јула 2019. године.[13]

Пре њиховог домаћинства ФИФА У-20 Светског првенства 2015. године, званичници Новог Зеланда су изразили интересовање за надметање за права домаћина ФИФА Светског првенства за жене 2023. године.[14] ФИФА-ин директор турнира, Колин Смит, назвао је Нови Зеланд „главним кандидатом“ за домаћина Светског првенства за жене ако се он пријави.[15] Дана 25. фебруара 2019. Новозеландски фудбал је објавио да ће дати понуду за 2023. годину.[16]

Две земље су најавиле да ће поднети заједничку понуду 12. децембра 2019. Комбинована понуда са слоганом „КаоЈедан“ укључивала је 13 стадиона у 12 градова, при чему ће се уводни меч одиграти у Еден Парку у Окланду, а финале на стадиону Аустралија у Сиднеју.[17][18]

Конмебол[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Понуда Колумбије за домаћинство Светског првенства у фудбалу за жене 2023.

Јужна Америка никада није била домаћин Светског првенства у фудбалу за жене. Фудбалски савез Колумбије је 2016. године показао интересовање да формализује кандидатуру Колумбије као земље домаћина.[19] Колумбија је раније била домаћин ФИФА Светског првенства за младе 2011. и Светског првенства у футсалу 2016. године.[20][21] Један од услова за домаћинство Светског првенства био је да имамо националну женску лигу, а 2017. године је прву сезону одиграла и Колумбијска женска фудбалска лига.[22] Дана 26. јануара 2019, колумбијски председник Иван Дуке Маркез је рекао да подржава пријаву Колумбије за домаћина Светског првенства за жене 2023. године.[23]

Развој процеса кандидатуре[уреди | уреди извор]

ФИФА је објавила процену понуда 10. јуна 2020. године.[24] Понуда Аустралије и Новог Зеланда добила је највишу оцену са 4,1 од 5 и идентификована као „[изгледа] да представља комерцијално најповољнију понуду“ ФИФА-и. Следио је Јапан са оценом 3,8, иако је та понуда повучена након објављивања евалуације.[25]

Колумбија је добила оцену 2,8, при чему је ФИФА навела да би колумбијска понуда захтевала „значајну количину улагања и подршке како локалних актера тако и ФИФА-е“ да би се понуда подигла на ниво друге две, и да „није јасно да ли ће овај ниво улагања бити доступан“.[26]

Повучене кандидатуре[уреди | уреди извор]

АФК[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Понуда Јапана за домаћинство Светског првенства у фудбалу за жене 2023.

Јапан је разматрао понуду за учешће на турниру након што је одбио своју првобитну намеру да учествује на Светском првенству за жене 2019. године. Потпредседник Фудбалског савеза Јапана Козо Ташима је наводно рекао да ће објекти бити реновирани и спремни за Светско првенство.[27] Јапански фудбалски савез је 20. фебруара 2019. године објавио да ће наставити са дуго планираном кандидатуром за домаћина Светског првенства за жене 2023. године.[28] Јапан је 5. јула 2019. представио свој лого понуде заједно са слоганом „Време за лет”.[29] Понуда је укључивала осам стадиона, укључујући неколико места која би требало да буду домаћини фудбалског турнира на Летњим олимпијским играма 2020..[30]

Иако је била укључена на коначну листу понуда, „ЈФА” је повукла своју понуду за домаћинство турнира 22. јуна 2020. године[31] наводећи повлачење Бразила као обједињавање гласова Конмебола за Колумбију, подршку „Фудбалског савеза Асеана” Аустралији и Новом Зеланду, и мало вероватноће да ће њихова понуда бити успешна поремечаја одигравања Олимпијског фудбалског турнира, пошто се Олимпијске игре одлажу за 2021. ЈФА је такође сугерисала да би без терета одржавања турнира могла да обезбеди више ресурса свом националном тиму у нади да ће освојити турнир.[32][33] Након повлачења Јапана, Азијска фудбалска конфедерација је подржала понуду Аустралије и Новог Зеланда.[34]

Конмебол[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Понуда Бразила за домаћинство Светског првенства у фудбалу за жене 2023.

Бразил је званично поднео своју понуду за Светско првенство у фудбалу 2023. за жене 13. децембра 2019. године.[35] Бразилска фудбалска конфедерација је планирала да користи осам стадиона у осам градова у овој понуди, од којих су сви коришћени на турнирима као што су ФИФА Куп конфедерација 2013, ФИФА Светско првенство 2014, Летње олимпијске игре 2016. и Копа Америка 2019. Према понуди, финале би се играло на стадиону Маракана, у Рио де Жанеиру.

Иако је уврштен на коначну листу понуда, Бразилска фудбалска конфедерација је 8. јуна 2020. повукла своју понуду, наводећи немогућност да обезбеди гаранције савезне владе због „економске и фискалне штедње“ која проистиче из пандемије Ковид 19 у Бразилу.[36]

Резултати избора за домаћинство Светског првенства за жене 2023.[уреди | уреди извор]

Одлуку од домаћинству је донело 35 од 37 чланова Савета ФИФА, два члана, из Колумбије и Новог Зеланда, респективно, нису имали право да гласају јер су били нације које су се надметале.[37] Гласање је првобитно требало да буде тајним гласањем (под претпоставком састанка лицем у лице), а резултати ће бити објављени након гласања.[38]

Резултати гласања приказани су у пратећој табели.[39]

Резултати избора од стране чланова Савета ФИФА[уреди | уреди извор]

Члан Фудбалски савез Глас
А/НЗ К Нема права
Макфуза Актер Бангладеш Бангладеш А/НЗ
Шеик Салман бин Ибрахим Ал Калифа Бахреин Бахреин А/НЗ
Ду Џаоцаи Кина Кина А/НЗ
Прафул Пател Индија Индија А/НЗ
Кохзо Ташима Јапан Јапан А/НЗ
Мариано Аранета Филипини Филипини А/НЗ
Сауд Ал-Моханади Катар Катар А/НЗ
АФК међузбир: 7 важећих гласачких листића 7 0 0
Лидија Нсекера Бурунди Бурунди А/НЗ
Кионстант Омари Демократска Република Конго ДР Конго А/НЗ
Хани Або Рида Египат Египат А/НЗ
Алмами Кабеле Камара Гвинеја Гвинеја А/НЗ
Ахмад Ахмад Мадагаскар Мадагаскар А/НЗ
Валтер Њамиланду Малави Малави А/НЗ
Терек Бушамави Тунис Тунис А/НЗ
КАФ међузбир: 7 важећих гласачких листића 7 0 0
Виторио Монтаглиани Канада Канада А/НЗ
Луис Ернандез Куба Куба А/НЗ
Педро Чалуха Панама Панама А/НЗ
Сонија Фулфорд Теркс и Кејкос Теркса и Кејкос А/НЗ
Сунил Гулати Сједињене Америчке Државе Сједињене Државе А/НЗ
Конкакаф међузбир: 5 важећих гласачких листића 5 0 0
Фернандо Сарни Бразил Бразил К
Рамон Хесурун Колумбија Колумбија Кандидат
Мариа Сол Муњоз Еквадор Еквадор К
Алехандро Домингез Парагвај Парагвај К
Игнацио Алонзо Уругвај Уругвај К
Конмебол међузбир: 4 важећа гласачка листића 0 4 1
Раџеш Пател Фиџи Фиџи А/НЗ
Јохана Вуд Нови Зеланд Нови Зеланд Кандидат
Ламберт Малток Вануату Вануату А/НЗ
ОФК међузбир: 2 важећа гласачка листића 2 0 1
Гиоргос Кумас Кипар Кипар К
Грег Кларк Енглеска Енглеска К
Ноел Ле Грет Француска Француска К
Шандор Чањи Мађарска Мађарска К
Евелина Кристилин Италија Италија К
Дејан Савићевић Црна Гора Црна Гора К
Фернандо Гомес Португалија Португалија К
Алексеј Сорокин Русија Русија К
Александар Чеферин Словенија Словенија К
УЕФА међузбир: 9 важећих гласачких листића 0 9 0
Ђани Инфантино Швајцарска Швајцарска А/НЗ
ФИФА међузбир: 1 важећи гласачки листић 1 0 0
Укупно: 35 важећих гласачких листића 22 (63%) 13 (37%) 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Australia and New Zealand selected as hosts of FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 25. 6. 2020. Приступљено 25. 6. 2020. 
  2. ^ „FIFA Council unanimously approves expanded 32-team field for FIFA Women's World Cup”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 31. 7. 2019. Приступљено 31. 7. 2019. 
  3. ^ „FIFA starts bidding process for FIFA Women's World Cup 2023”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 19. 2. 2019. 
  4. ^ „FIFA Council decides on key steps for upcoming international tournaments”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  5. ^ „Bidding process for FIFA Women's World Cup 2023 continues with eight member associations”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  6. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: Overview of the bidding process (updated version, August 2019)” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  7. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: Bid Evaluation Report” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 6. 2020. Приступљено 11. 6. 2020. 
  8. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: Council to select host(s) on 25 June 2020”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 15. 5. 2020. Приступљено 22. 5. 2020. 
  9. ^ „Australia to bid for 2023 Women's World Cup, Federal Government to support FFA”. ABC News. 13. 6. 2017. 
  10. ^ „Federal government commits $4 million to Australia's 2023 Women's World Cup bid”. News AU. News AU. Приступљено 13. 8. 2018. 
  11. ^ „Australian Government confirms ongoing support for FIFA Women's World Cup bid”. Football Federation Australia. 6. 2. 2018. 
  12. ^ „Get Onside: The FFA launches its bid for Australia to host the 2023 Women's World Cup”. Fox Sports. 29. 10. 2018. 
  13. ^ „'Limitless': FFA releases logo, slogan for 2023 Women's World Cup bid”. Brisbane Times. 8. 7. 2019. 
  14. ^ „New Zealand Football seek to host Fifa Women's World Cup in 2023”. Stuff.co.nz. Приступљено 1. 7. 2015. 
  15. ^ „Fifa boss welcomes New Zealand's interest in hosting 2023 Women's World Cup”. Stuff.co.nz. Приступљено 1. 7. 2015. 
  16. ^ „New Zealand Football to express interest in hosting 2023 Fifa Women's World Cup”. Stuff.co.nz. 26. 2. 2019. 
  17. ^ „Australia and New Zealand form bid to co-host 2023 Women's World Cup”. The Age. 10. 12. 2019. 
  18. ^ „One Vision”. As One 2023. Football Federation Australia. Приступљено 12. 12. 2019. 
  19. ^ „Colombia se postula para ser sede del Mundial Femenino 2023” [Colombia is postulated to host the 2023 Women's World Cup]. Gol Caracol (на језику: шпански). 23. 8. 2016. Приступљено 23. 8. 2016. 
  20. ^ „Federación presentó la petición de ser sede del Mundial femenino 2023”. Futbolred (на језику: шпански). 23. 8. 2016. 
  21. ^ „Liga Colombiana en 2017 y Mundial Femenino en marcha”. GOAL Colombia. 23. 8. 2016. 
  22. ^ „Colombia tendrá liga femenina de fútbol”. Eltiempo.com (на језику: шпански). 20. 10. 2016. 
  23. ^ „Colombia se postulará ante la FIFA para organizar el Mundial Femenino de 2023” (на језику: шпански). 26. 1. 2019. 
  24. ^ „FIFA Women's World Cup 2023 Bid Evaluation Report published – three bids submitted to FIFA Council”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 6. 2020. 
  25. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: Bid Evaluation Report” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 6. 2020. Приступљено 11. 6. 2020. , page 9-11
  26. ^ „FIFA Women's World Cup 2023: Bid Evaluation Report” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 6. 2020. Приступљено 11. 6. 2020. , page 10-11
  27. ^ „Japan to bid for 2023 Women's World Cup”. The Japan Times. 1. 2. 2015. 
  28. ^ „Football: Japan to bid for 2023 Women's World Cup, Nadeshiko enter camp”. Kyodo News. 20. 2. 2019. 
  29. ^ „Japan Reveals Official Logo of Bid to Host 2023 Women's World Cup”. Japan Football Association. 5. 7. 2019. 
  30. ^ Orlowitz, Dan (12. 12. 2019). „Japan submits bid for 2023 Women's World Cup to FIFA”. The Japan Times. Приступљено 12. 12. 2019. 
  31. ^ „Football: Japan to withdraw hosting bid for 2023 Women's World Cup”. Kyodo News. 22. 6. 2020. 
  32. ^ „FIFA女子ワールドカップ2023日本招致活動から撤退”. Japan Football Association. 22. 6. 2020. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 22. 6. 2020. 
  33. ^ „OFFICIAL: Japan has withdrawn from consideration for hosting the #WWC2023 and put its support behind @AsOne2023”. Dan Orlowitz on Twitter. 22. 6. 2020. 
  34. ^ „AFC President endorses historic Australia/New Zealand bid”. Asian Football Confederation. 22. 6. 2020. 
  35. ^ „Brazilian Woman Power: The Brazilian bid for FIFA Women's World Cup 2023” (PDF). Brazilian Football Confederation — преко FIFA.com. 
  36. ^ „Brasil retira candidatura à sede da Copa do Mundo Feminina FIFA 2023”. Brazilian Football Confederation. 8. 6. 2020. 
  37. ^ „AsOne 2023: 8 days to go!”. AsOne2023 on Facebook. 17. 6. 2020. Приступљено 18. 6. 2020. 
  38. ^ „FIFA to make public the vote for 2023 Women's World Cup”. Associated Press. 16. 3. 2019. Приступљено 24. 6. 2019. 
  39. ^ „FIFA Women's World Cup 2023 Voting Results” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 25. 6. 2020. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 6. 2020. г. Приступљено 25. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кандидати_за_домаћинство_Светског_првенства_у_фудбалу_за_жене_2023.&oldid=26895067”